Od prvog razreda decu odvajamo i etiketiramo

verbich03_0908
U žižu javnosti ministar prosvete i nauke dr Srđan Verbić došao je minulih nedelja najavom rasterećenja učenika smanjenjem broja časova. I dok su roditelji i učenici ovu ideju pozdravili, ministrova izjava da bi se na udaru prvi mogli naći veronauka i građansko vaspitanje naišla je na kritike, prvenstveno Srpske pravoslavne crkve, koja je stala u odbranu veronauke u školama, ali i dela nevladinih organizacija, zabrinutih za moguće izbacivanje sadržaja koji se obrađuju na časovima građanskog vaspitanja.Pitanje predmeta koji odvaja učenike ne po njihovoj želji za učenjem, nego po tome kako se verski izjašnjavaju njihovi roditelji, ozbiljna je tema za celo društvo – kaže dr Srđan Verbić. – Od prvog razreda decu odvajamo i etiketiramo, i neke od najvažnijih lekcija, koje se tiču zajedničkog života sa drugima, oni uče na različite načine. Toleranciji i razumevanju drugih kultura i religija decu u školi treba učiti, ali to ne mora biti u predmetu koji se tiče samo toga, niti mora biti isključivo kroz nastavnu aktivnost.

U školama sada nemamo ni vremena ni prostora za vannastavne aktivnosti kao što su, recimo i programiranje ili razvijanje timskog rada, jer đaci imaju previše časova, a škole nam rade u dve smene i časovi se praktično odvijaju neprekidno. Zbog toga će Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja napraviti novi nastavni plan sa drugačijim brojem časova po predmetima. Lakši deo tog posla je smanjenje broja časova, a teži prekomponovanje programa svih predmeta. Jedno od rešenja za taj novi plan jeste da se propiše minimalni fond časova, a da do punog fonda svaka škola ima slobodu da izabere koji će to časovi biti. Naravno, ta sloboda nosi sa sobom i veću odgovornost.

Bez obzira na mnogobrojne projekte, akcije, obuke, u školama je sve vidljivije vršnjačko nasilje. Mnogi misle da je to posledica marginalizacije vaspitne uloge škole i prebacivanje kompletnog vaspitanja na, za to nedovoljno osnaženu, porodicu. Da li se razmišlja o vraćanju školi vaspitne uloge u većoj meri nego što je sada ima?

- Naravno, i to je jedan od razloga za uvođenje više vannastavnih aktivnosti u škole. Ukoliko nastavnici rade na vaspitnom planu van časova, kroz timski rad, vaspitni efekti škole mnogo će više doći do izražaja. Dok je to samo na časovima, to je premalo.

I u prosveti sledi racionalizacija broja zaposlenih. Da li se zna koliko ljudi će otići i pod kojim uslovima?

- Već imamo akt o maksimalnom broju zaposlenih u svakoj obrazovnoj instituciji i u skladu s njim svi odgovorni, a u školama su to direktori, moraju do kraja januara utvrditi novu sistematizaciju i dostaviti je na uvid Ministarstvu. Oni koji su, u skladu sa već donetim pravilnicima, tehnološki višak, biće to i po novoj sistematizaciji. Svi koji posle toga odu iz sistema dobiće otpremninu, za koju je novac obezbeđen još u budžetu za ovu godinu.

Iz godine u godinu govori se o racionalizaciji mreže škola, kako zbog smanjenja troškova, tako i zbog sve manjeg broja dece. Da li je i to došlo na red?

- Mreža škola neće ni u 2016. moći bitno drugačije da se uredi, jer za taj posao su nam u lokalnim samoupravama potrebni obučeni ljudi, koji će se tom problematikom baviti, mora se napraviti analiza koja će pokazati da li je, recimo, u određenoj sredini bolje spojiti razdvojene škole i uspostaviti redovnu autobusku liniju za đake, a to za sada još nećemo moći da uradimo. Međutim, možemo promeniti pravilnik o vrstama stručne spreme i omogućiti nastavnicima da se dodatnim obukama osposobe za predavanje još jednog predmeta, srodnog onom koji već predaju. Tako ćemo postići da nastavnici, koji u neku školu dolaze zbog par časova nedeljno, povećaju svoj fond časova i to u školi koju već poznaju.

Projekat modernizacije škola novcem iz kredita dobijenog od  Evropske investicione banke je u toku, a premijer je najavio i renoviranje javnih institucija, među kojima su i škole, novcem iz buyeta. Šta će se i gde raditi naredne godine?

- U 2016. iz kredita dobijenog od Evropske investicione banke rekonstruisaćemo 150 škola. O rekonstrukciji i opremanju srednjih škola odlučuje se u Ministarstvu, a kada su u pitanju osnovne, inicijativu pokreću lokalne samouprave. Uvek tražimo da u finansiranju radova učestvuju i lokalne samouprave i, što on daju više novca, više damo i mi. Nažalost, veoma su velike razlike među opštinama, ne samo zbog novca kojim raspolažu lokalne samouprave, nego i zbog njihovog odnosa prema potrebama škola. Zbog toga imamo situaciju da su u istoj opštini najbolji uslovi u školi, a u drugoj najgori.

Poslednjih godina, u saradnji s privredom, otvaraju se novi obrazovni profili u srednjim školama. To školovanje podrazumeva dosta prakse u preduzećima. Da li imate povratne informacije o toj novini, kakvo je interesovanje svršenih osnovaca, kakvi su utisci nastavnika, a kakvi stižu iz preduzeća uključenih u takvo školovanje?

- Obrazovanje u kome se praksa odvija u kompanijama imamo već decenijama, a razlika između našeg i ovakvog, dualnog, obrazovanja u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj jeste u broju kompanija spremnih da obučavaju učenike. U tim zemljama ugovor o ovakvoj vrsti obrazovanja sklapaju predstavnici privrednih komora i škola i te komore garantuju da će učenici koji završe ovakvo školovanje moći da se zaposle bilo gde u okviru tog sektora privrede.

Nedavno sam bio u Sevojnu, gde se sedam kompanija za proizvodnju nameštaja u užičkom kraju organizovalo i nudi tehničkim školama takav model saradnje za 30 učenika godišnje. Jedna švajcarska kompanija im pomaže u obučavanju zaposlenih da budu instruktori učenicima, a kadar u školama je već spreman. Međutim, dok na Zapadu đaci dobijaju platu proporcionalnu vremenu koje provode u kompanijama, pa je to u trećoj godini čak tri četvrtine pune plate, po našem Zakonu o radu učenik ne može da dobija platu, nego mu kompanija u koju idu na praksu daje stipendiju, koja je mnogo manja od plate. To je sigurno i jedan od razloga što interesovanje učenika za ove smerove nije onoliko koliko bismo želeli.

Država više nema obavezu da plaća sve materijalne troškove fakulteta. Da li će zbog toga biti ugroženi fakulteti kod kojih interesovanje svršenih srednjoškolaca i troškovi studiranja nisu srazmerni?

- Još nemamo dogovor o tome kako će biti finansirani materijalni troškovi fakulteta, ali razgovarali smo s predstavnicima prirodno matematičkih fakulteta, čiji bi rad mogao biti ugrožen jer se finansiraju isključivo iz budžeta i probaćemo da smislimo najpravičnije rešenje.

Danica Devečerski
Mobing u nauci

Akademsku zajednicu potresale su u poslednje vreme mnogobrojne afere. Najavili ste i formiranje odbora za etiku. Kada se ovo telo može očekivati i šta će mu biti delokrug rada?

- Kada bude konstituisan novi Nacionalni savet za nauku, a to će biti najkasnijne 60 dana od usvajanja Zakona, neki od njegovih najvažnijih poslova biće donošenje kodeksa ponašanja u naučno-istraživačkoj delatnosti i formiranje odbora za etiku.Nadamo se da će to biti u toku 2016. Međutim, nećemo čekati formiranje ovog odbora, nego ćemo pre toga skinuti s liste bodovanja sve piratske časopise i ograničiti broj autora na naučnim radovima, jer je praksa pisanja u grupama od po 10-20, pa i više autora postala previše prihvaćena, kao i dopisivanje autora koji ne znaju ni naziv rada, što bi se u nekim drugim oblastima smatralo mobingom, možda i najveći problem u našoj nauci, koji ide direkno na štetu mladih naučnika.

Izvor: Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*