Srđan Verbić: Iza otpora Crkve i NVO stoje interesi

Ide li ministar prosvete Srbije iz problema u problem ili jedan po jedan otvara, s namerom da ih i zatvori. O problemima reforme, besu crkve i NVO sektora zbog mogućeg ukidanja veronauke i građanskog vaspitanja, najavljenom preispitivanju svih predmeta i programa, mogućem novom štrajku i o ostalim važnim pitanjima, sa Verbićem je razgovarala Jelka Jovanović

Ministar prosvete i naučno-tehnološkog razvoja Srđan Verbić već danima je u središtu pažnje zbog najave da će se preispitati učinak i formu obaveznih izbornih predmeta veronauke i građanskog vaspitanja. Ta je najava izazvala odijum dve suprotstavljene, a zainteresovane strane, pre svega većinske Srpske pravoslavne crkve i nevladinog sektora iz korpusa ljudskih prava.Zbog toga je za ministra prvo pitanje da li je očekivao ovakav otpor i ujedinjeni bes crkvenih velikodostojnika i civilnog društva?

“U medijima vidim samo vrh ledenog brega koji se odnosi na obavezne izborne predmete veronauku i građansko vaspitanje, a ja sam na Nacionalno-prosvetnom savetu pričao o preispitivanju programa svih predmeta. Treba više da govorimo u terminima željenih ishodaobrazovanja. jer je za učenika najvažnije sa čime će izaći iz škole”, kaže Verbić za Novi magazin i dodaje: “Tema je izazvala mnogo diskusije, manje je bitno da li su to otpori ili glasna razmišljanja. Iskren da budem, mislim da je ova kampanja dobra, da je odjek javnosti dobar, možda samo ima previše priča o izbornim predmetima koji su atraktivni za medije. I ne, nisam iznenađen da se nespojive strukture ujedinjuju. I kada je bila izmena zakona o udžbenicima imali smo neverovatne kombinacije, kao i uvek kad se ugrozi nečiji interes, nečija finansijska dobit”.

*Šta deca treba da imaju od ove vrste predmeta i jeste li razmišljali o jednom predmetu tipa istorija religije sa građanskim vaspitanjem, umesto posebnih predmeta koji, kako kažete, od prvog razreda razdvajaju decu?

Nije na Ministarstvu da predlaže predmete, to rade stručna tela, ali lično smatram da bi to bilo dobro rešenje; ne bismo razdvajali đake, oni bi stekli uvid u kulturu drugih, što je u ovom trenutku izuzetno važno. Ipak, videćemo da li je rešenje jedinstveni predmet koji bi se bavio svim temama tolerancije ili je možda rešenje da se radi kroz sve druge predmete. Zašto se komunikacijom ne bismo bavili i kroz umetnost i kroz jezik, zašto se ne bismo tolerancijom bavili kroz sve druge predmete? Ne moramo uvek da razmišljamo o uvođenju novih.

Već godinama imamo inicijative za uvođenje novih predmeta, prošle godine je bila aktuelna zaštita od elementarnih nepogoda, tu je bezbednost saobraćaja, ekologija, seksualno obrazovanje, ali ne možemo samo da dodajemo nove predmete misleći da će to rešiti problem. Neće, moramo te teme da uklopimo u ovo što se već radi u školama, ali taj je proces teško reverzibilan, kad nešto treba da se vrati odjednom ugrožava nečiji posao, nečiju već omeđenu teritoriju, ali mi moramo upravo to da uradimo. Moramo da vidimo gde su sve ove teme u nastavi već postojećih predmeta.

*O kojim predmetima govorite, mada je možda bolje reći programima. I opet, gde očekujete najveće otpore kad reforma krene?

Praktično o svim predmetima. Recimo, ako napravimo test finansijske pismenosti, što nam je u planu da uradimo, dobićemo poražavajuće rezultate, ne samo među đacima, nego i među odraslima. Gde je pravo mesto za tu disciplinu? Matematika, koja se već dugo brani od “nečiste”, primenjene matematike i istrajava na teoremama, aksiomima, Euklidu. E, pa, ne možemo da se bavimo samo čistom matematikom, moramo da vidimo primenu i đaci počinju da shvataju matematiku tek kad vide čemu služi to što uče. I time je njihovo znanje veće. Želimo da svaki od predmeta bude značajan samom učeniku.

*Istorija je uvek predmet rasprava.

Naravno, ali mislim da je proteklih dvadesetak godina napravljen priličan pomak, posebno u načinu na koji se istorija obrađuje. Ima sjajnih nastavnika, inicijativa i istorija se izučava na novi način, đaci snimaju filmove, organizuju različite manifestacije, često prisustvujem prezentacijama koje učenici prave na časovima istorije i sa zadovoljstvom ih pratim. I to jeste pomak.

*A nastavnici, kako će se oni uklopiti u novi sistem i nismo rekli gde očekujete najviše otpora opsežnim promenama?

Ako menjamo predmete i sadržaje predmeta, moramo da omogućimo nastavnicima dodatne, ozbiljne, akreditovane kurseve da još nešto nauče i još nešto predaju. Želimo da omogućimo tim ljudima da pokažu da mogu više od toga što im je programom nekog predmeta određeno. Ima mnogo nastavnika koji nisu izgubili entuzijazam, mnogi bi i hteli još nečim da se bave; znaju oni da više slobode znači i više odgovornosti, ali to je dobro, svaki nastavnik i svaka škola treba da imaju i više slobode i više odgovornosti.

Dakle, prvo treba omogućiti nastavnicima koji to mogu i žele da se dodatno obuče i u drugim oblastima, a onda postepeno prelaziti na druge oblike rada, uključujući vannastavne aktivnosti.

*Govorite praktično o novom sistemu?

Neće se niko probuditi jednog jutra i u rasporedu časova videti potpuno drugačije premete. Ne, nego oni koji su sposobni da to izvedu idu prvi, promenu ćemo proveriti u pilot-školama koje su spremne da se s tim nose.

*Velika matura je velika promena. Da li će do 2019, planirane za njen start, teći te promene?

To su dve nevezane stvari, jer je nama potrebna matura na kraju srednje škole nezavisno od svega drugog. Možda malo karikiram, ali mi sada imamo srednje škole opšte namene i većini đaka uopšte nije bitno u koju školu idu: oni žele da nastave bilo koje studije iz bilo koje škole. To nikako nije dobro, jer srednja škola ne služi onome čemu treba da služi, a želimo da se zna koja je škola za šta. Jedne su škole za one koji žele da nastave obrazovanje, druge za one koji posle srednje škole traže radno mesto, to su zanatske i stručne škole. Naravno, svakome mora da se ostavi mogućnost nastavka obrazovanja, ne zatvaraju se vrata nikome, ali ko je išao u ekonomsku školu a želi da studira farmaciju postoje dodatni ispiti i oni su deo velike mature. Zapravo, postojeći prijemni ispiti će prerasti u veliku maturu i važiće na teritoriji čitave Srbije, bez obzira na to gde se polaže. Glavna uloga mature je selekciona za ulazak na fakultet.

Može postojati i drugačiji test znanja za one koji ne nameravaju da nastave školovanje i to ne mora da bude deo velike mature.

*Ukoliko ispravno razumemo, to je sve deo onoga što se zove karijerno vođenje, već od srednje škole?

Da, karijerno vođenje je kod nas prilično zapostavljeno, mi nemamo dovoljno ljudi koji bi se bavili tim poslom, posebno obučenih ljudi. U ovom trenutku sve je spalo na pedagoga i psihologa u školi, koji zapravo i ne mogu da rade taj posao na pravi način; karijerno vođenje zahteva bitno veći broj ljudi koji bi se time bavili i koji bi svakom ukazali na mogućnosti koje ima kroz određene putanje u školovanju. Zbog nedostatka Nacionalnog okvira kvalifikacija mi sada ne možemo da odredimo te putanje, da ih nacrtamo.

*Zakon o NOK-u ste najavili za kraj 2015. Gde je zapelo?

Zakon je u izradi i relativno brzo bi mogao da se nađe u javnoj raspravi. Trenutno se radi na utvrđivanju optimalnog institucionalnog i finansijskog rešenja za primenu. Ono što je deo NOK-a jesu sektorska veća koja uključuju predstavnike relevantnih poslodavaca i drugih socijalnih partnera u različitim sektorima. Zadatak sektorskih veća je da utvrde kvalifikacije potrebne za rad u sektoru, na svim kvalifikacionim nivoima. Interesovanje poslodavaca sada nije dovoljno veliko da formiramo sva sektorska veća, pa ćemo početi sa dva, tri, nadam se već od februara.

*Znaju li se ti sektori?

Informacione tehnologije će sigurno biti među prvima.

*To, zapravo, znači da nećemo odjednom dobiti čitav NOK?

Zakon ćemo usvojiti, a NOK ćemo postupno sprovoditi. Kvalifikacije, odnosno opisi kvalifikacija, menjaju se s promenom tehnologije, kretanjem na tržištu rada, odnosno zahtevima društva u celini.

*Mnogo je bilo govora, posebno iz ugla matura, o ocenjivanju stečenih znanja. Ima li posle uvođenja novih testova pomaka?

Ono što suštinski treba da merimo nije samo znanje, već veštine i stavovi. Završni ispit je provera znanja i sigurno se na tim proverama đaci bolje snalaze nego odrasli. Međutim, mi želimo da saznamo kojim veštinama učenici vladaju i u tom pogledu moramo da napravimo pomak. Pravilnik o ocenjivanju u srednjim škola jedan je od načina kako da se izmere i drugi elementi kvalifikacija, poput kompetencije i veština, a ne samo znanje.

*Kako će se nastavnici snaći u proširenom ocenjivanju?

Isto kao đaci – moraju da uče, pa naučeno da primene. Očigledno živimo u vremenu kad svako od nas mora da uči.

Izvor: Novi mgazin

Jedan komentar na Srđan Verbić: Iza otpora Crkve i NVO stoje interesi

  1. Aleksandar kaže:

    Ja uvažavam ministra Verbića kao modernog mladog čoveka evropskih shvatanja ali zaista ne znam zašto se okomio na izborne premdmete, posebno na građansko vaspitanje koje obavlja vaspitnu funkciju pripreme đaka za kompetentnog i odgovornog građanina demokratskog društva!
    Da li mu to neko naređuje? Da li nas to pripemaju za jedan autoritaran,možda, i totalitaran sistem, ne znam, ali mi se čini da on ide u tom pravcu.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*