ZAŠTO SMO TUŽILI DRŽAVU? ETO TO JE UNIJINO, ZATO!

jasna1

Odgovor na ovo pitanje mogao bi da bude kratak, a svima koji rade u prosveti i jasan. Glasio bi: Zato! Ipak, pošto smo mi, naroda učitelji, ljudi od reči i u svojoj strukturi, prosvetitelji, evo i detaljnijeg objašnjenja.Svi se sećamo štrajka koji je počeo pretprošle, a završio se prošle godine. Nisu znali šta će sa opravdanim zahtevima. Oduzeli svima isto, iako su različito dali. Pa se zbunili što smo se pobunili! Niko nije umeo da objasni kako smo došli dokle smo došli, da su nam škole postale javašluci, partijski poligoni za zapošljavanje i pre svega, igraonice. Kada sistem od 140 hiljada zaposlenih spadne na entuzijazam pojedinca, onda stvarno čovek mora da se zapita, dokle tako?!

E, baš tada, nekako u ovo vreme, ostadoše dva borca da do kraja istrpe uvrede, poniženja, oduzimanje od plate, pokušaje da se proglase političkim piunima i sve drugo što, uobičajno prati prosvetne štrajkove u Srbiji. Unija je potpisala Sporazum koji joj nije odgovarao, zbog nejasnoća i nepreciznosti u samom tekstu. Tako se sve završilo. Bio je 24. april 2015.godine, negde oko podne.
U realnom vremenu, tada je sve počelo.
Prvo smo čekali da do 1. juna otpočnemo pregovore oko plata. Dočekali jesmo, ali ono što smo već i ranije slušali – para nema, nema, nema…
Onda smo čekali poslednji kvartal. Ispostavilo se da sa 4 posto vraćenog, nemamo šanse da se približimo bilo kome iz javnog sektora, do kraja ovog veka.
Zatim smo čekali budžetiranje, pa razvlačenje, pa zavlačenje, pa odugovlačenje… Ostala su nam samo dva puta. Levo je bio štrajk. Ponovni štrajk za ono što je već dogovoreno i potpisano!?! Desno je bilo urušavanje sindikalnog pokreta, jer i kad ti nešto daju, posle petomesečnog mrcvarenja, u stvari te ponize… Uprkos svemu, pronašli smo još jednu opciju, istina neuobičajenu. Znam da to niko do sada nije radio. Kritikovaće nas da je ovo nemoguća misija. Ipak, mi iz Unije, smatramo da je nemoguće samo ono što nikada nisi ni probao da uradiš.
I nad popom ima pop, što kaže naš narod i Ćeraćemo se još, što kaže naš poznati savremenik. Mora se jednom isterati na čistac, da ne kažem, na livadu, svaka činjenica. Da se jednom utvrdi ko i šta potpisuje, ko se i na šta obavezuje, ko i šta ispunjava, ko i šta obećava, ko je ko i šta je šta.
Pitali su me već novinari, šta očekujem od tužbe. Pa eto baš to, da se utvrde činjenice. Možda smo mi zaista besni i prebesni, pa bismo iz hira da se viđamo po sudnicama, da trošimo resurse i živce. Možda je Sporazum i ispunjen, a mi to nismo shvatili. Sve je moguće, ali evo, jednom, da se i to desi, pa da znamo za sledeći put…
Eto to je Unijino, Zato.
Jasna Janković

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*