Direktori škola „na popravnom“

skola_ucionica_vik
Od oko 900 osnovnih i 300 srednjih škola, koje su dosad prošle kroz spoljašnju proveru kvaliteta rada, trećina je ocenjena najnižim ocenama – jedinicama i dvojkama (na skali od 1 do 4), dok su predškolske ustanove bolje – tek je svaka deseta od 90 vrednovanih dobila ocenu dva, a nijedna jedinicu.
Direktori koji su na čelu tih obrazovnih ustanova biće prvi koji će proći obuku i to već tokom zimskog raspusta. Cilj obuke je da se ovim direktorima pruži podrška da pokrenu razvoj svojih škola i da u sledećem ciklusu eksterne evaluacije dobiju bolje ocene. Obuku, koje pripremaju Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, moraće da prođu svi direktori škola u Srbiji, što će biti prvi korak u njihovom licenciranju.

- Ključna tema u obuci će biti razvoj kompetencija direktora za pedagoško rukovođenje škole. To znači da se od direktora očekuje da više nego do sada budu pedagoški rukovodioci, da više vode računa o kvalitetu nastave, da više budu usmereni na praćenje rada nastavnika, davanje povratnih informacija nastavnicima, kao i na razvoj kulture horizontalnog učenja u školi. Tome se daje veći značaj u Pravilniku o stručnom usavršavanju nastavnika, ali je ovaj vid učenja bio malo iskorišćen, iako brojna istraživanja govore da nastavnici najviše vole da uče jedni od drugih. Direktori i dalje moraju biti menadžeri, ali najveći deo svoje energije treba da usmere na obrazovno-vaspitni proces – kaže za Danas Jasmina Đelić, koordinatorka rada školskih uprava u Ministarstvu prosvete.
Ona napominje da će program obuke biti zasnovan na standardima kompetencija direktora i standardima kvaliteta rada obrazovnih ustanova i podseća da cela jedna oblast u tom dokumentu (organizacija rada i rukovođenje) obuhvata kompetencije i nadležnosti direktora. Obuke će držati zaposleni u Ministarstvu prosvete i dva prosvetna zavoda, a imaće status obuka od javnog interesa. Đelićeva podseća da su obuke i ispit za direktora, kao i njihovo licenciranje predviđeni zakonom još 2003. godine, ali taj posao do danas nije završen. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je više puta pripremao predloge, ali je kočnica nastala kad je sve to trebalo pretočiti u podzakonske akte.

Steknu odgovarajuća znanja da bi mogli kvalitetno da vode školu. Da li će sastavni deo obuke biti ispit odlučiće mešovita radna grupa, sastavljena od stručnjaka iz različitih institucija i Ministarstva. Pravilnikom će biti precizirano i da li će direktori čije su škole ocenjene najboljom ocenom imati neke benefite – kaže Đelićeva.

Dosadašnji rezultati eksterne evaluacije pokazuju da su naše škole najlošije u oblasti kvaliteta Nastava i učenje, posebno kada je reč o individualizaciji nastave i praćenju i ocenjivanju učenika.

- Ovom i sličnim obukama želimo da pomognemo direktorima da nastava bude bolja, više prilagođena potrebama učenika i njihovim mogućnostima, da imamo bolji sistem praćenja. Utisak je da pravilnike o ocenjivanju nastavnici više doživljavaju kao administrativnu meru, a ne kao osnov da unaprede ocenjivanje da bi ono pomoglo razvoju učenika – kaže Đelićeva.

Na pitanje da li će direktori koji u narednom ciklusu eksterne evaluacije ne budu popravili ocene biti sankcionisani, ona odgovara da svrha ovog procesa nije kažnjavanje, niti bilo kakvo rangiranje škola. Zbog toga se, dodaje, ocene saopštavaju samo kolektivu i služe kao povratna informacija kako da se unapredi rad.

Prvi petogodišnji ciklus spoljašnjeg vrednovanja završava se 2017, a tokom ove školske godine prikupljaju se podaci da li treba korigovati standarde i metodologiju. Iako je u javnosti bilo dosta kritika na račun eksterne evaluacije, Đelićeva ističe da su nezavisne stručne analize pokazale da standardi dobro funkcionišu u praksi, ali da su potrebni dodatni instrumenti kako bi ocene bile još objektivnije. Komentarišući tvrdnje dela prosvetne javnosti kako su škole koje su kasnije ušle u ovaj proces u povoljnijem položaju, jer su rešenja prepisala od najbolje ocenjenih ustanova, ona kaže da „čak i da su to neki uradili, bar su naučili kakvi treba da budu“.

Pomoć
Ministarstvo će uskoro raspisati konkurs za izbor nastavnika koji će u svojstvu savetnika spoljnih saradnika pomagati prosvetnim savetnicima u školskim upravama u vršenju stručno-pedagoškog nadzora i spoljašnjem vrednovanju, ali i svojim kolegama u drugim ustanovama u unapređivanju rada. To je, podsetimo, bio jedan od ključnih zahteva čačanskih nastavnika koji su više puta odbijali eksternu evaluaciju.

Pristrasnost

Redovna eksterna evaluacija sprovodi se jednom u pet godina, a svake godine škole su obavezne da rade samoevaluaciju. Dosadašnja iskustva pokazuju da se u velikom broju obrazovnih ustanova samoevalucaija ne radi na kvalitetan način. Preovlađuje formalistički pristup, koji je obojen pristrasnošću, stručni saradnik je najčešće usamljen u ovom poslu i uglavnom postoji malo interesovanje zaposlenih za rezultate procene

Izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*