Koga promoviše Centar za promociju nauke?

nauka-je-super-foto

 

U svom prethodnom sazivu Ministarstvo, koje je ovaj centar protežiralo kao svoje omiljeno čedo, istovremeno je prema naučnim institucijama gajilo maćehinski odnos. Ni ove kao ni prošlih godina srpski naučnoistraživački instituti ne učestvuju na Sajmu knjiga u Beogradu. Njihova izdanja moći će da se vide (ali ne i da se kupe) na velikom štandu Centra za promociju nauke (CPN). Centar, kome je Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti donetim krajem 2015. godine, pripalo ekskluzivno pravo da bude svojevrsna krovna institucija naučnog izdavaštva, osnovan je pre šest godina s ciljem ,,promocije i popularizacije nauke i tehnike, odnosno naučno-tehnoloških rezultata i dostignuća u zemlji i svetu”. Od nastanka on je bio prisutan u javnosti ne samo zbog svog rada, već i zbog pratećih finansijskih skandala, poput projekta nove zgrade Centra, čija je cena, s početnih 20 miliona, narasla na 65 miliona evra. Iako zdušno zagovarana od bivšeg ministra Verbića, od ove „investicije” se odustalo.

U Centru je stalno zaposleno 45 saradnika. On se u manjoj meri finansira iz projekata i sopstvenih prihoda, a najviše iz skromnog budžeta za nauku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odakle za godinu dana dobija 90 miliona dinara. Prema podacima navedenim u finansijskom planu CPN za 2016, ovim sredstvima se pokrivaju plate i honorari (oko 55 miliona dinara), naknade za upravni odbor (oko milion dinara), komunalni i režijski troškovi Centra (oko 12 miliona dinara), njegovih „naučnih klubova” u Beogradu (oko devet miliona dinara) i unutrašnjosti (oko dva miliona), kao i konkurs za promociju i popularizaciju nauke (sedam miliona dinara). Za jedan državni naučni institut sa istim brojem zaposlenih, od resornog ministarstva se izdvaja otprilike upola manja suma. Dok u naučnim institutima ljudske resurse većinom čine doktori nauka u naučnim zvanjima, s manjim brojem mladih istraživača, prema podacima sa sajta CPN, među zaposlenima u ovoj instituciji doktora nauka ili magistara nema. Direktor Centra i savetnik bivšeg ministra je, saglasno zvaničnoj biografiji, „po profesiji popularizator nauke”, diplomirani slikar i bivši student matematike. Centar je tako jedina institucija izdržavana iz budžeta za nauku čiji rukovodeći kadar nema nikakve naučne kvalifikacije. Propisanim uslovima za stručno zaposlenje u Centru to nije ni potrebno. Sve što se traži su: srednja ili visoka stručna sprema, poznavanje rada na računaru i poznavanje „jednog svetskog jezika”.

Institucije osnovane radi popularizacije i promocije nauke postoje i u drugim zemljama. One nemaju status centara, već udruženja ili zadužbina, a njihove aktivnosti usmerene su na ojačavanje veza nauke i privrede, umrežavanje naučnih i obrazovnih institucija, podršku mladim istraživačima, organizaciju naučnih skupova i dijaloga od šireg društvenog značaja. CPN, koji se predstavlja kao ,,deo strateškog programa razvoja Srbije kao ekonomije znanja”, ove ciljeve ne ostvaruje. Programske aktivnosti CPN čine tribine, kursevi za „naučne novinare”, putovanja „naučnog kamiona” i program „na kafi sa naučnikom”. Komercijalna delatnost CPN sastoji se od prodaje slagalica, bedževa, magneta i majica sa logoom Centra i natpisom „nauka je super”. CPN izdaje i prodaje časopis „Elementi”, za koji pišu zaposleni, a ponekad i spoljni saradnici koji nemaju određeno polje interesovanja. Urednik časopisa tako piše o astronomiji, genetici, atomskoj energiji, veronauci.

Iako u svom radu CPN upadljivo preskače naučne institute (i fakultete), Sajam knjiga je možda i jedino mesto gde on to ne može da izbegne. Ipak, i ovaj događaj Centar je prevashodno iskoristio za samopromociju. U CPN-ovom saopštenju medijima povodom Sajma, radu srpskih naučnih institucija sa više od 860 objavljenih naslova u ovoj godini, posvećene su dve rečenice, dok je celokupni preostali sadržaj dopisa bio hvalospev godišnjoj knjižnoj produkciji Centra, koja ne sadrži originalne naučne naslove, već tri prevedena strana izdanja. Rezultati domaćeg naučnog izdavaštva su tako gurnuti na marginu, posluživši jedino afirmaciji CPN. ,,Kićenje tuđim perjem”, ali sasvim u skladu sa Zakonom.

U svom prethodnom sazivu Ministarstvo, koje je ovaj centar protežiralo kao svoje omiljeno čedo, istovremeno je prema naučnim institucijama gajilo maćehinski odnos, praćen lošim zakonskim rešenjima, raspisivanjem nezakonitog konkursa koji je poništen, ali i donošenjem Pravilnika o zvanjima (bez javne rasprave i mimo zakonske procedure!), zbog čega je i pokrenuta inicijativa za ocenu njegove ustavnosti pred Ustavnim sudom. Da postojeći Zakon treba promeniti i sistem urediti što pre, nedvosmisleni je stav većine relevantnih činilaca (Zajednice instituta Srbije, Sindikata naučnih radnika i neformalnog pokreta naučnika). Iako nije na vrhu liste prioriteta, jedno od pitanja koje pri tome treba postaviti jeste i ono koje se već dugo može čuti u naučnim krugovima: ,,Kome i čemu ovakav Centar za promociju nauke služi?” Naučnoj zajednici, zbog koje je između ostalog i osnovan, svakako ne.

Izvor: Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*