STRANAČKA MAŠINERIJA IM POJELA PLATE Babice, vojnici i nastavnici će još dugo čekati da im vrate dostojanstvo

upitnici

Od sledeće godine biće povećane plate u javnom sektoru, ali to povećanje i dalje je daleko od zadovoljavajućeg. Neki od zaposlenih u prosveti, zdravstvu i vojsci, čiji poslovi sa sobom nose veliku odgovornost, ali i rizik, i dalje će primati zarade ispod republičkog proseka. A da li, uz pravi pristup države, tu nešto može da se promeni i kako se druge zemlje u regionu odnose prema ovim profesijama?
Da je Srbija siromašna zemlja i da nikad nema dovoljno para u budžetu, jasno je svima. Tako gotovo uvek glasi odgovor nadležnih ministara na svaku pretnju štrajkom zaposlenih u prosveti, zdravstvu, vojsci i ostalim sektorima čije plate dolaze iz državnog budžeta.

Ipak, i dalje je teško prihvatiti da babica koja obavi stotine porođaja godišnje prima platu od oko 35.000 dinara ili da učitelji i nastavnici čiji rad u najvećoj meri utiče na obrazovanje i vaspitanje dece zarađuju u proseku 40.000 dinara.
Čemu oni mogu da se nadaju i da li će u nekom skorijem periodu biti dostojanstveno plaćeni za svoj rad?

Direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović kaže za „Blic“ da je 40 godina u prosveti i da se država na ovakav način oduvek odnosila prema nastavnicima i učiteljima.

„Obrazovanje nije trošak, nego investicija“

- Problem u ovoj državi što su se izdvajanja za obrazovanje oduvek tretirala kao trošak, a ne investiciju. Razvijenije zemlje poput Finske, Irske, Koreje, Singapura, a da ne pričam o Kini, ogromna sredstva ulažu u obrazovanje. Mi godišnje izdvajamo od dva do tri odsto budžeta, a recimo Južna Koreja čak 20 odsto. Slično je i sa Finskom. Tamo profesori imaju veće plate od inženjera, lekara… Da smo 2000. godine krenuli njihovim putem, sada bi situacija bila potpuno drugačija – navodi Ognjanović.
Po iznosu prosečne plate nastavnika od oko 40.000 dinara Srbija zaostaje gotovo za svim zemljama u regionu. U Hrvatskoj predavači u osnovnoj školi u proseku zarađuju oko 780 evra, u BiH 450, dok u Crnoj Gori primaju oko 480 evra.

- Reforme obrazovanja ne mogu ni da se pokrenu, jer nema novca za opremu. Pa, informatika se uči po programu iz 1980. godine, a to je čisto gubljenje vremena – smatra Ognjanović.

Ni odnos države prema zdravstvu nije ništa bolji. Izuzev lekara čije su zarade iznad prosečne u Srbiji (ali mnogo ispod onih u inostranstvu) ostali zdravstveni radnici „moraju da dele sudbinu države i ostalih građana“. Tako smo došli u situaciju da babice koje rade u porodilištima uz 12-časovni noćni rad i nešto veći koeficijent, zbog fizički napornog posla, ne zarađuju ni 40.000 mesečno.

„Dve babice na 50 porodilja“

Dr Snežana Rakić, direktorka GAK „Narodni front“ kaže za „Blic“ da babice obavljaju jako težak i odgovoran posao i da za to nisu adekvatno plaćene.

- Za taj obim posla i tu odgovornost one imaju jako niske plate, pogotovo kad ih uporedite sa drugim profesijama. Rade i više nego što bi trebalo, jer nemamo dovoljno sestara, pa se tako dešava da dve dežurne babice brinu o 50 porodilja, a trebalo bi da ide jedna sestra na dve ili tri porodilje. Kao bolnica smo tražili da se poveća broj babica, ali i dalje je na snazi Uredba o zabrani zapošljavanja i povećanja plata u javnom sektoru i tu ništa ne može da uradi ni Ministarstvo zdravlja – navodi dr Rakić.

I u zdravstvu Srbija kaska za ostalim zemljama. Babice u Hrvatskoj mesečno zarađuju u proseku oko 690 evra. To je i tamo plata ispod republičkog proseka, ali se svakako od nje pristojnije živi nego u Srbiji.

„Država osušena kao grana“

Da nema nade za one koji rade u javnom sektoru u Srbiji, a naročito ne prosvetari i zdravstveni radnici, misle i ekonomisti. Jedan od njih Ljubomir Madžar kaže da je naša država jako siromašna i „osušena kao grana“ i dodaje da će u perspektivi položaj tih profesija ostati isti.

- U ovom trenutku sprovode se reforme pod pritiskom međunarodnih organizacije, a one ne mogu da prođu bez žrtve. Da bi nam bilo bolje, mora nam biti gore na kraći i srednji rok – zaključuje Madžar. On dodaje da država nema kapaciteta da ukloni nesposobne stranačke kadrove, jer mora da vodi računa i o izborima.

- Država nema kontrolu nad javnim preduzećima i ta stranačka kontaminiranost za posledicu ima visoki trošak. Kada je u javnom sektoru smanjivane plate, u nekim preduzećima, poput EPS-a, su se povećale. Ne formalno, ali jesu kroz razne bonuse i dodatke – kaže Madžar za „Blic“.

Izvor: Novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*