Politizacija prosvete kao u doba komunista

lipkovski2

* Centralizacija prosvetnih nadležnosti u rukama ministra * Ministar može preduzimati drakonske mere protiv nadležnih zavoda i NPS-a. Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandar Lipkovski zatražio je od ministra prosvete Mladena Šarčevića da odmah suspenduje dalji rad na nacrtu novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i raspusti radnu grupu koja se tim poslom bavi.
On je predložio da se formira nova radna grupa za izmene i dopune postojećeg zakona, u koju bi bile ravnopravno uključene stručne i druge zainteresovane grupe preko svojih predstavnika.

- Popravke ne mogu promeniti generalnu nameru pisca nacrta, a to je centralizacija prosvetnih nadležnosti u rukama jednog čoveka, do sada neviđena u srpskoj prosveti, kao i politizacija prosvete koja podseća na onu iz doba vladavine Komunističke partije. Ovaj zakon, ako bude usvojen, može dovesti do nesagledivih štetnih posledica – upozorava Lipkovski.

On kritikuje novo zakonsko rešenje po kojem Nacionalni prosvetni savet (NPS) imenuje Vlada, a ne Skupština Srbije kao dosad, napominjući da se time umanjuje izvorni autoritet Saveta, koji će biti u potpunosti potčinjen Ministarstvu.

U nacrtu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u koji je Danas imao uvid, predloženo je smanjenje broja članova NPS-a, sa sadašnjih 43, na 29, a njihov mandat trajaće četiri, umesto dosadašnjih šest godina. Lipkovski ukazuje da je broj predstavnika univerziteta u Savetu drastično smanjen, sa 13 na svega četiri, i to jednog na predlog SANU i tri iz Konferencije univerziteta Srbije.

- Kada je reč o nadležnostima, po važećem zakonu NPS, između ostalog, usvaja nastavne planove, programe i standarde. Sada ne usvaja ništa, već samo daje mišljenje. Čak ni ne predlaže ništa relevantno. Nadležnosti su mu čak manje nego Savetu za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, koji makar predlaže neke standarde. Ovakav NPS ne treba ni da postoji. Sve nadležnosti koje su oduzete Savetu prebačene su ministru u ovom i drugim članovima – navodi Lipkovski, uz opasku da se reči „donosi“ ili „utvrđuje ministar“ ponavljaju u tekstu 25 puta, a sama reč „ministar“ čak 88 puta.

On tvrdi da ministar može preduzimati drakonske mere protiv nadležnih zavoda i saveta.

- Ako mu se ne sviđa rezultat rada komisije zavoda, on može da osnuje svoju komisiju, može da kazni zavod i njegovog direktora, ali i da pokrene razrešenje članova saveta. Ovakvi zavodi će u sledećoj reviziji zakona biti ukinuti kao nepotrebni – ocenjuje Lipkovski.

Kako je naš list pisao, Ministarstvo je odustalo od promene sastava školskog odbora, ali je to telo razvlašćeno u izboru direktora, koga će ubuduće imenovati ministar prosvete. Nacrt, naime, predviđa da se direktor bira na osnovu konkursa, koji raspisuje školski odbor. Po isteku roka za prijavu kandidata odbor formira komisiju koja sprovodi postupak za izbor, odnosno obrađuje konkursnu dokumentaciju, utvrđuje da li kandidati ispunjavaju uslov za tu funkciju, pribavlja mišljenje nastavničkog veća i obavlja intervju sa kandidatima. Komisija u obzir uzima i dokaze o stručnom usavršavanju, objavljenim stručnim radovima i rezultatima stručno-pedagoškog nadzora, a ukoliko se na konkurs javi lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora, od značaja je ocena sa eksterne evaluacije ustanove. Ni u ovom zakonu nema ograničenja broja mandata, a novina je da se direktoru čuva radno mesti za vreme perioda na koji je postavljen, dok je sada to obaveza samo u prvom mandatu. Komentarišući ovaj predlog, Aleksandar Lipkovski smatra da će „samo podobni moći da budu direktori, što povlači i podobnost nastavnika“.

U nacrtu je predviđeno da direktoru prestaje dužnost kada napuni 65 godina života, na lični zahtev, istekom mandata ili razrešenjem, što je takođe u rukama ministra. Prelaznim i završnim odredbama je precizirano da je organ upravljanja dužan da raspiše konkurs za izbor direktora u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona.

Vreme provedeno u školi
Nacrt zakona donosi još nekoliko novina: mogućnost osnivanja ustanove po modelu javno-privatnog partnerstva, sektorskih veća kao stručnih tela za određene sektore rada, a planirano je i formiranje opštinskih saveta roditelja. U ovom zakonu nije definisano nedeljno opterećenje učenika, ali se u jednom članu navodi da se vreme koje učenik provodi u školi izražava u satima i obuhvata časove obaveznih, izbornih programa i vreme provedeno u aktivnostima. Šta to konkretno znači biće precizirano drugim zakonom.

Izvor: Danas

Jedan komentar na Politizacija prosvete kao u doba komunista

  1. Goran Stanković kaže:

    Poštovani Lipkovski,
    Vaša inicijativa JEDINO ima smisla. Bilomi je čudno kada je ministar IZJAVIO da Informatika POSTAJE obavezni predmet od septembra 2017 god. bez obzira na ODLUKU NPS-a, jer, onda će on upotrebiti pravne mehanizme koji su mu na raspolaganju. Brine samo što skupštinska većina usvaja zakone, verujem da ih većina i ne čita, velikom brzinom.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*