Poštovanje zakona ili politizacija obrazovanja?

djaci
Prema nacrtu novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktore škole ubuduće će birati ministar prosvete, za šta deo prosvetne javnosti smatra da je put ka većoj centralizaciji i politizaciji obrazovanja
Iako se nacrt novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja još nije pojavio, predlog Ministarstva prosvete o načinu izbora direktora škole već je izazvao burne reakcije u javnosti. Prema tom predlogu direktora škole ubuduće će birati ministar prosvete, koji će moći i da ga smeni. Deo prosvetne javnosti smatra da je to put ka još većoj centralizaciji i politizaciji obrazovanja dok prosvetna vlast poručuje da će novo rešenje osigurati poštovanje zakona.

Ministar prosvete Mladen Šarčević mnogo puta je isticao da je postojeći zakon razvlastio državu, da, kada se nešto desi, svi očekuju reakciju Ministarstva, kojem su, međutim, “vezane ruke”.

Šarčević od starta nije krio nameru da se osnivaču obrazovnih ustanova daju veća prava. Pokušaj da se to obezbedi najpre je planiran promenom sastava organa upravljanja, odnosno školskog odbora, po kojem bi osnivač imao pet članova u tom telu, a po dva predstavnici roditelja i zaposlenih u školi. Međutim, prema saznanjima Školskog portala, od ovog predloga se odustalo, pa bi školski odbor i ubuduće trebalo da bude biran po formuli tri plus tri plus tri.

Šarčević je najavio da će celokupna procedura izbora direktora škola biti ista kao i dosad, s tim što će poslednju reč imati ministar. To znači da će ministar moći i da ga “smeni po kratkoj proceduri”, što sada nije slučaj.

- Želimo da se prekine sa izborom ljudi za direktora koji su samo našli prostu većinu u školskom odboru. Ministarstvo će zahtevati ukupnu analizu i rezultate rada svakog kandidata, tražićemo licencu i niz drugih stvari, kako bismo izabrali najbolje. Mi sigurno nećemo biti u koliziji sa mnogim dobrim školskim odborima, ali oni ljudi koji ne žele da rade, ne poštuju zakon, izigravaju predsednike sindikata, sigurno neće biti birani za direktore škola. Dosad nije rađena nikakva selekcija osim da se obezbedi podrška školskog odbora. Ovo će biti jedna nova priča, bitka za kvalitet i samo će kvalite biti vrednovan – kategoričan je Šarčević.

Za Uniju sindikata prosvetnih radnika ovakav predlog je neprihvatljiv.

- Nema predloga zakona od 2003. godine u kojem nismo tražili da se promeni struktura školskog odbora i da ljudi koji rade u školi imaju glavnu reč. Formula za sastav školskog odbora sa po tri predstavnika lokalne samouprave, zaposlenih i roditelja značila je teoretsku, a negde i praktičnu mogućnost da se smanji upliv politike pri izboru direktora škole, na taj način da tri člana kolektiva budu potpomognuti roditeljima koji razumeju obrazovanje i imaju širu sliku, a nisu zainteresovani isključivo za svoje dete. Upliv politike pri izboru direktora škola je evidentan i sa postojećim načinom izbora članova školskog odbora, to je činjenica. Međutim, svaka dalja centralizacija škole je pogrešna. Ne postoji nijedna osoba koja može da kontroliše rad 1.700 direktora i 2.000 objekata u Srbiji. To automatski znači da će ministar imati svoje kanale do lokala, pa će lokalni politički moćnici uticati na izbor direktora – kaže za Školski portal Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

S druge strane, ministar Šarčević ocenjuje da je postojeća decentralizacija obrazovanja dovela do potpunog odsustva odgovornosti za neefikasnost i zloupotrebe, te da će se, kako tvrdi, ubuduće bar znati ko je odgovoran. U novom zakonu biće pojačana i odgovornost direktora, koji se trenutno o mnogim stvarima “stara”, pa se ministar pita šta se dešava ako se ne stara u dovoljnoj meri.

Predsednik Upravnog odbora Društva direktora škola Srbije Ivan Ružičić, koji je i direktor Gimnazije u Čačku, kaže za Školski portal da to udruženje još nije zauzelo stav o novom zakonskom rešenju. Njegovo mišljenje je da će centralizacija i ograničavanje autonomije škola biti pogubno za srpsko obrazovanje.

- Pametna država treba da se ratosilja posla kakav je izbor direktora škole. Ministar treba da podstiče autonomiju škola i da odgovornost za kvalitet rada bude na školama i lokalnim samoupravama. Ne znam zašto je izbačen predlog da kandidat za direktora mora da obezbedi podršku 50 odsto članova kolektiva. Da sam ja ministar, ne bi me interesovalo koga će da izabere kolektiv u školi u Babušnici, Čačku, Zaječaru ili bilo gde, neka izaberu koga hoće, a Ministarstvo ima mehanizme da kontroliše da li taj čovek radi po zakonu ili ne – ističe Ružičić.

Podsetimo, saglasnost najmanje 50 odsto članova nastavničkog veća pri izboru prvog čoveka obrazovne ustanove bila je predviđena u predlogu izmena zakona u vreme mandata prethodnog ministra Srđana Verbića, ali taj predlog nije stigao do parlamenta. U Ministarstvu prosvete nisu želeli da govore kako će izgledati konačan predlog u nacrtu novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ni da li će uvažiti mišljenje sindikata obrazovanja da kandidat za prvog čoveka škole mora da obezbedi podršku najmanje 50 odsto kolektiva. Ipak, da će se njihova saglasnost zaobići, može se naslutiti iz ranijih Šarčevićevih izjava, u kojima on kritikuje direktore koji se ponašaju kao sindikalci, uz opasku da se oni tako ponašaju upravo da bi obezbedili većinu u kolektivu.

Podeljene reakcije izazvao je i predlog da se direktorima obrazovnih ustanova ne ograničava broj mandata. Ministar je stanovišta da ljudi koji dobro rade svoj posao mogu na poziciji direktora ostati neograničeno, sa čim se slažu i članovi Društva direktora škola. Ova tema bila je predmet sporenja i u Verbićevom predlogu, u kojem je takođe stajalo da broj mandata ne treba ograničavati. Sindikati. s druge strane, insistiraju da se limitira broj mandata.

- Svako neograničavanje broja mandata vodi u zloupotrebu. Sigurno je da ima direktora koji su na toj funkciji dugi niz godina, a nisu zloupotrebili službeni položaj, niti su školu pretvorili u privatnu svojinu, ali su oni manjina. Neke čak ni sticanje uslova za penziju ne može da pomeri sa položaja – kaže Jasna Janković.

Procedura

Nacrt novog Zakona o osnovama sistema predviđa da se direktor ustanove bira na osnovu konkursa, koji raspisuje organ upravljanja. Po isteku roka za prijavu kandidata, organ upravljanja formira komisiju koja ima neparan broj članova i sprovodi postupak za izbor direktora, i to: obradu konkursne dokumentacije, utvrđuje ispunjenost uslova za izbor direktora, pribavlja mišljenje vaspitno-obrazovnog, nastavničkog, odnosno nastavničkog i pedagoškog veća o prijavljenim kandidatima i obavlja intervju sa kandidatima. Bliži uslovi o broju članova, sastavu i načinu formiranja komisije uređuju se opštim aktom ustanove.

Osim utvrđivanja ispunjenosti uslova za izbor direktora, komisija ceni i dokaze o stručnom usavršavanju kandidata, objavljenim stručnim radovima i rezultatima stručno – pedagoškog nadzora o radu. Ukoliko se na konkurs prijavilo lice koje je prethodno obavljalo dužnost direktora, komisija uzima u obzir rezultate stručno-pedagoškog nadzora ustanove i ocenu sa eksterne evaluacije.

Komisija izveštaj dostavlja organu upravljanja, a on je dužan da sačini obrazloženu listu svih kandidata i da je zajedno sa izveštajem komisije uputi ministru, čija reč je konačna.

Izvor: Školski portal

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*