I gimnazije konačno pred reformom

7-gimnazije

Na inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održan je sastanak s predstavnicima Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zajednice gimnazija Srbije, posvećen reformi gimnazijskog obrazovanja. Formirana je i radna grupa koja će u saradnji s profesorima i direktorima gimnazija definisati potrebe i pravce razvoja ovog vida obrazovanja.

- Promene u gimnazijama su nužne i važno nam je da one budu što bolje i da se što pre dese – kaže predsednik Zajednice gimnazija Srbije i rukovodilac Radne grupe za njihovu reformu dr Radivoje Stojković. – Prvi korak na ovom putu biće upitnik koji ćemo uputiti svim gimnazijama, kako bi sami kolektivi iskazali stavove o tome šta je nužno menjati, jer želimo da taj prvi reformski korak krene iz samih gimnazija.
Po rečima dr Stojkovića, gimnazije će i dalje ostati opšteobrazovne škole, ali s novinama kako u samom gradivu, tako i u pristupu tom gradivu, međupredmetnom povezivanju većem nego do sada, primeni novih tehnologija, u skladu s potrebama i mogućnostima našeg društva. Osnovna ideja je da se u gimnazijama učenici pripreme i za život, a ne samo za nastavak školovanja, a da se pri tome koriste primeri i modeli iz celog sveta, kako bi se uvele potrebne novine, ali i zadrži sve što se u dosadašnjem radu pokazalo kao dobro.
- Kao direktor novosadske Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”, u kojoj je nastava delom dvojezična, mogu da kažem da će smernice kolektiva ići u pravcu podržavanja promena koje će omogućiti polaganje međunarodne mature – konkretizuje dr Stojković. – Pored toga, smatramo da gradivo treba prilagoditi sadašnjim potrebama, a njegov obim svesti na meru koja može da se realizuje, a ne pretrčavati preko preobimnog gradiva. Drugim rečima, gimnazija treba da postavi dobar temelj, jer tek kada se osnovna znanja dobro utemelje, može se tražiti više, pošto se na dobrom temelju može zidati čitav život.
Kao direktor gimnazije, dr Stojković, smatra da je izuzetno značajno što će se o premenama prvo izjasniti kolektivi samih škola, te da im je time Ministarstvo odalo veliko priznanje i ukazalo poverenje. On smatra i da se mora definisati koji je to minimum znanja koji jedan gimnazijalac, od kojeg se očekuje da jednog dana bude društvena elita, iz ove škole mora da ponese.
- Ključni predmeti u gimnazijama moraju biti maternji jezik, matematika i strani jezici – smatra dr Stojković. – Promene bi trebalo da unesu mnogo više praktičnog rada i eksperimenata u prirodnim predmetima, a u jezicima da kao fakultativni omoguće i treći strani jezik.
Cilj planiranih promena je unapređenje kvaliteta nastave i vaspitanja u gimnazijama kao ustanovama koje neguju opšte obrazovanje, čime će se doprineti efikasnosti studiranja u visokoškolskim ustanovama. Budući rad gimnazija biće stavljen u savremenu pedagošku paradigmu, koja podrazumeva negovanje međupredmetnih kompetencija, veću izbornost programa, savremene metode nastave i tehnologiju rada. Jedan od očekivanih efekata budućih promena jeste i afirmacija gimnazija kao ustanova koje neguju i unapređuju kulturni identitet sredine u kojoj rade.
Izvor: Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*