Dualni sistem u Srbiji nije kao u Nemačkoj i Austriji

made-in-germany-rs-ucenici-na-praksi

Glavna razlika je što u Nemačkoj đaci sklapaju ugovor sa firmom, a u Srbiji ne * U Nemačkoj učenici dobijaju iznos koji predstavlja „solidan džeparac, ali se od njega ne može iznajmiti stan i živeti samostalno
Javna rasprava, koja o Nacrtu zakona o dualnom obrazovanju traje do 8. juna, započela je oštrom kritikom sindikata, koji tvrdi da predložena rešenja daju mogućnost za eksploataciju dečjeg rada, jer je predviđeno da učenici kod poslodavca mogu da provedu do 35 sati nedeljno za platu upola manju od minimalca, a zameraju i to što, kao ni poslodavci, nisu konsultovani prilikom izrade tog dokumenta. Ministarstvo prosvete podseća da je sindikat obrazovanja učestvovao u izradi zakona, a tvrde da nepažljivo čitanje može dovesti u zabludu.

- Dualno obrazovanje nije moguće u svim obrazovnim profilima, i za one koji nisu u tom sistemu, gde se tronedeljna praksa organizuje pred kraj godine, odnosi se odredba koja dozvoljava da učenici rade do 35 sati sedmično. Za one koji su u dualnom sistemu, predviđeno je da u prvoj godini četiri dana nedeljno provedu u školi, a jedan dan u kompaniji ili učionici namenjenoj za praktični rad, u drugoj godini imaju tri dana nedeljno teorijske nastave, a dva u kompaniji, dok je u trećoj godini predviđeno dva dana nedeljno u školi, a tri u kompaniji – kažu za naš list u tom ministarstvu.

Dodaju da se najavljenim zakonom regulišu odnosi između učenika, škola i kompanija, bezbednost tokom učenja kroz rad, licenciranje instruktora koji učestvuju u procesu učenja kroz rad u kompanijama kao i definisanje ciljeva samog značaja dualnog obrazovanja.

- Dualno i preduzetničko obrazovanje omogućavaju mladim ljudima da steknu visok nivo kompetencija kroz umrežavanje teorijskih i praktičnih znanja, da steknu kvalifikacije iz više veština u okviru jednog profila iz različitih područja rada i zaštiti ih od mogućnosti da postanu jeftina radna snaga – ističu u Ministarstvu i naglašavaju da naknada koju dobijaju u kompanijama predstavlja stimulaciju a zakonom je definisan samo minimum, dok su „kompanije koje posluju u Srbiji pokazale visok stepen odgovornosti i većina njih daje značajno veće sume i do 10.000 dinara“.

Ann-Kathrin Hentschel, koja u okviru organizacije Nemačka saradnja (GIZ) od 2013. godine u Beogradu radi na projektu uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji, kaže za Danas da je u našem slučaju više reč o kooperativnom modelu koji se razlikuje od dualnog sistema kakav je kreiran u Nemačkoj i Austriji.

- Glavna razlika je što u Nemačkoj đaci sklapaju ugovor sa firmom, oni su neka vrsta šegrta kojima je omogućeno da uz praktičnu obuku dobijaju i teorijska znanja. Srpski zakon preuzeo je neke elemente iz nemačkog modela i daje dobar osnov da se razvije sistem, jer svi dobijaju. I škole, koje nemaju mogućnost, kao ni u većini razvijenijih država, da nabave savremenu opremu za obuku u tehničkim i zanatskim zanimanjima, gde se tehnologija ubrzano menja, i učenici koji stiču konkretna znanja a da pri tom nije zapostavljena teorija koja ih čini prilagodljivijim na tržištu rada. I kompanijama koje obezbeđuju određene resurse za obuku ide u prilog taj vid društvene odgovornosti uz koji obezbeđuju i bazu radne snage – objašnjava Hentschel, i dodaje da su i u Nemačkoj učeničke plate manje od minimalca, „to je solidan džeparac, ali se ne može iznajmiti stan i živeti samostalno“.

Visina tih zarada održava odnos između zanimanja, jer ni kasnije plate metalaca i pekara nisu iste.

Ona dodaje i da veliki broj firmi u Nemačkoj zapošljava učenike koje obučavaju, ali da ima i onih koje ih prihvataju ali bez obaveze da ih prime. Međutim, kvalitet obuke omogućava i da se nastavi školovanje, pa oko 25 odsto đaka iz dualnog sistema ide dalje na više obrazovanje.

- Jako je dobro što je u Srbiji organizovana javna rasprava, jer zakon treba da bude dobar pravni okvir za dalji razvoj modela, u čemu će pomoći i podzakonska akta koja bi morala da budu vrlo precizna – ističe naša sagovornica.

I studenti traže praksu
- U okviru javne rasprave o novom zakonu, ovih dana je u Nišu održana tribina. Iako smo mi koncentrisani na srednje obrazovanje, zanatske i tehničke profile i uslove za dualno obrazovanje u njima, javljali su nam se i studenti, koji traže da se slična saradnja sa kompanijama uspostavi i za fakultetsku nastavu – kaže za Danas Gabrijela Grujić, savetnica ministra za dualno obrazovanje.

Izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*