Pomirili smo interese škola i fakulteta

radivoje_stojkovic

Učenici koji ove godine upisuju prvi razred srednje škole biće prva generacija koja će polagati opštu, stručnu i umetničku maturu po novim pravilima na kraju svog srednjoškolskog obrazovanja.
Pomirili smo interese škola i fakulteta
Đaci četvorogodišnjih škola veliku maturu polagaće prvi put školske 2020/21, a oni koji budu upisali trogodišnje profile godinu dana ranije. Ideja je da velika matura ne bude samo dokaz da je učenik završio srednjoškolsko obrazovanje već i da zameni postojeće prijemne ispite na visokim školama strukovnih studija i na fakultetima. Očekuje se da koncept državne mature (koji je od marta na javnoj raspravi), kao i pravilnik o programu maturskih ispita usvoji ministar prosvete sredinom juna, da bi generacija koja se ove godine upisuje u srednju školu znala u startu šta će ih čekati na kraju srednjoškolskog obrazovanja. Član radne grupe za izradu koncepta opšte, stručne i umetničke mature Radivoje Stojković, koji je direktor novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“, za „Danas“ razrešava neke dileme u vezi sa budućim maturskim ispitom.

Učenici i iz gimnazija, stručnih i umetničkih škola polagaće iste testove iz srpskog jezika i matematike. Testovi iz ostalih opšteobrazovnih predmeta takođe će biti identični. Zašto ste se opredelili za to kad nastavni programi nisu isti u svim školama?

- Zakonom je predviđeno da osnova za izradu testova budu standardi postignuća opšteobrazovnih predmeta za kraj srednjeg obrazovanja, a ne nastavni programi. Dakle, usmerenje je na standarde, ishode i kompetencije, a ne na programe. Da bi nastavio školovanje, učenik mora da ostvari barem srednji novo standarda.

U nacrtu koncepta ponuđene su dve varijante: da se pravi jedan test ili da to budu dva, od kojih bi B nivo sadržao zadatke sa osnovnog i srednjeg nivoa, a A nivo samo sa narednog?

- Konačan predlog je jedan test sa tri nivoa postignuća, osnovnim, srednjim i naprednim. Test sadrži 40 zadataka, od kojih je 10 sa osnovnog nivoa, 20 sa srednjeg i 10 sa naprednog nivoa. U Predlogu programa maturskog ispita koji je uradio „Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja“, predviđeno je da, u odnosu na nivo, zadaci nose različit broj bodova. Poštujući autonomiju visokoškolskih ustanova, ostavili smo slobodu fakultetima da u skladu sa svojim interesima odrede koje ispite će vrednovati, na kom nivou standarda (srednjem, naprednom) i u kom odnosu bodova. Fakulteti će takođe odlučiti da li će imati test provere posebnih sposobnosti.

Te dodatne provere jasne su kada je reč o umetničkim fakultetima, arhitekturi… Da li će, recimo, „Matematički fakultet“ moći da organizuje svoj prijemni iz matematike ili „Medicinski“ iz hemije i biologije, mimo ispita na maturskom ispitu?

- Ako imaju potrebu da.

Mislite li da će sloboda koja je data fakultetima dodatno opteretiti učenike? Šta se dobija time da, recimo, učenik polaže matematiku na državnom nivou, a da onda na fakultetu takođe polaže matematiku? Jedna od funkcija velike mature je da se smanje troškovi polaganja prijemnog ispita, što u navedenom primeru nije slučaj?

- Mogućnost da svaka visokoškolska ustanova organizuje proveru posebnih sklonosti (mi to ne zovemo prijemnim ispitom) ostavljena je zbog velikih rezervi iskazanih na regularnost male mature i sumnji u verodostojnost rezultata u pojedinim sredinama. Potpuno je razumljivo da mi u startu dajemo fakultetima priliku da, ako imaju interes, provere kvalitet kandidata kroz svoj test. To se dešava u zemljama u okruženju, kao i u nekim evropskim državama. Dokle god postoji rezerva u pogledu regularnosti mislim da ovakvo fleksibilno rešenje može da podigne kvalitet obrazovanja.

Da li ste ovako liberalnim konceptom pokušali da sprečite otpore akademske zajednice, kojima organizacija prijemnih ispita donosi značajnu finansijsku korist?

- Taj interes je prisutan, ali imamo i fakultete koji nisu naplaćivali pripreme. Regularnost mature će značajno uticati na ovu pojavu.

Ko će sastavljati testove za maturske ispite?

- Testove će sastavljati komisija u kojoj će biti predstavnici visokoškolskih ustanova. Pored toga što će profesori sa univerziteta biti uključeni u izradu testova otišli smo korak dalje, da se institucionalno obezbediti njihovo učešće u sprovođenju ispita. Cilj nam je da uradimo veoma ozbiljan ispit.

Na kome je da obezbedi regularnost ispita, sem na Ministarstvu prosvete?

- Na srednjim školama i visokoškolskim ustanovama. Nama je cilj da postavimo sistemska rešenja tako da ne bude proizvoljnosti i pojedinačnih interesa već da ovakva matura bude interes čitavog sistema. Suštinskih neslaganja nema, jer su ponuđeni koncept i program pomirili sve relevantne interese. Nismo išli ka isključivim rešenjima već ka tome da je izuzetno dobro za sistem da ima maturu na državnom nivou da bismo dobili presek stanja, da bi maturanti mogli istovremeno da konkurišu na više fakulteta, kao i da učenici ne budu opterećeniji nego dosad. S druge strane, uvažili smo veliku rezervu visokoškolskih ustanova dajući im mogućnost da organizuju posebnu proveru sklonosti kandidata. U naredne četiri godine kroz različite vrste provera i simulaciju maturskog ispita možemo da ga usavršavamo. Imamo dovoljno vremena.

Da li bi moglo da se zastane sa celom pričom ukoliko u međuvremenu dođe do promena u Ministarstvu prosvete?

- Radna grupa koja je uradila nacrt koncepta maturskih ispita uključivala je sve relevantne strukture, od predstavnika „Konferencije univerziteta Srbije“, dva prosvetna zavoda, Ministarstva prosvete, gimnazija, srednjih stručnih i umetničkih škola i razgovarali smo o svim interesima. Ponuđeni koncept je sinteza postojećeg maturskog i prijemnog ispita. Mislim da je ovo minimum o kome smo se svi složili i ne vidim razlog za bilo kakav zastoj. Matura je uvek bila društveni konsenzus o minimumu znanja, veština i sposobnosti koje mora da ima učenik koji završava srednju školu.

Završni ispit na kraju osnovne škole je po nekima uveo besmisleno pravilo da niko ne može da „padne“, jer nema praga za prolaz. Da li se radna grupa bavila tim pitanjem kad je reč o velikoj maturi?

- Nismo se time bavili. Naša razmišljanja su bila da ne zacrtamo koji procenat učenik mora ostvariti da bi položio ispit već da se na osnovu generacijskog rezultata na maturi naknadno utvrdi formula o procentu onih koji neće proći. Dakle, ideja je da nemamo unapred utvrđenu skalu pre nego što znamo kakva su postignuća učenika. Takav otvoren model se primenjuje u nekim evropskim zemljama.

Tri obavezna ispita
Nacrt koncepta koji je uradila pomenuta radna grupa predviđa da učenici na opštoj, stručnoj i umetničkoj maturi imaju tri obavezna ispita. Gimnazijalci će polagati opštu maturu u okviru koje su testovi iz srpskog jezika i književnosti, matematike i jednog predmeta po izboru sa liste opšteobrazovnih predmeta – istorija, biologija, geografija, hemija, fizika i strani jezik. To je obavezni deo mature, a pored toga mogu da izaberu da polažu dodatne ispite sa liste opšteobrazovnih predmeta, ukoliko žele da prošire šanse za upis na fakultet.

Na stručnoj maturi, namenjenoj učenicima srednjih stručnih škola, obavezno se polažu srpski jezik i književnost, matematika za one koji su je imali duže od dve godine i stručni test koji će se sastojati iz teorijskog i praktičnog dela. Đaci koji su imali matematiku samo u prve dve godine u srednjim školama umesto nje će birati predmet sa liste opšteobrazovnih predmeta. I učenici srednjih stručnih škola mogu dodatno da izaberu neki od izbornih predmeta sa liste opšteobrazovnih kako bi povećali šanse za upis na fakultet.

Umetnička matura podrazumevaće testove iz srpskog, matematike i iz nekog umetničkog predmeta.

Što se tiče učenika koji završe trogodišnje obrazovne profile i oni će imati priliku da nastave školovanje na visokoškolskim ustanovama, a novim zakonskim rešenjima biće precizirano pod kojim uslovima.

Izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*