Ђаци у Србији бирају школе које ће им омогућити да ЛАКШЕ ОДУ У ИНОСТРАНСТВО

mala-matura-matematika-naucionica

Могућност одласка у иностранство један је од мотива ђака који у све већем броју уписују природно-математички смер у гимназијама. Управо за упис овог смера у појединим гимназијама био је потребан скоро максималан број поена.
Директорка Четрнаесте београдске гимназије Марија Милетић истиче да раније ситуација била обрнута, да су се за овај смер опредељивали ђаци који нису могли да упишу друштвени.

- Последњих пет, шест година, овај тренд се променио и чак и ђаци са друштвеног смера подносе молбе да пређу на природно-математички. Како изучавање природних наука није лако, радујем се то ме што стасавају генерације које то занима, али се, са друге стране, доста тих ученика касније опредељује за одлазак у иностранство, у смислу школовања или запошљавања, што ми се већ не допада – прича директорка Милетић.
За упис природно-математичких смерова у појединим гимназијама у Србији ове године је било неопходно скоро максимум поена из основне школе и са завшних испита.

Према подацима Сектора за средње образовање Министарства просвете о просечном броју поена ђака по образовним профилима у различитим школама, најбоље ђаке од септембра окупљају одељења природно-математичког смера у гимназијама.

На овој ранг-листи, која сумира профиле по просечном броју поена ђака, чак шест од првих десет места заузимају природно-математички смерови у различитим гимназијама: „Јован Јовановић Змај“ и „Исидора Секулић“ у Новом Саду, Шабачкој, Гимназији „Бора Станковић“ у Нишу, Трећој и Четрнаестој београдској гимназији.

Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија истиче да је могућност одласка у иностранство добра мотивација ученицима, али да то није и примаран разлог због којег се опредељују за природно-математички смер.

- Очигледно је да се ђаци и њихови родитељи опредељују за смер са којим ће сутра имати сигуран посао. Они имају на уму да по завршетку овог смера могу наставити образовање на неком од техничких и медицинских факултета – сматра Сокић.

Према његовом мишљењу, друштвени смер у гимназији је био популаран када су социолози и психолози били тражени, али сада су све хуманистичке науке ризик јер не гарантују запослење.

Ранг према просечном броју бодова

Медицинска школа        Нови Пазар      медицинска сестра-техничар      98,7

Гимназија „Јован Јовановић Змај“    Нови Сад         природно-математички смер     98,61

Гимназија        Нови Пазар      општи тип           98,32

Медицинска школа „Др Изабел Емсли Хатон“    Врање медицинска сестра-техничар      98,15

Трећа београдска гимназија    Врачар природно-математички смер     98,13

Медицинска школа „Др Изабел Емсли Хатон“    Врање фармацеутски техничар  97,92

Гимназија „Бора Станковић“   Ниш       природно-математички смер     97,67

Електротехничка школа “Никола Тесла“ Стари град        електротехничар информационих технологија-оглед        97,53

Четрнаеста београдска гимназија        Врачар природно-математички смер     97,22

Шабачка гимназија      Шабац   природно-математички смер     97,08

Извор: Блиц

Један коментар на Ђаци у Србији бирају школе које ће им омогућити да ЛАКШЕ ОДУ У ИНОСТРАНСТВО

  1. Dragisa каже:

    Bogu hvala da su nam deca pametna da na vreme odu iz zemlje u kojoj peofesor farmaklogije ima manju platu od farmaceutskog tehnicara,…?
    Poznajem neke od njih i oni mi i sami kazu da dolaze na ideju da daju otkaz u skolama i zaposle se kao tehnicari????
    Deca koja uce treba da idu, ona ovom drustvu ne trebaju.
    Sto bi zavrsavala medicinu i onda radila za 55.000 hiljada kad obican bravar ima toliku platu i bez fakulteta?
    Neka svi idu u Nemacku, oni umeju da cene znanje.A mi cemo posto to ne znamo vrlo brzo i za obicnu prehladu morati u inostranstvo kod lekara.

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*