I starije zanatlije prelaze u programere jer ih poslodavci ne žele

dragan_prpa

Dok mlađi i stariji IT stručnjaci lako pronalaze posao i gotovo ih nema na birou, radnici u poznim godinama ne mogu da se zaposle jer ih poslodavci diskriminišu.

Vozači, pekari, mesari, radnici na građevini i drugi profili uglavnom trećeg stepena obrazovanja trenutno su najtraženiji na birou u Južnobačkom okrugu – međutim, poslodavcima je potrebno više ovih radnika nego što se nudi, a stariji od 50 godina najčešće neće biti izbor, uprkos dugogodišnjem stažu, rečeno je na tribini Radija 021 i Fondacije 021 na temu profesionalne orijentacije.

U vreme kada mladi biraju IT sektor zbog dobre zarade i odustaju od profesija koje ih zaista zanimaju, i stariji uviđaju da ne mogu da opstanu u svojim starim zanimanjima i sve česte se prekvalifikuju za programere. Ovaj trend nije karakterističan samo za Srbiju, objasnio je na tribini Nedeljko Damnjanović, programer i predavač u Akademiji Vivify u Novom Sadu i dodao da, za razliku od drugih delova sveta, programeri koji napuštaju Srbiju to ne čine iz ekonomskih razloga.

„IT sektor je svakako isplativ i ljudi u ovaj posao vuče sigurnost – kada završite fakultet ili se prekvalifikujete, šanse su da ćete vrlo brzo naći posao. Malo ili nimalo je IT tehničara koji čekaju na posao. Situacija je zanimljiva u Srbiji, iz koje programeri zapravo odlaze jer žele da menjaju i pobegnu od sistema i države, a ne zbog bolje ekonomske situacije. U inostranstvu, za razliku od Srbije, ne postoji ogroman bisbalans u zaradama između, na primer, lekara i programera, jer u oba slučaja govorimo o visokokvalifikovanim zanimanjima koje se konstantno razvijaju. Finansijski aspekt ovog zanimanja samo je plus, a pravi razlog odlaska je promena okruženja“, pojasnio je Damnjanović prisutnima na tribini.

Kako je navela referentkinja za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, psihološkinja Đurđina Mačak, deca se sve više opredeljuju za programiranje i bacaju u drugi plan struke koje bi ih zaista zanimale, zato što od njih ne očekuju profit – glavnog motivatora većini građana. Istovremeno, najveći udeo u postotku nezaposlenih na birou u Južnobačkom okrugu čine stariji od 50 godina – 28 odsto, dok mlađi od 30 godina učestvuju sa 22,5 odsto. Postoji velika tražnja za, na primer, zavarivačima, bravarima i kuvarima, ali takvih profila na evidenciji na birou nema dovoljno da bi se zadovoljila tražnja poslodavaca.

„Stariji ljudi koji su u poznim godinama ostali bez posla brzo ulete u dugoročnu nezaposlenost. Kasnije ih je teško motivisati da se pokrenu i da unapređuju svoja znanja i veštine, da postanu konkurentni na tržištu rada, da krenu na obuke. Ali, trudimo se da im pomognemo i da ih ohrabrimo, a Nacionalna služba za zapošljavanje i na njima radi profesionalnu orijentaciju i analizira potencijale i osobine, interesovanja i oblasti rada koje ih zanimaju. Nažalost, često u razgovoru sa poslodavcima čujemo da se plaše zapošljavanja starijih jer očekuju da će često ići na bolovanje, da su to ljudi koji su naučili na jedan princip rada, da žive ‘u prošlom vremenu’“, naglašava Mačak i dodaje da je najveća prednost ljudi u godinama njihova lojalnost, kao i bogato radno i životno iskustvo. „Radimo sa poslodavcima na uklanjanju tih predrasuda o radnicima, ali i sa radnicima na unapređenju njihovih sposobnosti“, uverava Mačak.

Neformalno obrazovanje u vidu kurseva, obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija preuzima ulogu formalnog obrazovanja, u koje niko više od 20 godina nije ulagao. Prema rečima psihologa u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Bačkoj Palanci Dragana Prpe, svake godine se pokazuje da naši đaci zaostaju u odnosu na nivo obrazovanja u razvijenim zemljama, što je i za očekivati kada se uzme u obzir da je prosečna starost računara u našim školama oko 10 godina.

„Svaka vlast je identično tretirala oblast prosvete – kao trošak, a ne kao šansu da konkurišemo svetu. Čak 96 odsto celokupnog budžeta Ministarstva prosvete odlazi na plate – nema modernizacije, a kvalitetno obrazovanje košta. Tu se otvara prostor za privatne škole, ali one još uvek nisu svima dostupne i dosta je velik raskorak između privatnog i formalnog sistema. Imamo i problem sa tim da se uljuljkujemo spoljašnjim pokazateljima. Sad je normalno da učenik bude odličan i većina đaka ima na papiru odličan uspeh. To daje lažnu sliku da je kvalitet znanja kod nas dobar, a prema objektivnim merenjima i standardima smo svake godine sve slabiji u odnosu na razvijenije zemlje, gde je Finska, na primer, lider. Kod nas se priča o ulaganju u časove fizičkog, a trećina škola u Srbiji nema sale. U Bačkoj Palanci će se možda roditi prvak u plivanju, ali je to uzalud jer to dete nikada neće proplivati i razvijati umeće jer nemamo bazene“, smatra Prpa.

Mediji, društvo i roditelji imaju najveći uticaj na najmlađe koji se tek odlučuju za profesiju, a dešava se i da roditelji dovode decu u računarske škole bez predstave šta ta deca zaista žele od života, poručuje psihološkinja Ivana Ursić iz novosadske Računarske gimnazije „Smart“. Dodaje da upornost i interesovanje igraju veću ulogu u obrazovanju od stepena inteligencije, ali da računarstvo i dalje nije za sve i da ne treba u deci ubijati talenat za jezike, umetnost ili prirodne nauke.

„Takođe, vrlo je bitno da i stariji znaju da nikada nije kasno i da, uz želju i volju, treba da rade na stalnom usavršavanju i učenju, naročito u profesijama koje to zahtevaju. Mi imamo decu koja već u trećoj godini gimnazije imaju svoje firme i razvijaju igrice, posluju i rade ono što vole, što je uvek osvežavajuće videti. Ta deca rade na sebi i to često čine sama, što mogu i stariji i potrebno je – toliko je mogućnosti izvan sistema formalnog obrazovanja“, navodi Ivana Ursić.

Tribinu je organizovala Fondacija 021 sa Beogradskom otvorenom školom, a uz podršku Kraljevine Švedske. Ovo je samo jedna u nizu tribina koje se realizuju u sklopu projekta Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Prethodna tribina je bila posvećena uvođenju dualnog obrazovanja u Srbiju.
Autor: Gorica Nikolin – gorica@021.rs

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*