Fakulteti zabrinuti za svoju autonomiju

elektrotehnicki6_620x0

IAKO bez saglasnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i uz mnogobrojne kritike akademske zajednice, Predlog zakona o visokom obrazovanju dobio je „zeleno svetlo“ Vlade i već danas će se o njemu izjašnjavati skupštinski odbor za obrazovanje. Na univerzitetima kažu da su konačnu verziju videli tek na skupštinskom sajtu, te da većina njihovih primedaba iz javne rasprave nije usvojena.Mnogi smatraju da zakon neće ni na koji način unaprediti visoko obrazovanje i da će smanjiti njegovu autonomiju, dok u Ministarstvu prosvete, koje je predlagač, tvrde suprotno.

- Predlog zakona daje okvir za bolje i kvalitetnije visoko obrazovanje – kaže prof. dr Vesna Mandić, pomoćnica ministra prosvete. – On objedinjuje obrazovnu, inovacionu i istraživačku delatnost na univerzitetima, što do sada nije bio slučaj. Konačno ćemo imati nezavisno akreditaciono telo, koje se neće finansirati iz budžeta. Biće uvedeni kratki programi studija, duži rokovi studiranja za studente sa invaliditetom i sportiste, granica za budžet spuštena je na 48 ESPB, uvedeni su elementi mature u zakon, kao i jedinstveni obrazovni broj. Postoji još niz novina koje će unaprediti rad visokoškolskih ustanova.

Naša sagovornica kaže da su mnoge sugestije iz javne rasprave, ali i mišljenja relevantnih institucija uvaženi. Neke od njih su ograničavanje broja mandata za rektore i dekane sa doživotnog na dva puta po tri godine, produžavanje radnog veka profesora samo kada za to postoji realna potreba, a asistenti sa doktoratom moći će u tom zvanju da budu najduže dva puta po tri godine.

Akademska zajednica ipak smatra da nije usvojen dovoljan broj sugestija. Prema rečima prof. dr Vladimira Bumbaširevića, rektora Univerziteta u Beogradu, primedbe koje su predstavnici ovog univerziteta dali tokom javne rasprave uglavnom nisu usvojene.

- Prvi utisak je da naše primedbe uglavnom nisu usvojene – kaže prof. dr Bumbaširević. – Stiče se utisak da pojedini članovi smanjuju stepen autonomije koji je postignut u prethodnom zakonu o visokom obrazovanju. Na primer, značajno je izmenjen sastav članova saveta visokoškolskih ustanova, tako što je smanjeno učešće predstavnika ustanova i studenata.

Nacrt zakona nije dobio ni „zeleno svetlo“ Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je takođe ukazao na smanjen nivo autonomije univerziteta. Neke od njihovih zamerki ipak su usvojene. Član Saveta prof. dr Vladica Cvetković, koji je i predsednik HERE tima za reformu visokog obrazovanja, kaže da Predlog zakona ne rešava nijedno ključno pitanje visokog obrazovanja.

- Moje lično mišljenje, koje sam izneo i u javnim raspravama, jeste da ovaj tekst ne rešava probleme nepravednog finansiranja institucija, neracionalne mreže visokoškolskih ustanova i nepostojanja upisne politike – govori prof. Cvetković. – Govorimo da postoji previše učiteljskih fakulteta i viškova ovog kadra na tržištu rada, a Predlog zakona ne daje nijedan mehanizam kojim bismo odredili koje stručnjake treba da školujemo i koliko fakulteta i visokih škola treba da imamo.

Prof. Cvetković naglašava i da usvojeni predlog ne rešava pitanje loše selekcije nastavnih kadrova.


INTERESNE GRUPE

- PREDLOG zakona izlazi u susret određenim interesnim grupama – smatra prof. dr Vladica Cvetković. – U prvoj verziji rektori i dekani su imali neograničen broj mandata, a profesori radni vek. Kasnije je broj mandata vraćen na dva puta po tri godine, ali se aktuelnim dekanima i rektorima, usvajanjem zakona, ne računaju dosadašnje godine rukovođenja, već mogu da dobiju dva nova mandata.

Izvor: Novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*