Nastavniku treba 20 godina rada da „prebaci“ prosečnu platu

kreda

Prosečna junska plata u Srbiji je bila 49.238 dinara, dok je prosečan nastavnik u tom mesecu zaradio 48.539 dinara

Da bi primio platu iznad republičkog proseka, nastavnik sa završenim fakultetom mora da radi 20 godina, dok početnik može da računa na zaradu koja je osam odsto ispod tog proseka.
Iako neki sindikati tvrde da prosečne zarade u obrazovanju zaostaju za republičkim prosekom čak 17 odsto, statistika pokazuje da su nastavnici u osnovnim i srednjim školama ipak veoma blizu prosečnih primanja u zemlji.

Prema podacima Ministarstva prosvete, prosečna junska plata (jul i avgust nisu reprezentativni zbog godišnjih odmora) zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju je bila 44.029 dinara, a nastavnog osoblja 48.539, dok je prosečna republička zarada za taj mesec iznosila 49.238 dinara. Nastavnik sa sedmim stepenom, 20 godina staža i razrednim starešinstvom prima 50.786 dinara, a onaj koji ima deset godina radnog staža – 48.905. Početnici sa visokom stručnom spremom primaju 45.222 dinara, a sa šestim stepenom 38.851.

U najnepovoljnijem položaju su zaposleni sa četvrtim stepenom stručnosti čije su plate ispod minimalne cene rada, a oni sa tetkicama „obaraju“ prosečnu zaradu u osnovnom i srednjem obrazovanju ispod proseka Republike.

Za sindikate obrazovanja pomenuta računica je sporna, jer je, kako kažu, merodavno samo poređenje prosečne zarade u obrazovanju u celini sa prosekom države. Ipak i računice sindikata se razlikuju, pa su jedni izračunali da zaposleni u prosveti po primanjima zaostaju za ostalim delatnostima za 11 odsto, drugi za 15 ili 16, a treći za 17 odsto.

- Ako posmatrate samo prosečne plate nastavnika u osnovnim i srednjim školama, onda njih treba da uporedite sa zaposlenima sa sedmim stepenom stručnosti u vojci, policiji.., a pravnika u školi sa pravnikom u javnom sektoru. Videćete da zarade u obrazovanju zaostaju za drugim delatnostima između 23 i 30 odsto. Prosečna plata u vojsci, policiji i državnim organima je 55.000 dinara, a ukoliko se na to doda minuli rad i stručna sprema, njihove plate su oko 60.000 dinara. Da bi se izvukli iz postojeće situacije i stigli republički prosek naše plate treba da se povećaju za 16 odsto. Na manje ispod toga nećemo na pristanemo – kaže za Danas Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, smatra da bi zarada nastavnika početnika trebalo da bude izjednačena sa platom lekara (opšte prakse) takođe početnika, koji prima između 57.000 i 58.000 dinara.

- Za Ministarstvo prosvete ovo poređenje nije prihvatljivo jer kažu da je posao lekara komplikovaniji i imaju veći obim posla, ali mislim da je takav način vrednovanja posla apsurdan. U školi imate nastavnike koji su završili hemiju, molekularnu biologiju… ne vidim razlog da se njihov rad manje vrednuje – smatra Ilićeva.

Ona dodaje da je radeći u školi kao nastavnik sa magistraturom, razrednim starešinstvom i minulim radom imala platu 50.000 dinara i pita da li sa tom zaradom može da se preživi ako se ima na umu da minimalna potrošačka korpa za tročlanu porodicu iznosi 36.000 dinara. Ilićeva smatra da su zarade zaposlenih u obrazovanju „degradirajuće“ i da bi, uz povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2018, plate u ovoj delatnosti trebalo podići za još 15 procenata. Ilićeva dodaje da će novi Zakon o zaposlenima u javnim službama dodatno degradirati prosvetne radnike, jer će se magistratura umesto sadašnjih četiri odsto vrednovati 2,5 odsto, a doktorat svega tri odsto, a ne šest procenata kao dosad.

Država obećava da će pomenuti zakon konačno rešiti problem zarada zaposlenih u školama sa četvrtim stepenom, čije su plate trenutno ispod minimalca, ali sindikati u to sumnjaju.

- Sa povećanjem minimalne cene rada od 1. januara iduće godine spremačice u školama će zarađivati 25.580 dinara, ali će radnici sa četvrtim stepenom i sa tom povišicom opet biti ispod minimalca. Neki direktori su poslušali preporuku ministra prosvete i ovoj kategoriji isplaćuju mesečno po 5.000 dinara od sopstvenih prihoda koje škole ostvare, ali neki to ne žele da urade jer kažu da neće da krše zakon ili zbog toga što škole nemaju sopstvene prihode – ističe Brajković.

Unija sindikata prosvetnih radnika u više navrata je tražila da se administrativnim radnicima i domarima sa četvrtim stepenom stručnosti koriguje sadašnji koeficijent od 8,62 na 13,42, koliko iznosi za četvrti stepen u nastavi (a ne da se dotiraju do minimalne cene rada) i da se obeštete (oko 27.000 dinara po izvršiocu) za period od decembra 2015. do danas, jer im cena rada nije menjana iako je bila predviđena Zakonom o budžetskom sistemu. Traže i da se izjednače koeficijenti šefa računovodstva sa šestim stepenom sa istim stepenom stručnosti u nastavi, odnosno da sa 13,73 bude povećan na 14,88. Unija se zalaže da profesor početnik ima 30 odsto veću platu iznad republičkog proseka, što bi u ovom trenutku iznosilo oko 65.000 dinara. Kako kažu, u prilog tezi da statistika države o nastavničkim platama nije do kraja tačna, ukazuju da značajan broj nastavnika nema punu normu ili radi na određeno vreme.

Ne slažu se s pitanjem
Zanimljivo je da smo podatke o prosečnoj zaradi nastavnika u osnovnim i srednjim školama dobili od Ministarstva prosvete i Uprave za trezor, a da su sindikati listom tvrdili da takve podatke – nemaju. Neki su nam zamerili da objavljivanjem tih podataka stajemo na stranu vladajuće stranke i umanjujemo njihove pregovaračke pozicije, s obzirom da se očekuje da država uskoro objavi na koliku povišicu mogu da računaju zaposleni u obrazovanju.

Izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*