Otvoreno pismo predsednice USPRS

jasna-sindikat

Poštovane koleginice i kolege,

U prethodnom periodu:

Protestovali smo u Beogradu 31. avgusta 2016. godine, dajući ministru 100 dana;

Štrajkovali 17. novembra 2016. godine, na godišnjicu početka  Velikog štrajka;

Štrajkovali 17. marta 2017. godine, zbog neispunjenog Sporazuma sa Vladom RS;

Protestovali u Beogradu 17. marta 2017. godine ispred Vlade RS;

Štrajkovali 31. marta 2017. godine, zbog sve teže materijalne situacije;

Štrajkovali 1. septembra 2017. godine, zbog pogubnih zakonskih normi;

Protestovali 1. septembra 2017. godine, u 13 srpskih gradova, spremajući se za Veliki protest i naredni štrajk.

Približava se 28. septembar i naša sledeća akcija.

Ovoga puta tu je podrška drugih sindikata iz javnog sektora.

 Svi bismo želeli da Srbija bude bolje mesto. Na žalost, ona to neće biti, ako čekamo da neko drugi radi naš posao. Činjenice govore da nema ko drugi osim nas samih,  da se bori za časnu profesiju prosvetnog radnika.

Teško je i možemo naći stotine izgovora, da nam ne odgovara akcija, da nam ne odgovara sada ili možda nikada, da će se nešto već samo srediti, da nema svrhe, da se mi ni za šta ne pitamo… Za to vreme, država uzima, otima, zatvara, otpušta, politizuje, ponižava, osiromašuje…

Znam da bi bilo lakše da na pregovorima dođemo do dogovora. Na žalost, socijalni dijalog u Srbiji,  jalova je rabota, a često i nismo poželjni pregovarači. U vreme naše najave štrajka, u martu ove godine, ministar Šarčević je pozvao ostale (prosvetne) sindikate koji se nisu bunili, da nam pokaže kako ga je baš briga za Zakon o štrajku koji ga, članom 6., obavezuje da vodi pregovore o štrajkačkim zahtevima. Sećate se, tada im je dosta toga i obećao, a oni su se ponadali da su povišicu obezbedili bez borbe…

Čak i kada se nešto dogovorimo, potpišemo, pečatiramo prođemo kao sa Sporazumom iz 2015. godine. Ispostavi se na kraju da samo mi pamtimo šta je dogovoreno.

Dakle, ako ste pažljivo pročitali naše dopise, onda vam je jasno da nam se crno piše. Još će crnje biti ako se pomirimo sa sudbinom. Ne pitajte šta ćete štrajkom i protestom dobiti, nego šta vam neće oduzeti.

Ministrova priča ista je kao u martu. Dnevnicu za dan obustave će uzeti.  Toga mora biti svestan svako ko se bori 28. septembra.

Stojimo na raspolaganju za svaku vrstu logističke podrške. Ona ne sme ići u pravcu čekanja, već delanja. Dobili ste jasne instrukcije i kvote dolaska u Beograd.

Ukoliko naš otpor bude slab, napadi će biti sve češći i žešći.

Ako i posle ovoga preispitujete potrebu za akcijom, možda je vreme da preispitate  sopstveno članstvo u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Niko se nije rodio na mestu predsednika školskog, gradskog, opštinskog, regionalnog, republičkog  sindikata. Svi smo mi zamenjivi. Samo naše ideje moraju biti jasne i  stavovi nepokolebljivi i trajni.

 Ovo je borba za opstanak. Niko nema pravo da je prespava.

 S poštovanjem,

 

U Beogradu,                                                               Predsednik Unije SPRS

26. septembra 2017.                                                                Jasna Janković

 

 

 

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*