Povodom Zakona o dualnom obrazovanju

jasna-jankovic1

U Srbiji se od dolaska ministra prosvete Mladena Šarčevića, intenzivno govori, a sada i donosi Zakon, o dualnom obrazovanju. Ostavlja se utisak da će ono rešiti nezaposlenost mladih i doneti raznolika dobra.

Prvo pitanje koje se postavlja jeste, da li smo se i zašto, odrekli Strategije razvoja obrazovanja, donete 2012. godine, sa merama do 2020. godine? Strategiju Šarčević naziva spiskom lepih želja, javno govoreći da je državu mnogo koštalo njeno donošenje, ali da država od nje nema velike koristi. Ako je tako, da li će neko odgovarati za protraćeni novac i ko, valjda sama država ili neki prethodni ministar? Definisani strateški ciljevi obrazovanja, tako su stavljeni ad acta, pa smo se vratili improvizaciji. Trebalo je da težimo društvu znanja i da podižemo obrazovni nivo nacije. Danas nam se ipak nude najjednostavniji poslovi kao svetla budućnost i naše zemlje i naše dece.

Najveća šteta od prenaglašavanja značaja ovakvog školovanja jeste što se ne rešavaju, čak i nisu u žiži javnosti, ključni problemi prosvete, kvalitet obrazovanja, njegov, kao i tretman obrazovanih u društvu, najniže učiteljske zarade u Evropi, problematično stečene diplome i doktorati. Ova i mnoga druga pitanja su teška, komplikovana, traže vreme i viziju, konsenzus svih relevantnih faktora… A traže i vreme, što je, izgleda najveći problem. Nema instant rešenja za jedan (ne)potpun mandat.

Jasno je i potvrđeno da je velika priča o obrazovanju kao nasušnoj potrebi, ipak čist marketing. Lepo zvuči kada se priča o tome da deci hoćete da omogućite bolje uslove za život i rad. Baš kao i onomad kada smo uvodili informatiku kao obavezan predmet. Tada smo imali kompletno tehnički opremljene škole. Dva meseca kasnije, prošle nedelje, šalju nam Pravilnik u kome se kaže da dok jedan učenik radi na kompjuteru, drugi sedi pored njega da bi razvijali zajedništvo i socijalnu inteligenciju!? Tako to biva u Srbiji, velike su samo priče.

No, da sve to ostavimo po strani ibavimo se samo brojkama.

Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, GIZ podržala je ukupno 5 obrazovnih profila u Srbiji. To su Industrijski mehaničar, Bravar zavarivač, Električar, Modni krojač i Mehaničar motornih vozila. U dualnom su još i Operater za izradu nameštaja i Operater mašinske obrade. Ovde treba dodati i smer Trgovac, ali ne u celom sistemu, već samo u onim školama koje su se izjasnile za dualni način učenja. Ukupan broj učenika u svim dualnim profilima, u sve tri srednjoškolske godine, jeste 2560, od čega je 1714 u prvom razredu. Srednje škole u Srbiji pohađa oko 250 hiljada učenika. Valjda je sada nešto jasnije…

Zakonom o dualnom obrazovanju (ukoliko se ne promeni tokom rasprave), Privredna komora je alternativno Ministarstvo prosvete. Nema mnogo odgovornosti, ali zato se mnogo pita. Ova i ovakva Privredna komora je, sigurna sam, kompetentna za mnoge, ali ne i nastavničke poslove. Posle kratke obuke kod poslodavca, naš posao preuzima koordinator za praktičnu nastavu, sve to nadgleda i organizuje pomenuta Komora i eto dokaza da se sve naše znanje može smestiti u par dana obučavanja. Takav pristup pokazuje elementarno nepoznavanje nastavničke profesije, njenih vidljivih, ali i manje vidljivih poslova. Njene budnosti, kontinuirane podrške, prepoznavanja problema i resursa da se isti reše.

U bliskoj budućnosti, desiće nam se da ugovor između zainteresovanih strana bude mrtvo slovo na papiru i onda, kada učenik ne primi ni minimalnu zaradu (odnosno njenih 70%), kada mu ne plate prevoz, niti osiguranje, pravda će se tražiti u školi, koja je razvlašćena i moći će samo da slegne ramenima. Ili će se do nje doći na sudu…

Ukoliko bude donet, ko zna kakve opasnosti nas vrebaju u ovom Zakonu. Njime se ugledamo na Švajcarsku, Austriju, Nemačku… Kao da je donošenje jednog dokumenta garant da ćemo preuzeti njihove društvene vrednosti, industrijski razvoj ili standard.

Ukoliko bude donet, zvanično smo se odrekli Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine. Opredelili smo se! Izabrali smo, ne da budemo društvo znanja, već jeftine radne snage. Što je još gore, nemamo cilj, lutaćemo i dalje od slučaja do slučaja, od ministra do ministra, od ideje do ideje. Lutaćemo i biće nam nejasno, zašto se nama sve to dešava.

U Beogradu, 23. oktobra 2017.

Predsednik Unije SPRS Jasna Janković

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*