REČNIK UVREDA

milan_jevtic_1_b5

Već nekoliko godina unazad su prosvetni radnici u Srbiji suočeni sa serijom neistina i uvreda izrečenih na njihov i na račun njihovog rada. Ove laži su se u pažljivo odabranim trenucima i veoma tendenciozno objavljivale u mnogim, kako štampanim tako i elektronskim medijima. U skoro jednodušnoj oceni, prosvetni radnici su zaključili da je reč o unižavanju i gaženju dostojanstva nekada cenjene profesije. Ponekad su te uvrede podsećale na otvoreni poziv na linč. Pitali smo se, naivno, kakvi su uzroci takvog ponašanja, koje je najpre dolazilo od strane pojedinih neodgovornih novinara? Licitiralo se u tim objavama sa neistinama, manipulisalo sa poluistinama koje se tiču rada nastavnika , dužine trajanja odmora i na takav način stvaralo nepoverenje pa čak i odijum kod dela građana.

U poslednje vreme, takav rečnik su prihvatili i vodeći političari, nosioci najvišeg nivoa odgovornosti u zemlji. Da li je reč o političkom voluntarizmu i stručnoj nekompetentnosti? Ili o nečemu što je mnogo gore? Gore od toga bi bilo da je reč o smišljenoj nameri da se srpsko obrazovanje rastoči i svede na nivo i kvalitet obrazovanja u tzv. zemljama Trećeg sveta. Naša namera ovim obraćanjem ne predstavlja pokušaj negiranja da među skoro 80 hiljada nastavnika u osnovnim i srednjim školama, nema onih koji svoj posao ne rade kako bi trebalo. To svakako predstavlja između ostalog i posledicu izostanka pedagoško-instruktivnog rada sa takvima u samim školama, a to opet postavlja pitanja ko i kako vrednuje rad u našim školama, ali o tome ćemo drugom prilikom.

Ovom prilikom ćemo obratiti pažnju na izjave i potpuno pogrešne stavove koje je o problemima obrazovanja iznela sama predsednica Vlade Republike Srbije. Nivo njenog nepoznavanja ovih problema je za nas šokantan. Predstavljajući svoj izveštaj o radu, iznela je potpuno neprihvatljiv stav da se vrednost rada nastavnika treba meriti na osnovu apsolutnog uspeha učenika, a koji se meri nivoom stečenog znanja i rezultata na takmičenjima. Zahtevati isto znanje od sve dece u određenom uzrastu ignoriše u potpunosti različitost u njihovim početnim pozicijama. Upravo zbog toga, ovo nipošto nije valjano merilo kvaliteta rada nastavnika. Važeći pravilnici propisuju da svega 20% nastavnika u jednoj školi mogu postići izvanredne i natprosečne rezultate. Ostalih 80% je osuđeno da budu ocenjeni na nivou proseka (nevezano za postignute rezultate u radu). Ukoliko se nameće postojanje ovakvih kvota, kakav je onda smisao podizanja kvaliteta kod većine? Sama informacija koju je iznela premijerka, da „roditelji uzimaju deci privatne časove“ ukazuje na činjenicu da u našem obrazovnom sistemu nema dovoljno nastavnika i da oni u preglomaznim odeljenjima ne uspevaju da svakom učeniku posvete dovoljno pažnje.

Opterećeni štednjom, kažnjavanjem, ukidanjem kao i pritisnuti mentorima iz MMF-a i Svetske banke, nikome u vlasti ne pada na pamet da je rad u manjim grupama bolji i efikasniji, da se može mnogo više vremena posvetiti svakom detetu, a naročito onoj deci koja dolaze iz siromašnijih sredina ili zahtevaju više pažnje iz nekih drugih razloga.

Ubeđeni smo da premijerka zna, da negativni stereotipi koje je iznela na račun prosvetnih radnika predstavljaju neistinu. Izrekla ih je svesno i sa jasnom namerom da uvredi i ponizi sve prosvetne radnike u zemlji. Zbog čega to radi? Svakako je potrebno opravdanje za mere uništavanja i gaženja srpske prosvete. Njima se otvaraju široka vrata privatnicima i privatnim školama (u kojima razume se, rade dobri i posvećeni nastavnici)koje će u bliskoj budućnosti aplicirati za sredstva iz budžeta kako bi baš one popravile urušeni „kvalitet“. Hoće li srpskim školama upravljati primitivne i bahate gazde umesto posvećenih pedagoga? Ima li nade za srpsku prosvetu?

Ima nade!, ukoliko celokupna srpska prosveta smogne snage i hrabrosti da predvođena Unijom SPRS proglasi generalni štrajk sa samo jednim zahtevom: – Da se bahate neznalice odmah i bezuslovno smene sa mesta na kojima se nalaze!

U Beogradu, 23.10.2017.

Resor za obrazovni sistem USPRS, Milan Jevtić

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*