Đaka više u priči nego u pogonima

praksa

Svaki 55. đak sada se školuje po dualnom sistemu, što znači po meri privrede i njenih potreba, s obzirom na praksu kroz koju prolazi. Rečeno brojkama, u srednjem stručnom obrazovanju u Srbiji trenutno postoji 19 potpuno dualnih obrazovnih profila. Većina su četvorogodišnji, a više od polovine su smerovi samo jedne škole – Vazduhoplovne akademije. Ona je prva i za sada jedina u kojoj se đaci školuju isključivo po inoviranom principu, u skladu sa potrebama privrede.

Ali, u još 127 srednjih škola neguje se i dualno obrazovanje. U tim kućama znanja postoje ukupno 43 smera sa elementima ovog novog koncepta. Među njima su profili raznovrsnih područja rada, od poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, preko građevinarstva, elektrotehnike, mašinstva i obrade metala, do trgovine, ugostiteljstva i turizma.

Prosvetne vlasti nameravaju da ove delimično dualne smerove, pre svega u turizmu, ugostiteljstvu i građevinarstvu, modernizuju i za narednu školsku godinu sasvim prilagode dualnom konceptu.

Ove školske godine populaciju srednjoškolaca u Srbiji čini oko 252.000 mladih, i tu je uračunato i ukupno 4.559 učenika koji obrazovanje stiču po nastavnim planovima i programima saglasnim sa zahtevima privrede. Dualne trogodišnje i četvorogodišnje obrazovne profile pohađaju 1.482 đaka, dok 3.077 njih uči u smerovima sa elementima dualnog obrazovanja.

Sve navedene brojke zvanični su podaci koje su na zahtev „Politike” precizirali nadležni u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

I pre usvajanja i stupanja na snagu prvog zakona o dualnom obrazovanju mnogo je kompanija uključeno u ovaj vid školovanja, a još više zainteresovanih da budu partneri škola koje će za njih obrazovati nedostajuće kadrove u realnim uslovima rada.

– Pri kreiranju plana upisa za srednje stručne škole oko 1.860 kompanija je poslalo takozvanu izjavu o nameri kompanije, kojom su izrazile spremnost da se uključe u dualni model obrazovanja. To je veliki broj. Za ovu školsku godinu licencirano je 205 kompanija koje su ispunile sve predviđene uslove da bi učestvovale u dualnom modelu obrazovanja – objasnila je Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete za strateško planiranje.

Suštinska razlika između školovanja po nacionalnom dualnom modelu i srednjeg stručnog obrazovanja u kome se dualno upravo rađa i razvija, jeste u većem obimu učenja u realnom radnom okruženju u skladu s potrebama privrede, što je okosnica dualnog. Nastavnim planom i programom precizirano je koliko često i kada učenici u dualnim smerovima uče kroz rad u kompanijama. Uskoro će i zakonom biti propisane uloge, obaveze, prava i odgovornosti svih strana u dualnom obrazovanju.

– Zakon o dualnom obrazovanju donosi unapređenje tog dela srednjeg stručnog obrazovanja. Njegov osnovni zadatak je da uredi sistem među zainteresovanim stranama sa jedinstvenim ciljem da se mladima omogući da steknu kvalitetna teorijska znanja u školama i praktična u realnom radnom okruženju koje prati tehničko-tehnološki razvoj. Bez takvog modela u dosadašnjem sistemu, naročito u proizvodnim zanimanjima, doveli smo mlade u poziciju da postaju jeftina radna snaga jer nisu mogli da kvalitetno sagledaju i iskuse stvaran rad u proizvodnim procesima i nisu mogli da postanu stručnjaci – razjašnjava Grujićeva.

 


D. Kozomara

 

Dualni obrazovni profili, naglašava ona, modernizuju se i kreiraju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i stručnjacima zaposlenim u kompanijama. Za učenike učenje kroz rad ne predstavlja „proste manuelne zadatke”, već programiranje, projektovanje i rukovođenje „pametnim mašinama” u savremenim proizvodnim procesima, što pomaže prelazak mladih iz sveta obrazovanja u svet rada. Dualnim modelom srednjeg stručnog obrazovanja, takođe ističe naša sagovornica, izlazi se u susret i poslodavcima i učenicima i omogućava da đaci u toku školovanja steknu funkcionalno i upotrebljivo znanje, a privreda kvalitetne kadrove.

– Dualno obrazovanje od naročitog je značaja za razvoj industrije, najznačajnijeg segmenta srpske privrede, koja nezavisno od stepena tehničke opremljenosti i opšteg stanja treba da bude nosilac privrednog rasta i razvoja Srbije. Međutim, rast i razvoj same industrije suočavaju se sa ozbiljnom preprekom, a to je nedostatak obrazovanih i stručnih kadrova – zaključuje pomoćnica ministra prosvete za strateško planiranje.

Izvor: Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*