Sve više vršnjačkog nasilja, a stručnjaka koji treba da ga prepoznaju i spreče SVE MANjE

verbic-i-sarac

Dok je pre dve godine smanjivalo, Ministarstvo prosvete bi sada htelo da povećava broj pedagoga i psihologa po školama. Dok to vaganje traje, vršnjačko nasilje raste, a njegove žrtve doživljavaju strašne torture, poput one koja se desila devojčici iz Srednje tehničke škole u Aranđelovcu.
Da li su psiholozi i pedagozi mogli da preduprede ili spreče ovaj događaj, ne samo u ovoj, već i u drugim školama u Srbiji? Za ministra prosvete Mladena Šarčevića vrlo moguće da jesu jer, kako kaže, ne može da se štedi na psihološko-pedagoškim službama u školama.

- U školi u Aranđelovcu, u kojoj se dogodio poslednji slučaj vršnjačkog nasilja, psiholog je radio samo 20 odsto radnog vremena, a prethodni saziv Ministarstva prosvete neopravdano je smanjio broj pedagoga i psihologa u školama – rekao je on.

Tako je, praktično, prebacio loptu u dvorište bivšeg ministra prosvete Srđana Verbića, za čijeg mandata je smanjen broj i ovih stručnih saradnika, ali i svih ostalih.

- Ako ministar Šarčević tako kaže, onda mora da je tako – rekao je Verbić za „Blic“.

Kako je objasnio, Ministarstvo je za njegovog mandata primenjivalo postojeći pravilnik koji je postojao godinama unazad, i koji propisuje kog kadra i koliko može da ima u školama, a koji se određuje prema broju đaka, odnosno odeljenja.

- Broj đaka i odeljenja se menja, pa se menja i broj nastavnog kadra, ali i svih ostalih. Bilo je situacija gde smo imali, recimo, po šest bibliotekara u jednoj školi – naveo je on.

Da je tačno to što govori Verbić, potvrđuje i Nataša Stojanović, predsednica Pedagoškog društva Srbije, ali i ističe da su „stručni saradnici po školama pre dve godine desetkovani“.

- Taj pravilnik je takav da su, recimo, u nekim školama zbog broja odeljenja bili prinuđeni da biraju da li će imati psihologa ili pedagoga. Ili, ako su manje škole, praktično je takva osoba radila samo 50 odsto radnog vremena, dok je drugih 50 odsto dopunjavala u drugoj školi. Zato je bilo situacija da su u nekim školama bili samo jedni, a negde samo drugi, iako njihov posao nije isti – priča ona.

Veći broj stručnih saradnika, kako kaže Stojanovićeva, ipak ne može da reši problem nasilja u školama, ali može da poboljša situaciju.

- U to mora da bude uključena cela škola. Zbog pravilnika su pojedini stručni saradnici bili prinuđeni da „trče od škole do škole“. Postoje učenici sa ozbiljnim problemima, pa je neophodno da nekada sa njim radite svakog dana. U ovakvim situacijama to nije moguće – navodi ona, dodajući da je izjava ministra Šarčevića za povećanje psihologa i pedagoga dobar signal.

Model iz kuće kao uzrok nasilja

Koliko psiholog i pedagog uopšte mogu da spreče eskalaciju nasilja ako se uzme u obzir da je, recimo, jedan od dečaka koji je maltretirao školsku drugaricu u Aranđelovcu, zapravo model preneo iz kuće, gde je otac maltretirao majku.

Kako za “Blic” kaže predsednica Saveza učitelja Republike Srbije Nataša Nikolić Gajić, sasvim je sigurno da je u školama potreban i veći broj pedagoga i psihologa, i svih onih koji učestvuju u radu škola, jer svako ima svoj posao i deo odgovornosti.

- Međutim, nisam sigurna da bi se samo većim brojem stručnih saradnika nasilje smanjilo. Moj lični stav je da sa decom treba raditi mnogo ranije na uspostavljanju vaspitnih normi jer kada oni u sedam godina dođu u školu, već imaju usvojene obrasce ponašanja, tako da mi kroz njihovo školovanje praktično gasimo požar – navodi ona.

Pored stručnih saradnika, kaže ona, učitelji i nastavnici su ti koji se svakodnevno, i mnogo češće, u situaciji da ove probleme rešavaju.

Angažovanje saradnika – trenutno rešenje

Pojedine škole su tražile i angažovanje stručnih saradnika, što im je to odobravano, ali da nije trajno rešenje jer „svake godine zavisite od toga da li će neko imati sluha ili ne“, ističe Stojanovićeva. O svojim kolegama kaže da su dragoceni kada je reč o prevenciji nasilja.

- U svakoj školi postoje timovi za zaštitu od nasilja, i u svakom od njih je pedagog ili psiholog. Osim sa decom, oni rade sa svojim kolegama, kako bi sa ovim problemima mogli da se suoče na bolji način i da bi znali kako da reaguju. To, međutim, nije jedina oblast kojom se bave – navodi ona.

Međutim, pravo je pitanje da li veći broj pedagoga i psihologa zaista može i da doprinese smanjenju ovog problema? Ilustracije radi, u ispovesti za “Blic” majka devojčice iz jedne osnovne škole u Beogradu govori da problem koji je njena ćerka imala sa vršnjačkim šikaniranjem i omalovažavanjem u školi, nije ni direktora, ali ni pedagoga ni psihologa, previše zanimalo, iako su znali da postoji.

Izvor: Blic

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*