Pismo učitelja Đokice

ned-flanders

Poštovani predsednici sindikata,

U satima svakodnevne dokolice na poslu u školi, malo sam se bavio čitanjem novina pa sam pored proučavanja horoskopa malo analizirao i izjave naših političara o prosveti. Želim da svoju analizu podelim sa vama.

Prosvetne radnike relativno često u svojim izjavama pominju naši političari. Te izjave se mogu podeliti u tri grupe:

U prvu spadaju izjave koje se daju u vreme predizbornih kampanja u kojima, hvala Bogu, ne oskudevamo. Ili, u vreme kada prosvetni radnici izađu ili najave da će izaći na ulicu. Primer takve izjave jeste ono što je izjavila gospođica Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, dana 31. avgusta 2017. godine: „Mi imamo prostora za povećanje (plata), ali nismo mogli da kažemo koliki će to procenat biti.“ Još upečaljiviji je primer izjave koju je dao njen prethodnik, sadašnji predsednik države, Aleksandar Vučić, dana 24. aprila 2015. godine, u otvorenom pismu prosvetnim radnicima koji su okončali petomesečni štrajk: „Učiniću sve da budete prvi koji će osetiti one dobre rezultate teških mera koje smo preduzeli i koje ste vi podržali … Zato ću i biti prvi koji će tražiti da baš prosvetni radnici budu prvi, kada budemo delili ono što smo, zahvaljujući i njima, uštedeli.“

U drugu grupu izjava naših političara spadaju one izjave koje se daju tokom većeg dela godine, kada nema izbora ili nema štrajka. Takva je, na primer, izjava ministra finansija Dušana Vujovića, data u Dnevniku RTS-a dana 22. oktobra 2014. godine, kada je najavljivao smanjenje penzija i plata u javnom sektoru: „Pozivam sve ljude u školstvu da razmisle i koliko vremena nedeljno rade, i na koje druge načine bi mogli dopunskim izvorima dohotka da pokriju tu razliku“. Drugi primer je izjava gore pomenute predsednice Vlade Srbije, koju je dala u Kruševcu 14. oktobra 2017. godine, prilikom predstavljanja grandioznih uspeha Vlade nakon njenog stodnevnog postojanja: „Ne možemo stalno, okej, da dajemo po 5, 7 i 10 %, zato što nisu svi jednako zaslužili. … Ne može taj nastavniku koji ima decu na takmičenjima da ima istu platu kao i ovaj nastavnik koji provodi 3 sata dnevno u školi, na poslu, ima raspusteeeee, zimski raspust mesec dana, letnji raspust 3 meseca, 2 i po meseca“. Kao što i po drugim pitanjima ne izjavljuje ništa novo, tako je i po ovom pitanju dala vrlo sličnu izjavu dana 20. decembra 2017. godine: „Tako se više neće pričati o povećanju plate od 10 odsto za sve – i one koji provode 12 sati na poslu i one koji provode tri sata u učionici, a roditelji onda moraju da plaćaju dodatne časove“.

U treću grupu spadaju izjave koje naši političari daju priliko pregovora sa strancima, naročito sa onima iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Tako su jednom prilikom, stručnjaci iz MMF nekadašnjem predsedniku Vlade, a sadašnjem predsedniku države, odmah čim su ušli u salu za sastanke, sa vrata, iskeženih zuba i stisnutih pesnica, rekli: „Nema prosvetarima ništa!“ On im je odgovarao: „Kako nema? Ljudi moraju da žive pristojno!“ Stručnjaci iz MMF su na to kazali: „Ne, ne, oni imaju mnogo više nego što zarađuju, oni imaju prosečno 8 i po 9 sati nedeljno, dali ste im mnogo“. Tako je bar pre neki dan sadašnji predsednik države opisao pregovore sa MMF. Kada je tačno predsednik dao tu izjavu nisam mogao da ustanovim, pošto svakodnevno ima nekoliko veoma važnih izjava.

Opšte je poznata stvar da su naši političari veoma mudri i da im nema premca u Evropi, a možda i šire. To su, uostalom, potvrdili i stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda. Dakle, stručnjaci iz MMF kažu da prosvetni radnici rade 9 sati nedeljno, što znači nepuna 2 sata dnevno; sadašnja predsednica Vlade Srbije kaže da prosvetni radnici rade svega 3 sata dnevno (ona veoma voli prosvetne radnice pa je povećala sa 2 na 3 sata, mada ja ipak više verujem predsedniku države i MMF).

Pošto stručnjaci MMF i naši političari mnogo bolje znaju šta je za sve nas dobro, smatram da potrebno izvršiti korenitu reformu prosvetnog sistema u smislu da se napokon prekine sa javašlukom i neradom po školama. Zato je potrebno da se pod hitno preduzmu sledeći koraci:

1. Nedeljna norma časova da se nastavnicima poveća sa sadašnjih 24 na 92 časa, da bismo svi radili po 12 sati dnevno, kao naši predsednici Vlade i države;

2. Učitelji da istovremeno vode po 2 odeljenja, jedno prepodne, a drugo popodne;

3. Školska godina da traje od 1. septembra do 1. avgusta, neprekidno bez raspusta, da prosvetni radnici ne bi lenstvovali mesec dana zimi i 3 meseca leti.

Kao dugogodišnji član sindikata, usrdno vas molim da na predstojećim pregovorima sa ministrom prosvete predstavite ove 3 mere za konsolidaciju i ozdravljenje prosvetnog sistema. On verovatno takođe mnogo razmišlja o tome šta je potrebno uraditi za ozdravljenje prosvetnog sistema, ali verujem da zbog mnogo obaveza koje ima obilazeći škole po Srbiji, jednostavno ne stiže da se bavi ovim stvarima. Ja, kao i desetine hiljada drugih prosvetnih radnika, imam vremena na pretek, pa sam sve pomno analizirao i shvatio da su ove 3 mere neophodne. Zato Vas još jednom molim da svi sindikati ovo predlože ministru prosvete, a on predsednici Vlade. Ona će doneti konačnu odluku, pošto se ona za sve i pita. Ako ovi predlozi budu usvojeni, pola prosvetnih radnika, u stvari oni neradnici, moraće da odu iz škola, none; white-space: normal; widows: 2;a onda će nama koji ostanemo plate moći da se duplo povećaju.

Unapred zahvalan, kao i desetine hiljada prosvetnih radnika,

Đokica Karajlić, učitelj iz Knića

Jedan komentar na Pismo učitelja Đokice

  1. barba kaže:

    Dodati i predlog da se u svakoj skoli jeda ucionica preuredi u spavanicu, pa da prosvetni neradnici mogu da provode i dane i noci u skolama. Time bi se ustedelo i za putne troskove.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*