Reforma gimnazija- bez mišljenja struke

milan_jevtic_2_b

S A O P Š T E Nj E

Na zahtev Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, dana 8. marta 2018. godine u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja održan je sastanak predstavnika Ministarstva sa delegacijama reprezentativnih sindikata, a u vezi sa predstojećom reformom gimnazija koju Ministarstvo već mesecima najavljuje. Delegaciju Ministarstva predvodio je dr Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Delegacija našeg sindikata tražila je od predstavnika Ministarstva informacije o tome kako će izgledati reforma gimnazijskog obrazovanja i radne verzije nastavnih planova i programa i ostalih dokumenata, koji će regulisati najavljene izmene u gimnazijskom obrazovanju. Naročito smo insistirali na dobijanju informacije da li će se smanjivati godišnji fond časova za pojedine postojeće predmete, i ko će moći da predaje predmete čije se uvođenje najavljuje.

Predstavnici Unije su uložili protest zbog toga što od samog početka nisu uključeni, čak ni konsultovani, u izradu plana reforme, i što sem oskudnih informacija iz medija, ništa drugo o planiranoj reformi nisu znali oni koji će je sprovoditi – nastavnici u gimnazijama. Zamerka nam je da i roditelji budućih gimnazijalaca još uvek ne znaju šta će buduća reformisana gimnazija nuditi.

Takođe, izneli smo naš načelni stav da smo saglasni sa potrebom da se  osavremene nastavni planovi i programi, ali da uvođenje novih predmeta mora biti promišljeno i obazrivo, s obzirom na činjenicu da u obrazovnom sistemu imamo hiljade ljudi koji su delimični ili potpuni tehnološki viškovi, te da postoji realna opasnost da se zbog nepromišljenih ili nedovoljno dobrih reformi taj broj još i uveća. Predstavnicima Ministarstva preneli smo naša dosadašnja iskustva o raznim proteklim reformama i pokušajima reformi, koje nisu uspele zato što je za ozbiljnu reformu potrebno obezbediti sredstva. U tom smislu smo izrazili bojazan da će najavljena reforma postati „mrtvo slovo na papiru“ ako se ne obezbedi sva potrebna logistika za njeno sprovođenje.

Predstavnici Ministarstva prosvete predstavili su nam rezultate ankete zaposlenih u gimnazijama, a koju je pored skoro 800 nastavnika popunilo svega 35 direktora gimnazija. Sami predstavnici Ministarstva su se požalili na nedovoljnu zainteresovanost za reformu koja postoji u gimnazijama. I pored toga, iz rezultata ankete su zaključili u kom pravcu se reforma treba odvijati. Naš komentar na tu primedbu je bio da se decenijama nije obraćala pažnja na mišljenje zaposlenih, te tako ne čudi sadašnja indolentnost jer svi očekuju nametnuta rešenja.

Od predstavnika Ministarstva smo dobili uveravanja da se fond časova postojećih nastavnih predmeta neće smanjivati, bar ne u prvo vreme. Ostali smo bez odgovora na pitanje da li će tokom vremena doći do takvih promena. Do kraja marta se očekuje objavljivanje pravilnika o nastavnim planovima za izborne pakete i o vrsti i stepenu stručne spreme nastavnika koji će ih predavati. Saznali smo i da će od aprila početi obuka nastavnika za izvođenje izbornih paketa, kao i da su sredstva za te obuke obezbeđena iz stranih fondova.

Deo naših primedbi se odnosio na opremljenost gimnazija i njihovu tehničku spremnost za predstojeću reformu, odnosno na nerazumevanje lokalnih samouprava za povećane troškove koje će gimnazije imati. Osim već poznatih izjava da direktori moraju biti dobri menadžeri koji će naći način da dođu do sredstava, nismo dobili uveravanja da će se taj problem sistemski rešiti. Utisak sa današnjeg sastanka je da ni sami kreatori reforme nemaju odgovore na sva naša pitanja, ili da ih ne smeju dati.

Predstavnici Ministarstva su se složili sa opaskom predstavnika sindikata da su na sebe preuzeli vrlo ozbiljan i odgovoran posao. Nažalost, nečijom odlukom, predstavnici zaposlenih su u planiranju reforme ostavljeni po strani (ako ne računamo anketu), tako da će Ministarstvo samo i snositi odgovornost za uspešnost predstojeće reforme. Nadamo se da ovo neće biti još jedan eksperiment sa lošim posledicama  zbog kojih  će na kraju biti krivi nastavnici.

Reforma je počela bez mišljenja struke, kako li će izgledati nadalje… videćemo…

U Beogradu,                                              ruk. Resora za obrazovni sistem USPRS

8. marta 2018.                                                             Milan Jevtić

Jedan komentar na Reforma gimnazija- bez mišljenja struke

  1. barba kaže:

    U somborskoj Gimnaziji vecina kolega je ucestvovala u anketi i izjasnila se da nisu potrebne velike promene gimnazijskog obrazovanja. Sada je jasno da je ta anketa obicna manipulacija kojom se pravi novi korak u razaranju srpskog obrazovanja narucenog sa zapada.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*