Privreda mora da nam uči đake

dualno2

Naš reporter u Berlinu se upoznao sa iskustvima nemačkog dualnog obrazovanja. Kod nas program pravi Ministarstvo prosvete

 Od sledećeg septembra, đaci srednjih stručnih škola u Srbiji školovaće se u dualnom sistemu – u klupi i kompaniji. Dok se naša javnost plaši da je to siguran put do jeftine radne snage, Nemci tvrde da je upravo „dualno“ ključ uspeha njihove privrede.Iako puna primena Zakona o dualnom obrazovanju počinje na jesen, kroz nekoliko projekata taj način sticanja praktičnog znanja već je zaživeo u 19 obrazovnih profila, dok se školovanje 43 profila odvija delimično po dualnom receptu. Đake trenutno obučava oko 200 kompanija.

- Za narednu školsku godinu u pripremi je novih 14 obrazovnih profila za koje će učenici moći da se obrazuju po dualnom modelu, pa će ih biti ukupno 33 – objašnjava Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje Privredne komore Srbije. – Ostaje onih 43 da se dalje razvijaju, unaprede ili ukinu. Koliko će profila biti u sistemu kao dualnih, zavisi od potreba privrede, ali i od zainteresovanosti đaka.

Najviše iskustava naša država usvaja od najmoćnije ekonomije u Evropi. Međutim, razlika između nemačkog i srpskog sitema je što dualno obrazovanje u njegovoj kolevci nije u nadležnosti ministra obrazovanja, već ekonomije.

- Mislim da je odgovor na pitanje zašto je nemačka privreda tako uspešna i različita zato što smo uspeli sa dualnim obrazovanjem. Kurikulum ne određuje ministar obrazovanja već ekonomije – kaže Helge Tolksdorf, šef odeljenja za jugoistočnu Evropu, proširenje EU i Tursku u Saveznom ministarstvu ekonomije i energetike, sa kojom smo imali priliku da razgovaramo prilikom posete grupe srpskih novinara Berlinu. – Mi razgovaramo sa poslovnim asocijacijama i imamo razvijeni spektar zanimanja – od auto-mehaničara do elektroničara.

 

Pročitajte još – Dualno obrazovanje pravi gotovog radnika

 

Mladi učenik, kako kaže naš sagovornik, u Nemačkoj više nije student, već zaposleni:

- Ima ugovor o zaposlenju. To ih ne sprečava da nastave sa fakultetom. Proporcija u Nemačkoj je slična kao i kod vas. Oko trideset odsto mladih ide na univerzitete, ali veliki procenat odustane pre kraja. Svuda u Nemačkoj će vam reći da je dostojan život radnika u jednoj BMV fabrici i bez fakultetske diplome. Ne znam ni za jedna slučaj zloupotrebe sistema dualnog obrazovanja u Nemačkoj.

Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap ističe da je nemoguće nemački sistem preslikati u drugim zemljama, a mnoge to pokušavaju. Napominje da je stari jugoslovenski model stručnog obrazovanja imao svoje prednosti koje treba zadržati.

- U staroj Jugoslaviji ste mogli da pohađate četvorogodišnje stručne škole i da nastavite studije. Ta propustljivost treba da bude održana i zakon to predviđa – kaže Martin Knap. – Titule ostaju iste, ali se put do njih dualizuje. Razlika između srpskog i nemačkog modela je što su u nemačkom sistemu deca pre svega zaposleni, pa učenici. U Srbiji su u prvoj liniji učenici, pa tek onda zaposleni. U Nemačkoj strukovni polaznici rade skoro kao i odrasli. Imaju neke zaštitne odredbe, ali rade i tokom raspusta.

 

NEUSKLAĐEN SISTEM

CILj dualnog obrazovanja je da iz srednjih stručnih škola izlaze kadrovi po meri privrede.

- Čujem da imate veliki broj železničkih škola. Sto đaka izlazi iz njih svake godine, ali su vam propala železnička preduzeća – primetio je Helge Tolksdorf iz Saveznog ministarstva ekonomije i rudarstva. – Znači da nema tražnje za tim poslom. Poslali smo tri eksperta u Bosnu, Makedoniju i Srbiju da vide kako da se dalje razvija projekat. Moramo da uverimo ljude da ovaj sistem nije protiv starog, već treba da bude njegov deo i da može da se integriše.

Izvor: Novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*