ДАХ ПРЕДУЗЕТНИШТВА У КЊИЖЕВНОСТИ

galetin1

Тешко је некоме, ван Просвете, објаснити како, махом, изгледају семинари…Рецимо, требало би да замисле да их и после двадесет година бављења одређеном струком – сместе у учионицу и почну да им објашњавају како све до сада нису радили скоро ништа ваљано, али да, коначно, почиње нова ера…На пример, дрвосеча је тестеру користио не имајући у виду да он није центар „процеса“, него – дрво (као да обоје нису у „причи“…), те да је битан исход тј. не како то дрво зна да исече, него колико је исекао и томе подобно…Но, да скратим причу – пошто је, нама професорима књижевности, сатима појашњавано да смо „рефлексивни практичари“, а да је дете у центру пажње (као да до сада било није…) дошли смо до истински нечег новог – ПРЕДУЗЕТНИШТВО У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ. Ту нам је приказана дефиниција предузетништва из неке енциклопедије и тегла пуна долара…Онда је уследила прилично нејасна и збрзана прича – како децу – НА ЧАСОВИМА КЊИЖЕВНОСТИ и у ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ваља да обучавамо – да је је од есенцијалне важности, из матерњег језика, да сами изнађу начине како да зараде што више новца…Да не објашњавам запрепаштење колега – него да поставим питање – шта ЗАВОД ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ НАСТАВЕ и МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ овим желе? Лично не могу јасно да појмим, а да не помислим да је у питању „клањање златном телету“…Међутим, поставља се следствено питање – ако је предузетништво тако важно у Просвети, е да треба да се предаје и у књижевности – због чега Министарство просвете не предузмима ништа да зараде запослених у овој области не буду испод републичког просека и међу најнижима у свету?

Милош Галетин

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>