Više đaka hoće na zanat nego da uči informatiku

it

Danas počinje upis u srednje škole i popunjavanje liste želja za one koji nisu raspoređeni u prvom krugu. Povećano interesovanje za trogodišnje profile. KONKURENCIJA za upis u IT gimnazije u velikim gradovima bila je žestoka, dok će u mnogim manjim mestima računarske učionice ostati prazne. Od 60 škola koje upisuju ove đake mesta je ostalo u 39. U čak 25 gimnazija za računarska odeljenja prijavilo se manje od deset đaka. U Boru, Bosilegradu, Vladičinom Hanu, Šidu, Novom Bečeju, Knjaževcu i Sokobanji nije se prijavio nijedan učenik..

Učenicima nije bila dovoljna motivacija ni to što su u IT industriji najveće zarade, što se trenutno traži 20.000 stručnjaka u ovoj oblasti, a nije ih motivisala ni velika kampanja države, pa ni produžavanje roka za prijavu. Istina, za polaganje prijemnog ispita prijavila su se 2.772 đaka, na predviđenih 1.260 mesta. U prvom krugu raspoređena su 883 učenika, među njima njih 77 u gradovima gde zbog malog interesovanja odeljenja verovatno neće biti formirana. Ipak, skok u odnosu na prošlu godinu je veliki, kada se prijavilo svega 556 malih maturanata, a upisana su 174 đaka.

- Ukupno 42 računarska odeljenja gimnazija biće sigurno formirana – najavljuje za „Novosti“ Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete. – To je ogroman uspeh u odnosu na prošlu godinu. Sačekaćemo drugi krug, kako bismo videli da li će biti još neko odeljenje. Tamo gde je interesovanje nedovoljno da bi odeljenja bila formirana, učenici ne treba da brinu, jer će biti raspoređeni prema drugoj želji sa svoje liste.

PROČITAJTE I:Indeks uz malo znanja

Gimnazije nisu popunile ni specijalizovana odeljenja nadarenih za fiziku, pa je mesta ostalo u Beogradu i Nišu, a u Novom Sadu neće ni moći da formiraju odeljenje, ako se u drugom krugu nekako ne popuni. Ipak, tamo gde su popunjena specijalizovana odeljenja, uglavnom su primljeni odlični đaci sa velikim broj bodova i na maloj maturi i na prijemnom ispitu.

U ostalim odeljenjima gimnazija opšti je utisak da je prag spušten za dva, tri pa i više bodova, jer je promenjen način bodovanja, pa je učešće rezultata na maturi sa 30 povećano na 40 bodova, a učešće ocena iz škole smanjeno sa 70 na 60.

U Prvoj beogradskoj gimnaziji, na prirodno-matematičkom smeru, prag je sa 94,44 spušten na 91, u Trećoj sa 97 na 94, a u Zemunskoj sa 85,6 na 81,37. U svim beogradskim gimnazijama granica za upis na društveno-jezički smer bila je ispod 90 bodova. U Trećoj gimnaziji, za bilingvalno francusko odeljenje bilo je dovoljno 85, koliko je trebalo i u Nišu, u Pirotu dva boda više, a u Novom Sadu čak 95 poena.

Foto Ž. Knežević


U Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu nijedan smer se nije mogao upisati bez 90 poena, a u Nišu, poslednji na srpsko-engleskom smeru gimnazije imao je više od regularnog maksimuma – 103,79. Svi primljeni, dakle, imaju bodova sa takmičenja.

- Završni ispit polagalo je 71.675 učenika, što je 2.210 više nego prošle godine. To je prvi put od 2000. godine da je zabeležen porast broja učenika u odnosu na prethodnu generaciju – kaže Aleksandar Pajić. – Ukupno 98 odsto učenika raspoređeno je u prvom krugu, od toga 86 prema nekoj od prve tri želje, a 64 odsto prema prvoj želji, što je više nego prošle godine. U prvom krugu upisano je 65.690 đaka. U odnosu na prošlu godinu, povećano je i interesovanje za trogodišnja zanimanja.

Foto N. Živanović


Učenici izgleda i dalje šansu vide u zanimanjima sa kojima mogu da odu u inostranstvo, pa su medicinski profili i ove godine bili najtraženiji. Više od 89 bodova za smer medicinska sestra tehničar trebalo je u Novom Sadu, Kraljevu, Novom Pazaru, Sremskoj Mitrovici…

U vrhu liste za medicinske tehničare bili su đaci sa skoro maksimalnim rezultatima.

Za zubnog tehničara u novosadskoj školi „7. april“ prvi na listi imao je 97,08, a poslednji 91,7 bodova. Za farmaceutskog tehničara više od 90 bodova trebalo je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, dok je smer farmaceutskog tehničara na engleskom jeziku u Beogradu mogao da se upiše sa čak 25 bodova manje.

Prag za medicinske profile na manjinskim jezicima bio je niži, pa su se u Novom Sadu upisivali i sa 57 za tehničara na mađarskom jeziku, a u Subotici na hrvatskom sa 50 bodova za medicinsku sestru vaspitača. Za razliku od prošle godine kada je za iste profile u Novom Pazaru na srpskom jeziku trebalo znatno više bodova nego na bosanskom, ove godine ta razlika se znatno smanjila.Foto I. Marinković

Među stručnim školama najteže je bilo upisati beogradsku Elektrotehničku školu „Nikola Tesla“, gde poslednji na listi za elektrotehničara informacionih tehnologija ima 93,36, a za administratora računarskih mreža 91,28 bodova. Standardno veliko interesovanje vladalo je i za pravne i ekonomske škole, ali je mesta ostalo u oko 40 škola koje imaju ove administrativne profile.

PROČITAJTE I: Narkotike od jeseni proteruju iz škola

Promocija dualnog obrazovanja, čini se, dala je rezultate, pa je interesovanje za zanate povećano. Ipak, ostao je i veliki broj nepopunjenih mesta, pa i odeljenja koja neće biti formirana, poput Jagodine, u kojoj se za auto-mehaničara i mehaničara grejne i rashladne tehnike prijavio samo po jedan đak. Među zanatima najmanje interesovanje je za one najteže, u oblasti geologije, rudarstva i metalurgije – za livca, topioničara gvožđa i čelika i rukovaoca mašina na površinskim kopovima.

Pekare školuju u 32 škole, a u 13 je ostalo mesta za drugi upisni krug. Od 26 škola koje obrazuju mesare, kvotu je ispunilo samo osam. U preostalih 18 ima slobodnih mesta. Interesovanje nije bilo dovoljno veliko, iako je reč o veoma traženom i dobro plaćenom zanimanju. U Rumi, na primer, samo jedan učenik se prijavio za mesara, pa odeljenje neće ni biti formirano.


Učenici koji su raspoređeni prema listi želja danas i sutra će se upisivati u željene škole, a oni koji nisu raspoređeni danas mogu da predaju nove liste želja za preostala slobodna mesta. Oni će se upisivati u četvrtak. Mesta u srednjim školama ima dovoljno za sve male maturante.

IZNENADILA 13. GIMNAZIJA

NEPRIJATNO iznenađenje ovog upisnog roka je 13. gimnazija, koja važi za jednu od najboljih beogradskih škola. Ove godine nisu uspeli da popune kvotu za prirodno-matematički smer, a poslednji na listi ima svega 58,97 bodova. Prošle godine granica za upis bila je na visoka 93 boda, a decenijama u ovu školu dolaze samo izuzetni đaci. Spuštena je letvica i na društvenom smeru, ali ne tako dramatično, pa je umesto prošlogodišnjih 89,69 za upis bilo dovoljno 82,47 bodova.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*