Policija važnija od lekara i učitelja

prosveta

Od svih zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), samo u Srbiji medicinske sestre zarađuju manje od prosečne plate u državi. Vučićeve „reforme“, bolje reći preraspodela budžetskih sredstava ka pojedinim sektorima, formalnim i neformalnim grupama bitnim za opstanak režima, svakoj medicinskoj sestri su tokom poslednje četiri godine u proseku otele od 2.500 do 3.000 evra. Kad bi se njihova zarada podigla samo do proseka CIE (1,1 prosečna plata u državi), sestre bi mesečno primale 7.000‒8.000 dinara više nego sada. Umesto njima, taj novac je otišao u sektor bezbednosti, za pripadnike MUP-a i BIA, za koje se grade i stanovi po posebnim uslovima. Tako je Srbija barem po nečemu lider – ni u jednoj evropskoj zemlji prosečna plata u policiji nije 40 odsto veća od državnog proseka, 26 odsto veća nego u sektoru obrazovanja, a čak 33 odsto veća nego u zdravstvu.

Čizma glavu čuva, znanje i zdravlje je kvare, očigledan je moto odnosa naprednjačke vlasti prema državnim službenicima. Ili, što reče kolega Mijat Lakićević, važniji su „specijalci“ nego „specijalisti“. Na pogubne posledice ovakve politike ukazao je nedavno i Fiskalni savet u analizi zarada u državnom sektoru, ali je ovaj značajan dokument zavredeo minornu pažnju medija, čak i onih koji se diče da nisu pod Vučićevom šapom. U tom dokumentu posebno je analiziran disparitet između zarada u policiji (prosek 73.000 dinara) i zdravstvu (prosek 55.000 dinara). Za razliku od policajaca koji su, mereno relativnim odnosom između prosečne plate u MUP-u i proseka u državi, za 15 odsto bolje plaćeni od svojih kolega u zemljama CIE, zdravstveni radnici po istom kriterijumu zarađuju za oko 20 odsto manje od proseka CIE. Da je zdravstvo sektor koji je naprednjačka vlast najviše unazadila, o čemu čak i opozicija retko govori, potvrđuje činjenica da je iz državnog zdravstva samo u poslednje tri godine (2015‒2017) otišlo više od 6.000 ljudi ili oko pet odsto ukupno zaposlenih, te da svaka treća medicinska sestra uči nemački u nadi da će uskoro napustiti Srbiju.

Prema analizi Fiskalnog saveta, sve tri kategorije zdravstvenih radnika – medicinske sestre (tehničari), lekari opšte prakse i specijalisti – manje su plaćeni od kolega iz zemalja CIE. Dok medicinska sestra u Srbiji prima tek 90 odsto prosečne plate u zemlji, prosek CIE je 110 odsto, dok u Češkoj medicinski tehničari dobijaju zaradu čak 20 odsto veću od državnog proseka. Iz navedenih podataka moglo bi se zaključiti da srednje medicinsko osoblje nigde nije naročito dobro plaćeno, što je znatnim delom i tačno ako se barata relativnim odnosima koji kazuju da i u Sloveniji medicinska sestra zarađuje jedva prosečnu platu u državi. No, kada se posegne za apsolutnim iznosima, stvari stoje bitno drugačije: prema najsvežijim statističkim podacima, medicinska sestra u Sloveniji zarađuje nešto manje od 1.100, a njena koleginica u Srbiji ni 400 evra.
Uz dobru platu i beneficiran radni staž

U još nepovoljnijem položaju su lekari opšte prakse, koji u Srbiji zarađuju samo dvadesetak odsto više od proseka u zemlji (u zemljama CIE 40 odsto iznad proseka) i lekari specijalisti čija je zarada oko 50 odsto veća od prosečne plate (u zemljama CIE 80 odsto više). I dok ova razlika i ne deluje tako strašno, poređenje apsolutnih iznosa totalno degradira naše lekare: sa 700‒800 evra zarade vrhunski srpski specijalista osam puta je manje plaćen od specijaliste u Nemačkoj, čija bruto zarada ide i do 6.000 evra, i to bez dodataka za prekovremene sate, rad vikendom i praznikom. Zbog tako destimulativnog sistema zarada, konstatuje Fiskalni savet, ionako nizak kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji dodatno se pogoršava u mnogim segmentima. Takođe, pogoršava se struktura zaposlenih u kojoj sa više od 20 odsto učestvuje nemedicinsko osoblje, dok istovremeno imamo manjak hirurga, anesteziologa i drugih specijalista i medicinskih tehničara. Tako, na primer, Klinički centar Srbije, najvažnija zdravstvena institucija u zemlji, ima deset odsto manje radnika nego što je zakonom predviđeno.

U ništa boljoj situaciji nije ni sektor obrazovanja, u kom je prosečna plata (58.000 dinara) za 26 odsto niža nego u MUP-u. Posle Hrvatske, nastavnici u Srbiji, kako u osnovnom, tako i u srednjem obrazovanju, najlošije su plaćeni u čitavoj Centralnoj i Istočnoj Evropi. Za razliku od uporedivih zemalja CIE, gde su zarade nastavnika za od sedam do deset odsto veće od prosečnih zarada, srpski nastavnici zarađuju u proseku za šest odsto manje od proseka u zemlji. Ovaj jaz posebno dobija na značaju kada se uzme u obzir činjenica da u prosveti preko 70 odsto zaposlenih ima visoku stručnu spremu, a u MUP-u tek nepunih 20 odsto.

Fiskalni savet, takođe, ukazuje na činjenicu da je prosečna dužina radnog staža u policiji i vojsci (sa prosekom od 62.000 dinara odmah iza MUP-a) kraća nego u drugim sektorima. Prema podacima Državne revizorske institucije, u 2016. godini beneficirani radni staž u MUP-u imalo je 84, a u Ministarstvu odbrane 72 odsto zaposlenih. Zahvaljujući tome, radnici u ovim ministarstvima ranije i po povlašćenim uslovima odlaze u penziju, iako dobrim delom obavljaju iste ili slične poslove kao i zaposleni u drugim državnim organima, konstatuje Fiskalni savet uz ocenu da su međusektorske razlike u primanjima toliko izražene da se teško mogu objasniti čak i razlikama u nivou rizika i napora. Kao primer navodi se posao medicinske sestre koji nije ni lakši ni manje rizičan od administrativnog posla u bezbednosnom sektoru, niti je pravni i kadrovski posao u bezbednosnom sektoru naporniji od istog posla u nekom drugom segmentu državne uprave.
Neprekidno odlaganje reforme

Objašnjavajući da je prosek u MUP-u od 73.000 dinara izračunat uzimanjem u obzir velikih i uglavnom netransparentnih dodataka na osnovnu platu, Savet konstatuje da su podaci o prosečnim zaradama u MUP-u nepouzdani (i kad postoje), te su najčešće agregirani s drugim delovima državne uprave, a samim tim nepogodni za analizu. Konačno, svi dodaci u MUP-u, bez izuzetka, veći su nego što to važi za ostali deo javnog sektora: uvećanje za noćni, prekovremeni i smenski rad je 28,6 odsto (kod ostalih 26 i 25 odsto; za rad praznikom 121 odsto, a kod ostalih 110 odsto), za zamenu rukovodioca 10 odsto do 10 radnih dana i 15 odsto ako zamena traje duže od 11 dana (za ostale ovaj dodatak nije predviđen propisima).

Kad se čovek udubi u „sistem zarada“ u javnom sektoru, koji počiva na 23 različite osnovice, više od 500 osnovnih koeficijenata i 190 osnova za dodatno uvećanje osnovnog koeficijenta, više je nego jasno da se reforma u ovoj oblasti namerno odlaže uprkos pogoršanju strukture zaposlenih u pojedinim vitalnim sektorima. Vlada ne samo da odlaže reforme već, konstatuje Fiskalni savet, pojedinim svojim potezima, kao što je višegodišnja zabrana zapošljavanja, produbljuje postojeće probleme. Kao da nas ima 70 a ne sedam miliona, Vlada neprekidno odlaže (najnoviji rok je početak 2019) uvođenje reda u javni sektor, izradu kataloga radnih mesta i definisanje koeficijenata za svako radno mesto.

Izvor: http://beogradski-glas.rs

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*