“U OSNOVNIM ŠKOLAMA SPUŠTENI KRITERIJUMI” Ministar Šarčević: Petice i onima koji znaju za četiri

matura

Nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama, doveli su do toga da broj bodova za upis u srednje škole bude znatno manji, smatraju stručnjaci.

Novi sistem bodovanja, po kojem je na prijemnom ispitu moguće osvojiti 40 bodova, dok uspeh iz škole nosi 60 od maksimalnih 100, najpre je zbunio male maturante, ali i doneo ogromne promene u odnosu na 2017. godinu. On je istovremeno otvorio put onim učenicima koji zaista poseduju znanje da to i pokažu.

Ministar prosvete Mladen Šarčević za “Blic” kaže da je primenio ono što je već godinama u toku bavljenja školstvom naučio i upozorava da se u školama sve više spuštaju kriterijumi.

- Dolazimo u situaciju da niko ne uči za pet, pa se onda spuštaju kriterijumi. Recimo, niko ne uči hemiju, pa onda onome ko zna za četiri daš pet… Ovo, naravno, pričam plastično. Svrha Ministarstva, sa moje tačke gledišta, je da ih ne učimo da bubaju već da uče sa razumevanjem, i u tom smeru će ići i obuka nastavnika. Znam da je trenutno stanje tako, ali ćemo se svim silama truditi da ga promenimo. Iz IPA fondova smo spremili sredstva i celu agendu matura, neće biti samo velika, već i mala, ispitni centri… Ovo je bila prilika da se pokaže da mi znamo da pacijent boluje od toga i toga – napominje Šarčević.

Ministar objašnjava i da će se država dodatno baviti pomenutim obaranjem kriterijuma u školama.

Stručnjaci sa kojima je „Blic“ juče razgovarao slažu se sa ministrom. Tako za predsednika Foruma srednjih stučnih škola Milorada Antića, ključni problem nije promena sistema bodovanja već „pumpanje ocena“.

- Evidentno je da deca ne znaju osnovne stvari, što se pokazalo na primeru prepoznavanja Dositeja Obradovića, čiju sliku imaju na zidovima u školama, a ne znaju da ga prepoznaju na testu. Ne da se poklanjaju ocene, nego se dele šakom i kapom. Tome govori u prilog i da je gro odličnih učenika loše uradilo prijemni ispit. Đacima se daje lažna nada i stvara se lažni moral, škole se takmiče i pumpaju se uspesi, i to je zabrinjavajuće – objašnjava Antić i dodaje da je „za čoveka od 15 godina mnogo naporno da tri dana zaredom polaže ispite, zbog pritiska porodice i okoline“.

Kako objašnjava Kata Simić Mišić, koordinatorka za srpski jezik i književnost Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, struktura testova je bila identična kao prošle godine, što znači da metodologija rada mora da se promeni.

- Struktura testa je bila ista kao prošle godine. Ipak, ovakvi rezultati šalju poruku školama da nešto mora da se promeni u samom pristupu obrazovanju, odnosno da se promeni metodologija rada. Nastavnici bi trebalo da nauče decu da razmišljaju i da povezuju gradivo koje su učili iz drugih predmeta. Dakle, veoma je važno međupredmetno povezivanje – kaže Mišićeva. Ona dodaje da su brojni faktori uticali na ovakve rezultate testiranja, od treme kandidata, preko težih testova no lane, do odluke mnogih đaka da upišu srednje stručne škole umesto gimnazija.

Do 20 odsto manje bodova dovoljno za upis

Podsetimo, kako je “Blic” pisao, neophodan broj bodova za upis pao je za dva do 10 odsto, a u nekim školama i za više od 20. Tako je, na primer, za društveno-jezički smer u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji za upis bilo potrebno 15 bodova manje u odnosu na prošlu godinu, dok su gimnaziju „Svetozar Marković“ kandidati mogli da upišu sa 23 boda manje. Jedna od najdrastičnijih razlika mogla se videti u Trinaestoj beogradskoj gimnaziji, gde je kandidat sa najmanjim osvojenim brojem bodova, 58,97 (lane 93), upisao prirodno-matematički smer.
- Zato će se ići na eksterno ocenjivanje. Ako imate kandidata koji se upiše u osnovnu školu, radi test sposobnosti, pratite ga i na svake dve godine ide na testiranje, onda znate gde se kreće, na kojim rasponima i šta su mu dobre strane. Onda neće biti nameštanja, i na kraju će imati potpuno nezavisne ocene – napominje Šarčević.

Izvor: Blic

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*