„Нек се погледају у очи – да ли професор географије као лекар?“

questionmark

Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је да увођењем платних разреда плате никоме не могу бити смањене.

Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је јутрос за Прву ТВ да су повећање плата и увођење платних разреда два потпуно одвојена процеса. Он је најавио да ће просвета уз здравство добити највеће повећање плата, од око 10 одсто, наводећи да ће то бити четврто повећање за две године, колико је он на тој функцији.

Како је казао, на веће коефицијенте могу рачунати просветари који раде у отежаним условима, као и они који имају педагошка звања.

„Они који раде у специјалним одељењима, где су деца са посебним потребама, затим у комбинованим одељењима, они су и до сада имали већи коефицијент и они улазе у већу категорију. Они људи који су имали педагошка звања такође улазе у већу категорију“, рекао је министар новинарима у Београду.

Шарчевић је изјавио ће сви синдикати у наредном периоду бити укључени у припрему Закона о систему плата у јавном сектору и да није звао представнике просветних синдиката, јер су они на одмору.

„Они су на одмору, а ја нисам имао дан одмора. Ја комуницирам са синдикатима преко свог саветника Милоша Благојевића. Чим се скупе са одмора, послао сам им допис да разговарамо“, рекао је Шарчевић новинарима у Београдској пословној школи.

Шарчевић је оценио да жалбе синдиката просвете и њихово незадовољство немају покриће. „То да су синдикати незадовољни је флоскула – ми смо незадовољни јер су сви боље прошли од нас. То не значи ништа. Ако постоје групације на буџету које су превариле просвету, онда ћемо заједнички то да изменимо“, казао је Шарчевић.

Објаснио је да је синдикатима предложио да саставе листу случајева где су просветни радници оштећени у нацрту закона.

„Такође, да се на нивоу градских синдиката седне и погледа у очи. Да кажу синдикалци да ли професор географије треба да има исту плату као лекар који је шест година учио и има специјализацију“, оценио је Шарчевић.

Упитан да ли је реално да наставник географије има исту плату као лекар, Шарчевић је рекао да сматра да „не би требало да буде тако, али да то треба и други да кажу“.

Он је додао да тим законом, којим се уређују платни разреди, никоме не може бити смањена плата, већ може бити само повећана. „Требало је да се свака грана синдиката нађе унутар свог струковног еснафа и договори, јер ће свако од њих причати да су боље прошли лекари, социјални радници и остали“, казао је Шарчевић.

Он је позвао синдикате да учествују у изради тимова за квалитет у школама, те да већ сада 25 одсто људи запослених у просвети може да се уведе у прву педагошку категорију, што аутоматски значи већи платни разред.

Подсећа да је 10 одсто људи у просвети у вишем платном разреду, и да још 25 одсто кроз педагошке категорије могу да добију већи платни разред.

„Борио сам се као лав да постигнемо најбољи могући статус (за просветне раднике) и то знају сви у влади, али нисам свемогућ“, закључио је министар.

Председници два репрезентативна синдиката просвете, Уније синдиката просветних радника и Синдиката радника у просвети Србије, Јасна Јанковић и Слободан Брајковић, рекли су раније за агенцију Бета да су незадовољни платним разредима, јер је просвета поново деградирана и стављена у један платни разред ниже од осталих професија.

Према писању медија, уредба о платним разредима требало би да се донесе у септембру, а закон о платама у јавној управи да се примењује од 1. јануара 2019.

Извор Б92

2 коментара на „Нек се погледају у очи – да ли професор географије као лекар?“

  1. Alec каже:

    Profesor geografije u školi ima platu 48 000 dinara. U kojoj to dimenziji lekar specijalista ima toliku platu?

  2. Konan VARVARIN каже:

    To nije sporno, lekari i treba da imaju veca primanja. Ali problem je sto polupismeni i nepismeni ljudi, sa kupljenim diplomama vise ili visoke skole, obavljaju politicke funkcije za mnogo vece pare i razne pogodnosti…e to je STRASNO i to je za us…. motiku…rasterati bagru, koja zarad svojih interesa unistavaju i pljackaju..DOKLE!

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*