Digitalizacija škola kasni, premijerka ipak optimista

jasna-jankovic-n1

Obećanja vlasti da će od prvog septembra sve učionice u Srbiji biti opremljene računarima i brzom mrežom nisu ispunjena, a projekat elektronskog dnevnika uveden je u tek nešto više od trećine odeljenja.
Pored toga, IT učionice i elektronski udžbenici funkcionišu tek na nivou „pilot projekata“. I dok vlasti do sada postignuto opisuju kao „izuzetan napredak“, prosvetni sindikati upozoravaju da je većina škola u Srbiji i dalje daleko od digitalizacije.

Za potrebe snimanja, ministar i premijerka vratili su se u školske klupe – na oglednom času IT odeljenja jedne prestoničke gimnazije, pažljivo su slušali predavača Dragana Tomića iz „Digitalne Srbije“, neprofitne organizacije koja volonterski pomaže u procesu transformacije srpskih škola u digitalne.

„Digitalna Srbija je pre par dana lansirala kampanju ‘Budimo pametni’. Cilj te kampanje je popularizacija obrazovanja i širenje svesti da je trenutna industrijska revolucija, velika šansa za Srbiju da naša deca žive jedan bolji život. U okviru te kampanje ‘Budimo pametni’, članice Digitalne Srbije će održati čas u svim IT odeljenjima u Srbiji u toku ove školske godine”, najavio je Tomić.

A koliko je do sada uradila država? Specijalnih IT odeljenja u srpskim gimnazijama ima ukupno 44 – dovoljno da premijerka Brnabić donese zaključak da je Srbija u obrazovanju i programiranju u školama jedan od lidera u Evropi.

“Dakle, hajde da nastavimo da radimo zajedno, da imamo sinergiju naših znanja i naših mogućnosti za dobrobit mladih generacija. Pored ovoga, mi nastavljamo sa uvođenjem digitalnih udžbenika”, navela je predsednica Vlade.

Nastavljaju Vladini timovi i sa uvođenjem e-dnevnika – jer taj projekat nije završen do prvog septembra kako je u više navrata najavljivano. Zaživeo je u tek u nešto više od 600 od ukupno 1.800 škola u zemlji.

Ministar prosvete Mladen Šarčević kaže da je procedura u toku.

„Ona zahteva kompletnu do kraja godine obuku svih nastavnika, i to će se desiti, i za to imamo sredstva i hvala svima sa kojima radimo zajedno na tome, a sa druge strane to se paralelno dešava sa mrežom. Ministarstvo telekomunikaija intenzivno radi na kvalitetnoj mreži i tu smo ozbiljni partneri. I teće – oprema mi budžetiramo opremu, postoje međunarodni krediti, postoje donatori”, kazao je Šarčević.
digitlizacija
Izvor: N1

Sa druge strane, Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika podseća na obećanje premijerke iz aprila meseca.

“Šta je od ovoga nešto čemu ja treba da se nadam, da li da se nadam aprilu mesecu kada je naša predsednica i tada predsednica Vlade izjavila da je Vlada spremila 70 miliona evra, čini mi se da je ta cifra bila u pitanju, za kompjutere u svakoj učionici i za brzi internet u svakoj školi. Koliko god ta informacija bila neverovatna tog momenta, znate kako, kad dođe sa tog mesta, vi pomislite ipak će se desiti čudo. Sada, šest meseci nakon toga mi smo potpuno svesni gde živimo, na koji način funkcioniše sve u ovom društvu naravno i škole”, kazala je Janković.

I dok predsednica Vlade govori o Srbiji kao o evropskom lideru u digitalnom obrazovanju, sindikati podsećaju – u zemlji i dalje postoje škole koje nemaju tekuću vodu, toalete, školske kuhinje i fiskulturne sale.

Izvor: N1

4 komentara na Digitalizacija škola kasni, premijerka ipak optimista

  1. Aleksandar kaže:

    Imam iskustva sa tim E-dnevnikom. To je čist promašaj, mačka u džaku, BMV na seskim drumovima.
    Škole koje su prihvatile E dnevnike su na granici opstanka !
    Kompjutera nema. A i gde ga ima, mreža je telefonska !!! Ludilo !!!

  2. Nastavnik iz Srbije kaže:

    Digitalizacija škola kasni a po svemu sudeći tek ima da kasni jer nisu sagledani svi aspekti digitilizacije jer je naivno pretpostavljeno da je suština digitalizacije u nabavci opreme i obuci nastavnika da je koriste.
    Da su pitali bilo kog ozbiljnog informatičara sa iskustvoim bilo bi im objašnjeno da je digitalizacija bilo kog sistema ozbiljan posao a da je digitalizacija u prosveti još složenija nego u drugim društvenim podsistemima i da su problemi samo delimično tehničko-tehnološki a da su više normativni.
    Pošto su stručni, ozbiljni i karakterni ljudi ili najureni ili oterani u mišju rupu onda imamo krajnji voluntarizam u odlučivanju u svim sistemima u Srbiji a posebno u prosveti.
    Da ne dužim doneti su neki zakoni u velikoj meri prilagođeni zahtevima EU ali se kasno shvatilo da je to za potpuno drugačiji tehnološki ambijent i da ti zakoni umesto da unapređuju digitalizaciju u Srbiji u suštini predstavljaju kočnicu jer su resursi za njihovo sprovođenje preveliki za Srbiju.
    Na primeru prosvete Zakon o informacionoj bezbednosti, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o elektronskom dokumentu potpuno blokiraju digitalizaciju u prosveti jer su ulaganja u školama da bi se navedeni zakoni ispoštovali prevelika pošto je reč o desetinama hiljada evra samo da se stvore uslovi za primenu nekih servisa/aplikacija.
    Svaka škola mora da ima određenu normativnu regulativu za primenu ovih zakona što u praksi znači angažovanje eksperta za primenu IT tehnologija a takvih je malo i skupi su.
    Da ne pričamo o saglasnostima roditelja, nastavnika i drugih da se njihovi podaci elektronski obrađuju.
    Takođe treba reći da esdnevnik ne može da ima svojstva elektronskog dokumenta a samim tim nije javna isprava.
    U suštini digitalizacija prosvete u Srbiji je divlja gradnja jer nema ni dozvole za gradnju (usaglašenosti zahteva za aplikacijama/servisima sa postojećom normativnom regulativom) a ponajmanje može da ima upotrebnu dozvolu jer svako može da pokrene ocenu zakonitosti rada škola i da zbog nepostojanja javnih isprava bukvalno poništi školsku godinu.
    Pred nama je burna prosvetna 2018/2019. jer do kraja školske godine možemo očekivati da roditelji i nastavnici pokrenu ocenu zakonitosti rada škola koje nemaju javne isprave zbog guranja aplikacije esdnevnik koja ne ispunjava kriterijume iz Zakona o elektronskom dokumentu da bude elektronski dokument.

  3. miki kaže:

    Nepostovanje zakona o zastiti podataka o licnosti je prisutno vec godinama!
    Navescu primer prisile da profesor mora da upise JMBG na obrazac koji ide od jednog do drugog profesora nakon odslusanog seminara (strucno usavrsavanje). Ako ga ne upisete – nece vam odstampati uverenje i necete dobiti bodove! Ako upisete svoj JMBG, ON POSTAJE VIDLJIV OSTALIM PROFESORIMA, a po pomenutom zakonu, vi imate pravo da drugi ne znaju vas JMBG.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*