Sirotinjo, i školi si teška

sirotinjo

Put ka visokom obrazovanju, a samim i tim i potencijalnom izlasku iz začaranog kruga siromaštva, nije podjednako širok za svu decu. Razna istraživanja pokazuju da deca iz siromašnih i porodica sa nižim nivoom obrazovanja imaju mnogo manje šanse da završe fakultet.Istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu pokazalo je da 60 odsto mladih ima isti nivo obrazovanja kao i njihovi roditelji, kao i da deca čiji su roditelji završili samo srednju školu negde imaju čak i 20 puta manje šanse da završe fakultet.

Sociolozi i istraživači navode da je to slučaj sa većinom zemalja u svetu, da su deca iz manje obrazovanih porodica predodređena da završe niže škole.

ALEKSANDAR Baucal, profesor filozofskog fakulteta, tvrdi da ključni značaj imaju obrazovne politike i kao dobar primer navodi Finsku, koja svima pruža jednake šanse na školovanje bez obzira na poreklo:

- Ipak, u većini zemalja nije tako. Deca u Nemačkoj, na primer, biće ono što i njihovi roditelji i vrlo je teško preskakati stepenice – kaže profesor Baucal, za „Novosti“.

Naš sagovornik tvrdi da u Srbiji još uvek nije tako, ali s obzirom na promene u društvu treba očekivati da će stvari ići u tom smeru. Neke izmene, kaže on, u obrazovnim politikama mogu izgledati dobro na kratke staze, ali na duge – ne. Bilo bi važno sačuvati dobre tradicije koje je naše obrazovanje imalo.

Da na obrazovanje dece utiču prihodi u porodici, obrazovanje roditelja, i da li dete dolazi iz urbane ili ruralne sredine, smatra Srđan Verbić, nekadašnji ministar prosvete.

On pojašnjava:

- Deca koja potiču iz siromašnih porodica imaju pet puta manje šanse da završe fakultet nego deca iz imućnijih sredina – kaže Verbić. – Veliki uticaj ima i obrazovanje majke, jer ona provodi najviše vremena sa decom. Pa tako dete čija majka nije fakultetski obrazovana ima manje šanse da završi fakultet. Takođe, treba imati u vidu geografske razlike, to jest da li dete dolazi iz urbane sredine gde ima škola, biblioteka, ili iz ruralne, gde svega toga nema. Dok mladi iz Beograda imaju jednu brigu a to je da uče, ova druga moraju da brinu i o smeštaju, hrani, knjigama i kako sve to da se plati…

GENETIKA BEZ ZNAČAJA Mladen Radulović kaže da teorije koje govore da genetske predispozicije vode tome da deca iz nižih klasa imaju slabije obrazovno postignuće su u sociologiji odavno opovrgnute i odbačene: – Budući da su troškovi studija visoki, a da je Srbija, prema podacima Eurostata, evropska zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima, sigurno je da ekonomski faktori značajno doprinose nejednakim obrazovnim šansama.

PROFESOR Aleksandar Baucal ističe da istraživanja pokazuju da deca iz siromašnih porodica ili imaju niže škole ili ih završavaju sa lošijim uspehom.

Postoje dva mehanizma, pojašnjava on, porodični i školski.

- Važna je atmosfera u kući, da li je porodica siromašna, da li deca imaju hranu, odeću, knjige, sveske, što sve utiče na učenje. Zatim koliko roditelji mogu detetu da pomažu pri učenju, da li mogu da plate privatne časove… Školski mahanizmi podrazumevaju da nastavnici od siromašne dece imaju niža očekivanja i manje ih podstiču na rad.

Mladen Radulović, sa Instituta za pedagoška istraživanja, navodi da je istraživanje TIMSS 2015 (Trends in International Mathematics and Science Study), koje je u Srbiji sproveo ovaj institut, pokazalo da sa porastom obrazovanja roditelja raste i postignuće učenika na testovima iz matematike i prirodnih nauka.

- Ipak, ne samo da deca obrazovanijih roditelja imaju viši obrazovni uspeh, nego su i njihove obrazovne aspiracije, po pravilu, više, to jest češće teže ka višim nivoima obrazovanja.

RADULOVIĆ navodi reči poznatog sociologa Pjera Burdijea, koji je tvrdio da deca koja dolaze iz porodica sa niskim kulturnim kapitalom, a obrazovanje roditelja je jedan od pokazatelja kulturnog kapitala, delimično shvataju da je škola ustrojena tako da oni u njoj nemaju velike šanse i zato odustaju od daljeg školovanja.

- Ako se to ima na umu, ne mogu da nas začude podaci koji govore da, iako u Srbiji živi 13 odsto ljudi sa nezavršenom osnovnom školom, oni čine manje od pola procenta među roditeljima studenata. Sa druge strane, u Srbiji je nešto manje od 11 odsto visokoobrazovanih, ali oni čine više od 22 odsto studentskih roditelja. Dakle, obrazovanje roditelja je usko povezano sa šansama da se fakultet upiše, a samim tim i završi – uveren je Radulović.

On smatra da pored ekonomskih bitnu ulogu imaju i kulturni faktori.

- Kulturni kapital se ne odnosi samo na obrazovanje roditelja, već i na različite kulturne prakse, poput poseta pozorištima, muzejima, čitanje knjiga, pa čak i na jezik kojim se govori – kaže Radulović.

Izvor: Novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*