Учитељица до школе стизала и комбајном!

ucitelica-1_620x0

У Шатринцима код Ирига последњих година драстично мањи број деце у ђачким клупама. Када је почела да ради, Александра Крнајац имала велики проблем са превозом до села.СЕДМОГОДИШЊА Елена Михајлик једина је ученица првог разреда Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Шатринцима надомак Ирига, она ђачку клупу дели са још два другара Немањом Јовићем, Александром Џаићем и другарицом Драганом Џаић, који су ученици четвртог разреда. Пре само једну деценију у овој школи било је укупно 40 ученика, а данас их је свега десет и то у два комбинована одељења, што је забринуло наставно особље да би због све мањег броја деце и школа временом могла да се угаси.

Село Шатринци које је према последњем попису из 2011. године имало око 370 становника, скоро 90 одсто чине мештани мађарске националности, док су остали Срби. Зато и није чудно што је у школи поред енглеског језика уведен и мађарски, али он се само редовно учи, док се настава одвија на српском. У две одвојене учионице две учитељице Милка Тривуновић предаје ученицима 1. и 4. разреда, док Александра Крнајац 2. и 3. разреду.

- У овој школи радим пуних 18 година и ово је први пут откако сам овде да имамо само једног ученика првог разреда – каже са сетом учитељица Милка. – И нама је много боље за рад када имамо више деце у разреду. Овако не можемо да оформимо групе, а и Елени би било лакше када би имала свог вршњака с којим би делила знање.

У другом комбинованом одељењу Давор Стончик, ученик 3. разреда, једини је дечак у учионици, он ђачке клупе дели са девојчицама Ланом Варга, Аном Керестеш, Анитом Репаш и Дајаном Сегеди, али и са Кристином Винце која је сада једина ученица другог разреда. Давор каже да се лепо осећа у женском друштву и да му другарице и те како помажу када негде запне, али да би му пријао и покоји другар у одељењу.

Иако их је мало у учионици током наставе влада тако дивна атмосфера. Пажњиво слушају на часовима, међусобно се помажу, стварно су добра деца – говори учитељица Александра, која већ три године ради у овој школи и путује из Новог Сада у Шатринце на посао.Када је почела да ради имала је проблем са превозом до школе.

- Лако ми је било да стигнем до Ирига, али до Шатринаца тешка мука. Па сам се до школе возила трактором, брзом поштом, у комбајну, све зависи ко би ми стао да ме повезе до села, све како бих стигла на наставу – присећа се кроз смех учитељица Александра, док Сања Николић, директорка те школе, није решила и тај проблем, тако што јој је обезбедила такси превоз.

ИСТИ БРОЈ ДЕЦЕУ НАРЕДНОЈ школској години биће три првака, али број деце у овој школи остаће исти, јер одлазе три ученика која су четврти разред, осим ако се у међувремену нека породица ђака не одсели из села.

Извор: Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*