U 38 škola đaci ne mogu da uče na srpskom: Moraju da uče jezik manjina ili da se sele u drugi grad

poreklo

Tamo gde su manjina, Srbi uče na čak osam jezika. Aleksandar iz Banatske Subotice zbog jezičke barijere je do 17. godine bio u osnovnoj školi

Osnovno pravo svakog đaka je da nastavu pohađa na svom jeziku, ali se baš to pravo uskraćuje srpskim đacima i to u njihovoj sopstvenoj zemlji!

Naime, srpski školarci koji žive u mestima u kojima su Srbi manjina, časove ne mogu da slušaju na svom maternjem jeziku. Primera radi, ako srpski đak živi u selu gde su Rumuni većinsko stanovništvo, i školu će morati da pohađa na rumunskom jeziku.

U takvoj situaciji našla su se deca porodice Ilić iz Banatske Subotice koja su nekoliko godina morala da pauziraju jer se nastava u školi odvijala samo na rumunskom jeziku, a oni ga nisu znali toliko dobro da bi mogli da prate časove.

- Sin Aleksandar je do 17. godine bio u sedmom razredu, jer nije mogao da savlada jezik. Deca su išla redovno, radila iz petnih žila, ali su zbog jezičke barijere morala da pauziraju nekoliko godina – priča mama Goca Ilić.

Prema podacima Ministarstva prosvete, u 38 osnovnih i srednjih škola nastava se se organizuje isključivo na jednom od osam jezika nacionalnih manjina: albanskom, bugarskom, bošnjačkom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom.  Ove škole nalaze se uglavnom po selima i manjim gradovima, a srpskim đacima se, ako hoće da uče na srpskom jeziku, kao alternativa nudi da putuju u drugi grad.

- Naša deca nastavljaju školovanje u Sjenici, Kraljevu, Čačku… Neki ostaju i u Sjenici, ali u većini slučajeva nastavu moraju da slušaju na bošnjačkom jeziku. Postoje dva odeljenja na srpskom u gimnaziji, a u Tehničkoj školi odeljenje na srpskom postoji samo jedan smer za prvu godinu – priča Veroslav Radević, direktor OŠ „Sveti Sava“ nedaleko od Sjenice.

Kada smo ga upitali u čemu je razlika, kako izgleda kada se nastava predaje na bošnjačkom, odnosno bosanskom, kazao je – samo u papiru.

- Govori se isto, samo je pitanje šta će pisati u diplomi. Ako srpski đak želi da se školuje u Sjenici, a za taj smer ne postoji nastava na srpskom, on pohađa na bosanskom i tako mu posle piše u diplomi. Eto, to je jedina razlika, da piše da je stekao obrazovanje na bosanskom – priča Veroslav.

Iso Planić, direktor Politehničke škole u Subotici, u kojoj se nastava odvija na mađarskom, hrvatskom i srpskom, smatra da apsolutno svako ima pravo da uči na maternjem jeziku, pa makar to bila i svega dva učenika u jednoj školi.

- Ako je moguće u sredinama gde su Srbi većina organizovati nastavu na mađarskom i hrvatskom, ne vidim zašto je problem isto učiniti i srpskim đacima koji su u nekim drugim sredinama manjina. Neko bi na nivou škole trebalo da zastupa interese tih đaka, ali verovatno zbog političkih tenzija, nema ko to da traži – kaže Planić.

On objašnjava da škole na nivou lokalne samouprave dogovaraju nastavni plan koji će zadovoljiti potrebe svih zajednica u toj opštini. Ovaj problem izazov je i za Ministarstvo prosvete gde napominju da se nastava odvija na određenom jeziku kada se za to opredeli najmanje 15 roditelja, ali da ministar ima pravo da da odobrenje i za manji broj.

- Vodi se računa o najboljem interesu učenika i važnosti socijalizacije. Ako škola na kraju ne realizuje nastavu na jeziku za koji se opredelio roditelj, učenik se upućuje u sledeću najbližu školu u kojoj je organizovana nastava na željenom jeziku. U tom slučaju, učenik ima pravo na besplatan prevoz ako je škola udaljena više od četiri kilometra od njegove kuće – objašnjavaju u Ministarstvu.

U Ministarstvu prosvete kažu da se trude da reše ovaj problem

Svakako je izazov za sistem kada se na terenu pojavi situacija da se manji broj roditelja izjasni za obrazovanje na jeziku koji nije većinski zastupljen u određenoj školi, dodaju oni.

- Ministarstvo ulaže značajne napore u stvaranju mogućnosti da se svako dete obrazuje na svom maternjem jeziku – tvrde u odgovoru za Telegraf.

U prosvetnim sindikatima pak bili su šokirani kada smo im ispričali da postoje škole u kojima srpski đaci ne mogu da uče na srpskom jeziku.
- Tu možemo da se pozovemo i na Ustav, jer se ovo više ne tiče samo prosvetnih zakona – poručuje Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), dok Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da je reč o neverovatnom apsurdu.

- To je u najmanju ruku nenormalno. Stalno se priča o pravima manjina, mi smo, recimo, ti koji se više prilagođavaju Crnogorcima nego oni nama, a sada ne možemo da odbranimo ni osnovna prava naše dece – zaključuje Antić.

Izvor: Telegraf.rs

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*