Ministar neobrazovanja

protest-1od5miliona-u-cacku

Pre nekoliko dana, profesor Miodrag Zec je podsetio da se ovde svaka vlast s prezrenjem odnosi prema akademskim ljudima i da to nije ništa novo: „Mi smo narod koji ili nema elitu, ili devastira ono malo što ima. Nije to slučajno. Sterija je proteran, Vuk je proteran. Dositej je na vreme umro, i on bi bio proteran.“
E sada, malo je teže proterati 1.000 profesora i saradnika koji nemaju šta da rade pa se „neumesno“ potpisuju na tamo neke spiskove. Mada ideja jeste primamljiva. Ali uvek ostaje mogućnost prezrenja, kao što se, na primer, u tuči prezire onaj sitniji kome na čelu piše „muči me“.

A možda to na čelu piše i ovima koji se neumesno potpisuju, pa mu dođe nekako prirodno i samodopadljivo, u stilu „nikada ništa gluplje nisam čuo“, izvaliti da podrška profesora protestima i nema neki značaj jer tu nema ozbiljnih imena. Pažljivo se ministar udubio u čitanje imena potpisnika i pošto je vrstan poznavalac naučnih dostignuća u svim mogućim oblastima i tačno zna kvalitet naučnog opusa svakog od potpisnika, mogao je bez problema da utvrdi da tu od nauke nema ni N. Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu su, eto, na Šangajskoj listi isključivo zahvaljujući njemu. I ne samo to – Srbija je postala 23. punopravna članica CERN-a takođe samo zbog njega i njegovih naučnih bravura. Tu su, da budemo iskreni, Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu samo figurirali.

Takođe se u prebrojavanju pokazao mnogo bolje od onog koji je računao zimske jakne po kvadratnom metru. Ipak je za očekivati da je prostorna orijentacija diplomiranog geografa na znatno višem nivou od doktora nečega na Megatrendu. A i među potpisnicima su sve sami penzioneri i mladi istraživači koji nemaju pojma o svetu u kome žive. Ali dobro, za penzionere već znamo. Oni su na svojim krhkim plećima poneli taj neprijatan balast reformi. Pristali su da im bude oteto ono što su tokom svog životnog veka zaradili. Što se mladih istraživača tiče, oni i nisu potrebni. Tako barem kaže novi Nacrt zakona o nauci i istraživanjima, član 126, po kome će oni koji su zaposleni na fakultetima ostati bez posla. Šta će nama mladost i nauka? Poruka je jasna da jasnija ne može biti – svaki treći akademac planira evakuaciju na bezbednu teritoriju.

Naravno, ministar je povodom ove potpisničke šarade mogao da reaguje, ali nije, čime je pokazao svu svoju veličinu: „Pitajte bilo kog dekana ili fakultetskog profesora da li sam mu išta rekao, da li sam ikog pozvao, a sve ih znam lično“. A zna li ministar Ustav? Na primer, član 19 kaže da Ustav služi „očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava“. Ili član 23: „Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom“. Zanimljiv je i član 46: „Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.“

I potpuno je nevažno da li će ovaj ministar podneti ostavku, biti smenjen ili ostati tu gde jeste. On je samo refleksija vrednosne matrice koja uništava ovo društvo. Bez tog saznanja i mi ćemo ostati tu gde jesmo – nigde.

Ognjen Radonjić

Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Izvor: Peščanik.net

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*