Nebitno ime – Mladen

klot-frket

Kada je poslednji put sastavljana Vlada, prosvetni krugovi su se nedeljama bavili nagađanjima ko će predvoditi naš resor. Pominjao se, recimo, direktor Matematičke gimnazije. Za njega smo svi znali. Imali smo i lepo mišljenje o njemu. Pominjao se i dekan ETF-a, takođe neko za koga je većina čula. Čak je i PUPS imao kandidata, direktora Zavoda za kontrolu kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, za koga su takođe prosvetni radnici čuli, i o njemu imali uglavnom lepo mišljenje.

Ministar je postao izvesni Mladen Šarčević, potpuni anonimus širokoj prosvetnoj javnosti.

Za njega su čuli samo oni koji su nekada radili u državnim školama čiji je bio direktor, i kroz maglu se sećali nekog zakupljivanja prostora u školskim dvorištima, i sličnih biznis-kombinacija. Lepu reč niko nije imao.

Pa ipak, nepoznato ime je postalo ministar.
Takoreći – nebitno ime.

A onda je, nakon što je sticajem nesrećnih okolnosti postao poznat, jednoga dana konstatovao da su neki od najučenijih građana ove države potpuno nebitna imena.

Potpisnicima podrške građanskom protestu – profesorima, docentima, asistentima i saradnicima raznih fakulteta univerziteta u Srbiji – koje je do-juče-nebitan-i-nepoznat Mladen nazvao “neozbiljnim imenima”, do tog mišljenja je verovatno stalo manje nego do lanjskog snega. Meni je, s druge strane, do tog mišljenja stalo. Stalo mi je, jer me je sramota u njegovo ime. Čist transfer blama! Nazvati univerzitetske profesore nebitnim imenima, omalovažavati one koji rade na obrazovanju najobrazovanijih članova jednog društva, sramota je i za nesrećnog Rističevića ili Đuku, a kamoli za ministra obrazovanja. Nedostatak ličnog integriteta pred ljudima od integriteta, još jedna je u nizu opasnih pojava koje uporno razboljevaju ovo društvo. Za to vreme taj isti ministar ne sme da šušne o plagiranim doktoratima kolega ministara, ne sme ni da šušne o veoma spornom angažovanju Martinovića i Orlića u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji, bez odluka o izboru u zvanje i bez ugovora o angažovanju. To ne sme, ali sme da arogantno izjavi da na spisku nema bitnih imena.

Dok ti “nebitni” svojom podrškom ukazuju na do sada neviđeno i nezapamćeno urušavanje svih institucija u ovoj državi, na nasilje, nepravdu, gušenje sloboda, umesto da ih zamoli da dodaju i njegovo ime na spisak, Mladen brine samo o mišljenju vrhovnog šefa. Daje svoj doprinos bolesnom negovanju kulta ličnosti, poltronstvu i degradaciji suštine prosvetnog poziva.

I još napominje da postoji kodeks koji zabranjuje politiku u obrazovnim institucijama. Osim kad se zapošljava stranački kadar. I osim kad se postavljaju stranački direktori. I osim kad se šikaniraju stranački neistomišljenici. I osim kad se u prostorijama škole održava Vučićevo stranačko obraćanje.

Uzgred, u školama je zabranjeno stranačko delovanje, ne političko. Ko ne pravi razliku, politički je nepismen. Ko je nepismen, profesori emeritusi su mu nebitni. Ima logike. Oni kojima se svako normalno društvo ponosi, bitnom Mladenu su nebitni.

I na kraju, kad malo bolje razmislim, do-juče-nebitan-i-nepoznat Mladen u stvari radi protiv Vučića. Neka samo nastavi sa ovakvim izjavama. I oni koji nemaju naviku da to rade, staviće prst na čelo. Profesorima je mesto uz studente. Nastavnicima uz đake. A ministru? Ministru uz Vučićeve skute!

P.S. Iskoristiću ovu priliku da obavestim javnost da preplaćeni elektronski dnevnik koji je za naše obrazovanje priredio Mladenov ortak, nije izdržao test kraja polugodišta. U trenutku kada ni polovina škola nije prešla na esDnevnik, on od juče trokira, a danas je jedva upotrebljiv. Nastavnici jedva zaključuju ocene, odeljenjske starešine muku muče sa svojim delom posla.

Mladene, javi ortaku da zameni karburator.

Izvor: https://www.klotfrket.com

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*