Ђаци уче смајлије, док је лектире све мање

04-djaci-dozet-2_620x0

Ученици другог и шестог разреда убудуће ће читати и обрађивати мањи број књижевних дела. Професори: Редукован број текстова који развијају љубав према Србији

УЧЕНИЦИМА другог и шестог разреда од септембра ће бити смањен списак домаће лектире и књижевних дела за обраду у школи. У Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) кажу да учитељи и наставници сада имају довољно времена да са ученицима добро обраде неко књижевно дело, а не да преко њега само „претрче“. За ученике шестог разреда укупан број смањен је са 41 на 31 књижевно дело.

- Програм у шестом разреду има 144 часа и морамо водити рачуна да смањимо број текстова, како би се побољшао квалитет обраде – каже заменица директора ЗУОВ Дејана Милијић Субић.

Она појашњава да национални корпус књижевних дела није мењан, али да је било измена у изборном програму.

Међутим, професорка српског језика Оливера Крупеж наглашава да иако у лектири за основну школу постоји велики број наслова из националног корпуса, проблем је у томе што су исходи прешироко дефинисани чиме се оставља огроман простор да се приликом интерпретације занемари оно што је суштински важно у националном смислу.

- Нема довољно јасних препорука о томе колико је значајно да се код младих развија уважавање националних вредности и неговање српске културно-историјске баштине – каже професорка Крупеж за „Новости“. – У програмима је заступљен одговарајући број аутора и дела из канона српске књижевности, али присуство једног дела у лектири не значи да ће се националне вредности наћи у првом плану. Пример је песма Ђуре Јакшића „Вече“ која се може сагледавати као описна и као родољубива.

КРИЗА ЧИТАЊА - КРИЗА читања није везана само за обим и садржај лектире, него и за начин живота. Лектира је избачена из школских програма пре десет година, није постојала обавеза да се читају књиге код куће, само оно што је у читанци – подсећа Оливера Крупеж. – То је исправљено прошле године, када је у програм за пети разред враћена домаћа лектира. Ако сте 10 година развијали навике нечитања код ученика, проблем је сада вратити навику читања.

Наша саговорница упозорава да недостају и текстови који би развијали саосећање, разумевање, другарство, као и љубав према Србији и завичају.

- У петом разреду родољубље се третира само кроз песму „Домовина“ Душана Васиљева, којој је као алтернатива понуђена Шантићева „Моја отаџбина“, док је родољубиви Змај заступљен песмом „Певам дању, певам ноћу“, што је тематски неусаглашено са садржајима и узрастом – појашњава Оливера Крупеж. – У програму за шести разред од три родољубиве песме преостала је само једна. Наставници треба да бирају између песме „Грачаница“ Десанке Максимовић и „Свети Сава“ Војислава Илића.

Професорка Крупеж упозорава да се у програмима за основну школу знатно проширује број наслова из светске књижевности чиме се смањује заступљеност књижевности на српском језику.

- Кочићев „Јазавац пред судом“ избачен је из 6. разреда, иако је тематски усклађен са Шантићевом песмом „О, класје моје“, а нема га ни у оквирном плану за 7. разред. Такође, смањен је број народних бајки и дела са мотивима из породичног живота.

Деца, можда, неће имати прилику да у школи прочитају велики број дела са националном тематиком, али ће на часовима српског језика изучавати – емоције.

- Велики број часова биће посвећен развијању језичке културе и културе писања, обрађивања емотикона правим речима – каже Дејана Милијић Субић из ЗУОВ. – Није довољно рећи да је нешто ЛОЛ или „хаос“, већ је потребно речима објаснити доживљај који стоји иза тога.

Наставници ни сами не знају како ће обрађивати ове теме, па неки коментаришу да деца о емотиконима знају више од њих.

Светлана Медар, наставница српског језика у ОШ „Учитељ Таса“ у Нишу, има мало другачији поглед.

- Комуникација не може бити штетна. То што неко не ради по правилима на које смо ми навикли, не значи да није у праву – каже Светлана Медар. – Језик је жива материја која тежи економији и такву природу језика не треба занемарити. Идеја је да се деца описмене и да користе емотиконе, то јест да знају да их користе на прави начин. Култура, као и начин живота су се променили последњих деценија, а језик мора то да прати.

Извор: Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*