СИНДИКАТИ ПРОТИВ ПРАВДАЊА ПУТНИХ ТРОШКОВА: Неће месечне карте већ новац за превоз

05-tra-labud_620x0

ПРЕТПЛАТНЕ карте за превоз до посла и назад ће као и до сада запослени сами куповати ако желе. Фирме су дужне да им новац месечно уплаћују у те сврхе, а они могу да га употребе и за неки други алтернативни превоз.Министарство финансија, међутим, сматра да су накнаде недокументован расход предузећа који се не признаје у пореске сврхе и да запослени немају, као до сада, право на пореско ослобађање уколико немају веродостојну исправу као што је фискални рачун да су заиста куповали карте, а по последњем предлогу и списак запослених.

На последњој седници Социјално-економског савета Министарство финансија дало је ово мишљење, које су представници синдиката одбили и тражили да се ова област регулише на другачији начин, односно као и ранијих година.

Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије наглашава да нико не може да условљава запослене чиме ће ићи на посао нити они треба да правдају трошкове.

На овај начин се, каже он, фаворизује монопол једног превозника, а ипак, не дешава се све само у Београду.

- Примера ради, у Крагујевцу јавни превоз ради до 20 часова, па запослени који раде другу смену не могу да га користе – каже Вуковић. – То значи да морају да користе алтернативне превозе. Предлог да се прилажу фискални рачуни о другачијем превозу је бесмислен, то је огромна папирологија, а зашто би вас, рецимо, неко и условљавао да сипате бензин одједном за 3.200 динара, колико је цена месечне маркице у Београду.

Ову праксу да радници добијају само претплатне карте, а не новац, увела је крајем прошле године градска власт у Београду. Тада је у званичном документу који је достављен београдским општинама, препоручено да се запосленима искључиво дају „бусплус“ карте за превоз и да ће они који не буду поступали по наведеној препоруци бити санкционисани, тј. неће моћи да повлаче средства из буџета капиталних инвестиција и неће се разматрати њихови предлози за продужење линија јавног градског превоза.

Члан 118 Закона о раду, међутим, прописује да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом и уговором о раду, и то за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају ако послодавац није обезбедио сопствени превоз. Свако друго одступање би било могуће само уз сагласност запосленог.

То значи да посебни колективни уговори или други општи акти не би требало да садрже одредбе које ускраћују могућност избора. Када је то могуће, увек је пожељно и најједноставније обезбедити превоз за долазак и одлазак са рада куповином месечне претплатне карте у јавном саобраћају или исплатом у готовом новцу у висини цене месечне претплатне карте.

САМО ТРЕЋИНА ПЛАЋА ПРЕВОЗ

НАДЛЕЖНИ у Београду такође тврде да се 70 одсто грађана престонице шверцује или држи појединачну карту док не наиђе контролор. Прошле године у Београду је било око 717.000 запослених, а свега 114.000 продатих претплатних карата, па су дотације из буџета градским превозницима огромне. Међутим, таква ситуација је готово немогућа у градовима широм Србије.

Извор: Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>