Анализа Фискалног савета о платним разредима

header-za-pravni-portal-zatezna-kamata-u-praksi-knjiga-01-01-2-960x340

На сајту Уније синдиката просветних радника Војводине објављен је део оцене Фискалног савета изнет у документу „Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: Од недовршене реформе до одрживог система”.
Како се наводи на сајту синдиката, уколико Влада Србије жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору потребан је довољно широк распон зарада, што тренутно није случај, нити се планира. Лекар специјалиста има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника. Док међународна пракса показује да је најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама 1:12.Последица тога јесте да је јавни сектор атрактиван радницима са просечним и испотпросечним квалификацијама (који би били продуктивнији у приватном сектору), а дестимулативан за најстручније и најпотребније запослене који онда напуштају јавни сектор.

Фискални савет најпре препоручује да се у систем платних разреда укључе сви државни сектори, што тренутно није случај. Око 20 одсто запослених, односно полиција, војска, функционери је ван система платних разреда, што није случај у другим европским земљама, које су систем зарада у јавном сектору уредиле (Словенија, Румунија).

У Србији је новим Законом о систему плата у јавном сектору дефинисан распон између најнижег и највишег 1:7,5 што само по себи не би био толики проблем (будући да су из јединственог система зарада тренутно искључени руководиоци на најодговорнијим позицијама). Проблем је у томе што је основица са којом би се множили прописани коефицијенти планирана сувише ниско – на нивоу који је тек нешто изнад половине минималне зараде. То практично значи да су најнижи коефицијенти (у распону 1 до 2) бесмислени јер би сви запослени са овим коефицијентима примали исту, минималну зараду, а стварни распон између најниже и највише зараде у држави не би био 1:7,5 већ приближно 1:4, што је испод сваког европског стандарда – упозорава Фискални савет.

Кључан део реформе система зарада, према мишљењу овог стручног тела јесте то да се основица за зараде пропише на нивоу блиском минималној заради. Само тако ће се добити довољно добри распони зарада у оквиру којих ће моћи да се адекватно плате најстручнија и најодговорнија радна места у земљи.

Прилагођавање на нови систем требало би да траје најмање три до пет година. У том периоду, плате најстручнијих запослених у држави расле би по стопи од преко 10 одсто годишње, док би се плате запослених са просечним квалификацијама (које су већ знатно изнад плата у приватном сектору) индексирале само са стопом инфлације.

Друга важна промена у односу на садашњи систем јесте смањење коефицијента у просвети. Синдикати у просвети изборили су се за релативно високе коефицијенте у тој делатности, што би (уколико се усвоји предлог Фискалног савета да основица буде блиска минималној заради) значило да просечна плата наставника у средњој школи буде око 100.000 динара, тј. скоро два пута већа од просечне плате у земљи, што није забележен случај у упоредивим земљама Европе – наводи Фискални савет.

Фискални савет не спори да је реформа зарада и запослености велики стручни и политички изазов, али скреће пажњу да је највећи број европских земаља био у стању да на тај изазов успешно одговори.

Међутим, главни изазов ове реформе није њен стручни део јер ту постоје задовољавајући капацитети у државној управи, који с тим могу да се носе. Проблеми с којима влада годинама не може да се избори су политичке природе. Потребно је да се надвладају интереси и притисци најмоћнијих синдиката и да се престане са доношењем популистичких одлука, што је, по свему судећи, главни разлог због ког ова важна реформа још увек није спроведена – наводи Фискални савет.

Наводи се да су платни разреди још једном одложени и да их влада очигледно не сматра важном реформом. Подсетио је да се најављују још од 2013. године и истиче да се њихово увођење одлаже до 2021, као и да су у претходне четири године произвољно повећаване зараде. Навео је пример рачуновође у МУП-у коме је плата у том периоду повећана 28 одсто и рачуновође у Министарству пољопривреде коме је плата повећана 12 одсто, иако оба запослена раде исти посао код истог послодавца (државе).

Министар за државну управу и локалну самоуправу изјавио је да ће нови платни разреди бити уведени током идуће године и најавио да ће уследити нови циклус разговора са синдикатима, како би се фино нијансирали платни разреди.

На сајту Фискалног савета у вези наведене анализе објављено је следеће:

„Уређен систем зарада и запослености у јавном сектору један је од темеља функционалне државе, а у Србији тај систем не постоји. Успостављање правичног система плата и запослености јесте велики стручни и политички изазов, али је највећи број европских земаља био у стању да на њега успешно одговори. У Србији се ове реформе најављују од 2014. године, али су одређене мере које је Влада спроводила додатно погоршале лошу затечену ситуацију. Најновије одлагање увођења платних разреда (за средину 2020. године) направиће додатну штету, а можда и наговештава да Влада од ове реформе постепено одустаје. Још већа опасност од одустајања од ове реформе било би усвајање лошег система, који би „зацементирао“ постојеће неуређено стање. Зато у овом извештају још једном дајемо конструктивне предлоге како да платни разреди у Србији ипак буду добар реформски корак – иако досадашњи реформски процеси не одговарају у потпуности стандардима проистеклим из најбоље теорије и праксе, сматрамо да је у овом тренутку боље радити на доградњи система него на његовог изградњи од темеља. Такође, дајемо смернице за наредне реформске потезе у области управљања бројем запослених у државном сектору.“

Анализу фискалног савета „Платни разреди и запосленост у државном сектору Србије: Од недовршене реформе до одрживог система” можете погледати на сајту Фискалног савета Републике Србије (њњњ.фискалнисавет.рс).

Подсећамо, Законом о систему плата запослених у јавном сектору (“Сл. гласник РС”, бр. 18/2016, 108/2016, 113/2017 и 95/2018) уређује се систем плата запослених у јавном сектору.

Јавни сектор, у смислу овог закона, обухвата: државне органе; органе аутономне покрајине, органе јединица локалне самоуправе; друге органе и организације које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе; јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; јавне службе које се финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из доприноса за обавезно социјално осигурање и организације обавезног социјалног осигурања.

Запослени у јавном сектору, у смислу овог закона, јесу:

1) државни службеници и намештеници у државним органима;

2) полицијски службеници и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о полицијским службеницима;

3) професионални припадници Војске Србије и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о професионалним припадницима Војске Србије;

4) службеници и намештеници у органима аутономне покрајине и јединици локалне самоуправе;

5) лица у радном односу у другим органима и организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе а на које се примењују прописи о државним службеницима, односно прописи о радним односима у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе, у складу са законом;

6) лица у радном односу у јавним агенцијама и организацијама на које се примењују прописи о јавним агенцијама;

7) лица у радном односу у јавним службама које се финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из доприноса за обавезно социјално осигурање;

8) лица у радном односу у организацијама обавезног социјалног осигурања;

9) лица у радном односу у другим органима и организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;

10) лица која дужност, односно послове врше на основу избора, именовања или постављења у државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а која немају статус државних и других службеника (у даљем тексту: функционери).

Одредбе овог закона не односе се на запослене у јавним предузећима и привредним друштвима које је основала Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе и Народној банци Србије, као ни на запослене у јавним медијским сервисима и органима и организацијама које су основане међународним уговором или којима се плате одређују у складу са међународним уговором.

Извор: сајт Уније синдиката просветних радника Војводине (www.usprv.org.rs), сајт Фискалног савета Србије (www.fiskalnisavet.rs)

Извор: Извод из закона преузет из програма „Пропис Софт“, Редакција Профи Систем Цом

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>