DECENIJA INKLUZIJE U SRPSKIM ŠKOLAMA: I srednje obrazovanje da bude obavezno i besplatno

sajam-knjiga-anvas38

 

Najveći napredak postignut u obezbeđivanju besplatnih i prilagođenih udžbenika. Potrebno više pedagoških asistenata, transformacija specijalnih škola, veće učešće roditelja, navodi se u izveštaju
Kada je pre deset godina inkluzija postala obavezna od vrtića do univerziteta bio je to odraz strateškog opredeljenja naše države da obrazovanje učini kvalitetnim i dostupnim svoj deci, đacima i studentima bez ograničenja. Bio je to krupan korak u usklađivanju ovdašnjih s međunarodnim propisima, napredak u oblasti ljudskih prava i „bauk” za prosvetni sistem tada potpuno nespreman da se suoči s izazovima „najinkluzivnijeg zakona”. Izdvojili su se, do danas, brojni primeri dobre prakse, pokazujući da inkluzija može da bude lako i uspešno realizovana, a još više primeri koji nisu za pohvalu.

U redovnim školama Srbije sve je više dece s razvojnim smetnjama, koja uče po individualnom obrazovnom planu (IOP), prilagođenom ili izmenjenom u skladu s mogućnostima i potrebama ovih učenika. Iz godine u godinu smanjuje se broj đaka u specijalnim školama koje sada, uz rešenje interresorne komisije, uglavnom primaju školarce s višestrukim razvojnim teškoćama. Rad interresornih komisija, čiji je posao da procene da li je detetu potrebna dodatna obrazovna, zdravstvena ili socijalna podrška, u nekim opštinama i dalje nije potpuno regulisan. Broj pedagoških asistenata, kojih je u sistemu trenutno angažovan 261, nedovoljan je u poređenju s potrebama dece, učenika i ustanova – ovakvu sliku kroje zaključci iz završnog nacrta nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju u Republici Srbiji, čije je delove ekskluzivno za „Politiku” ustupilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Finalni nacrt izveštaja prvi put je predstavljen prošlog utorka odabranim kreatorima ovdašnjih obrazovnih politika. Na stotinak strana taj „interni” dokument u ovom trenutku predstavlja najrelevantniji presek stanja u inkluzivnom obrazovanju. Iveštaj je i oslonac za planiranje unapređenja kvaliteta obrazovanja i definisanja pojedinih strateških ciljeva do 2030. godine.

Značajan iskorak napravljen je definisanjem afirmativnih mera za upis u srednju školu. Na drugim nivoima obrazovanja mere podrške redovnom pohađanju uglavnom su usmerene na učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i najčešće ne obuhvataju druge osetljive grupe. Najveći napredak napravljen je u obezbeđivanju besplatnih i prilagođenih udžbenika”, zaključuje se, između ostalog, u izveštaju.

Tvorci tog dokumenta preporučuju da se obezbedi odgovarajući (mada ne preciziraju koji) broj stručnih saradnika i pedagoških asistenata da bi se osigurao održiv razvoj inkluzivnog obrazovanja. Sugerišu i da se uvede obavezno i besplatno srednje obrazovanje i vaspitanje, jer bi to moglo da doprinese većem uključivanju dece iz osetljivih grupa u više nivoe od osnovnog obrazovanja. Stručnjaci pozivaju da se pripremi dugoročna strategija transformacije škola za đake sa smetnjama u razvoju, kao i da se obezbedi veće učešće roditelja u razvoju i promovisanju inkluzivnog obrazovanja.

– U narednom periodu potrebno je nastaviti rad na transformaciji specijalnog obrazovanja u smislu njegove funkcije, efikasnosti i pedagoškog rada. To će u praksi značiti da će defektolozi i drugi „specijalni” nastavnici – umesto da se zapošljavaju samo u specijalnim ustanovama, biti podrška redovnim vrtićima i školama, odnosno vaspitačima i nastavnicima koji će raditi s decom s raznim smetnjama u razvoju i učenju. Za to je potrebna i promena inicijalnog obrazovanja vaspitača i nastavnika, ali i specijalnih pedagoga i defektologa, koji bi od sada više trebalo da daju podršku inkluzivnom obrazovanju na raznim nivoima, umesto da rade s malim brojem učenika s razvojnim smetnjama – objasnila je za „Politiku” Anamarija Viček, državni sekretar u Ministarstvu prosvete.

Ministrova lista besplatnih obuka
Inkluzivno obrazovanje od starta je među prioritetnim oblastima stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju. Veći broj programa na ovu temu se uvek nalazio i na takozvanoj – ministrovoj listi.– To su programi stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju, procenjeni da su od javnog interesa, a odobrava ih ministar. Među njima je veliki broj obuka razvijenih u saradnji s Unicefom, kao što su „Nastavnici kao nosioci kvalitetnog obrazovanja za svako dete”, „Diferencijacija nastave”, „Sprečavanje osipanja učenika iz obrazovanja”, „Korišćenje Brajevog pisma”… Obuke s „ministrove liste” realizuje ministarstvo a učešće za sve zaposlene je besplatno – objasnila je Vičekova.

Na pitanje da li su učitelji i nastavnici danas obučeni da pravovremeno i u najboljem interesu dece odgovore zahtevima inkluzivnog obrazovanja, Vičekova kaže da je u prvoj fazi (od 2009. do 2013. godine) 30.000 nastavnika pohađalo programe obuke usmerene na promenu načina razmišljanja pojedinaca i obrazovnih institucija, sticanje i razvijanje profesionalnih veština za rad u odeljenjima sa decom sa smetnjama u razvoju.

– U drugoj fazi, od 2013. do ove godine, fokus je na diferencijaciji, upravljanju u učionicama i novinama u strategijama nastave i podršci učenicima. Brojne obuke koje nastavnici u poslednje dve godine prolaze u vezi s tekućom reformom planova i programa nastave i učenja, čime se takođe povećava kvalitet obrazovanja, doprinele su da sad imamo pad broja realizovanih obuka u oblasti inkluzije – obrazlaže Vičekova.

Povećan broj IOP-a koje izrađuju školski timovi na osnovu preporuka interresornih komisija, po mišljenju kreatora obrazovne politike, pokazatelj je unapređenja kvaliteta inkluzivnog obrazovanja.

– Kvalitet se prati i tokom spoljašnjeg vrednovanja ustanova, takozvane eksterne evaluacije vrtića i škola. Izazovi koji se javljaju u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja su svakako finansijska ograničenja za podršku implementaciji inkluzivnog obrazovanja, kao i socijalne norme, koje se i dalje u velikoj meri zasnivaju na uverenju da deca sa smetnjama u razvoju treba da se školuju u specijalnom obrazovanju. Nažalost, često se dešava da se u javnosti pojavljuju pojedinačni slučajevi neuspešne inkluzije, ali ne bi smelo na osnovu tih primera zaključiti da je ona neuspešna – zaključuje naša sagovornica.

U nacrtu izveštaja se ukazuje da i dalje postoji potreba za definisanjem indikatora za praćenje kvaliteta inkluzivnog obrazovanja na nivou odeljenja ili grupe, ustanove, lokalne samouprave i obrazovnog sistema u celini koji će biti usklađeni sa standardima dobrih praksi na međunarodnom nivou. Kreatori zapažanja i smernica o inkluzivnom obrazovanju primećuju da do sada nije sprovedeno istraživanje usmereno na procenjivanje neposrednih efekata upotrebe IOP-a.

U odnosu na osnovne škole procenat učenika koji se obrazuju po IOP-u u srednjim školama je nekoliko puta manji, tako je u toku prošle školske godine 2,87 odsto osnovaca učilo po IOP-u, a srednjoškolaca svega 0,73 odsto. Podaci svedoče i da se iz godine u godinu uvećava broj učenika koji su u srednje škole upisani na osnovu afirmativnih mera radi dostizanja pune ravnopravnosti. Činjenica je da je Ministarstvo prosvete uz podršku kancelarije Unicefa i ostalih partnera, preduzelo značajne korake za uključivanje dece izbeglica i migranata u obrazovni sistem. U nacrtu izveštaja može se pročitati i da su „centri za socijalni rad značajan resurs, ali i da zaposleni u ovim ustanovama nemaju dovoljno informacija ni kapaciteta da se bave unapređenjem inkluzivnog obrazovanja”. Takođe tamo stoji i da mnoge opštine u Srbiji nisu obezbedile pristupačnost vrtića, osmoletki i srednjih škola svoj deci stvarajući tehničke uslove za neometano kretanje osoba sa invaliditetom.

– Dobijene preporuke predstavljaju izazov za Ministarstvo prosvete u narednom periodu. Njihovo uspešno rešavanje biće dodata vrednost već postignutim rezultatima – ohrabruju nadležni.

Izvor: Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*