NESTRUČNI PROFESORI U SRPSKIM ŠKOLAMA Mladi nastavnici neće da rade, loši đaci postaju učitelji, a najveći problem su OVA DVA PREDMETA

sk6k9lmahr0cdovl29jzg4uzxuvaw1hz2vzl3b1bhnjbxmvturrn01eqv8vzwy3zmqymtg3oty5owewnmzkmtfhzdkwztexy2uyotquanblz5gtas0c5acbaau

Situacija da nastavnik koji se školovao za određenu oblast u školi predaje predmet koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa obrazovanjem koje ima – više nisu iznenađenje.

Relativno male plate, stresan posao, zabrana zapošljavanja u društvenom sektoru, neki su od razloga zbog kojih se nastavnici opredeljuju za odlazak u druge sektore, zbog čega su škole prinuđene da angažuju nestručne nastavne kadrove, a najveći problem je sa predavačima prirodnih naukama.

Prema podacima koje je prošle godine iznelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nestručnih nastavnika u Srbiji bilo je oko 1.000 i oni su učili oko 27.000 osnovaca.Preciznije, 457 nestručnih nastavnika iz matematike, 239 nastavnika iz fizike, 109 nastavnika iz informatike, 133 nastavnika nemačkog jezika i 48 nastavnika engleskog jezika nemaju potrebno obrazovanje propisano pravilnicima Ministarstva prosvete, govore podaci za 2018. godinu.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković, istakla je za „Blic“ da oko 60 procenata predavača matematike nisu stručno osposobljeni za rad u prosveti.

- Prirodno matematički fakultet je pre nekoliko godina za svoje kadrove napravio istraživanje koje pokazuje da samo 40 odsto nastavnika matematike završilo fakultete na kojima su imali pedagoške predmete. Ostalih 60 su inženjeri, raznih profila – saobraćajni, mašinski – koji se nisu spremali za rad u školi – navodi predsednica USPRS-a.

Sve je veći broj apsolvenata koji drže nastavu đacima u školi

Zanimljivo je, kaže ona, da je proteklih godina primetno da škole zapošljavaju i apsolvente. Oni se formalno vode kao „nestručni“, imajući u vidu da još nisu stekli diplomu, ali nisu laici za oblast kojom se bave.

Janković je pomenula i da trenutno u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Beogradu pokušavaju da pronađu profesora fizike.

- Obratili su se fakultetu, niko nije hteo da dođe da radi u školi, samo neki studenti treće godine, koji ne bi ni mogli da rade u školi. Jedna apsolventkinja je ipak počela da radi u toj školi, ali nije se dugo zadržala – kaže Janković.

Kao bismo proverili ove tvrdnje pozvali smo direktora Elektrotehničke škole „Nikola Tesla“ Branka Subotića, koji nam je rekao da su pronašli zamenu za profesora fizike , ali da je „teško pronaći čoveka koji može u brzom roku da uskoči“.

- Naša koleginica profesorka fizike je zbog teške bolesti na bolovanju, ali uspeli smo da pronađemo zamenu kako deca ne bi gubila nastavu. U svakom trenutku mi možemo da primimo ljude na zamenu, za stalno ne postoji mogućnost zbog zabrane zapošljavanja – ističe direktor za „Blic“.
Matematičari i fizičari najveći problem

Nestručnost kadrova naročito se ogleda kod nastavnika prirodnih naukaFOTO: NEMANjA JOVANOVIĆ / RAS SRBIJA
Nestručnost kadrova naročito se ogleda kod nastavnika prirodnih nauka
Kako nam je rekao, „veliki problem je pronaći profesore matematike, fizike, elektrotehničke inženjere, naročito kada neko iznenada mora na bolovanje.“

- Nema mladih ljudi koji žele da rade u školama svi beže u privredu. Ne možemo u svakom trenutku kada neko ode na bolovanje da nađemo zamenu, te moramo da se dovijamo da nađemo u najgorem slučaju nekog apsolventa da drži časove. Apsolventi se javljaju, u principu oni se često označavaju kao nestručna zamena, ali oni mogu da drže nastavu na određeno do povratka zaposlenog sa bolovanja – kaže direktor.

Informacije da naše škole naročito vape za profesorima iz matematike i fizike potvrdila nam je i predsednica USPRS- a.

- Odavno nema matematičara, uveliko kuburimo sa fizičarima. Profesora nemačkog nema u školama, drže časove onima koji se pripremaju da odu na rad u zemlje germanskog govornog područja – jasna je ona.

Đaci sa lošim prosekom postaju učitelji

Janković je istakla još jedan značajan problem kada je u pitanju deficit profesora.

- Prosek onih koji su se ove godine upislali na Učiteljski fakultet iznosi 3,2. Dakle, ni vrlodobri đaci. To je, naravno, prosek, ima i onih koji su 4,5, ali i onih koji su 2,5. To govori da pedagoške fakultete upisuju oni koji ne mogu drugde – ne osatvlja dilemu naša sagovornica i dodaje:

- Nisam optimista u vezi prosvetnih kadrova – zaključila je predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), dodavši da bi odlično rešenje ovog problema moglo biti stalno radno mesto, koje bi mladi i entuzijastični nastavnici dobili nakon kratkog angažovanja u školama.

Samo jedan student na smeru hemije novosadskog PMF-a

Interesovanje za profesorske smerove na hemiji, fizici, matematici sve je manje iz godine u godinu, iako posla ima. Predsednica USPRS-a prisetila se i podatka da je ove godine samo jedan student upisao studije fizike u Novom Sadu.

Naime, kako je „Blic“ već pisao, pored smera za profesora fizike, koji drži rekord sa samo jednim kandidatom, slično je i na hemiji, gde su se prijavila samo dva kandidata, dok biologija ima pet kandidata, matematika i geografija po 11. Od toga fizika nudi 25 mesta od koji je 20 budžetskih, matematika 55 mesta sa 50 budžetskih, hemija od 20 mesta ima 16 budžetskih, a geografija od 40 mesta nudi 18 budžetskih.

Prodekanka za nastavu PMF u Novom Sadu prof. dr Tatjana Pivac, rekla je letos da u poslednjih pet godina broj kandidata za profesorska zanimanja sve manji, s druge strane profesori fizike, matematike i hemije su deficitarna zanimanja u našoj zemlji. Fakulteti, dodaje, više ne znaju na koje načine da animiraju studente da upisuju ove studije.

Slična situacija je i na ostalim prirodnim fakultetima

Relativno male plate, stresan posao, zabrana zapošljavanja u društvenom sektoru, konkretno u prosveti, ali i teške studije, ove godine doveli su do toga da se veoma mali broj srednjoškolaca prijavi na profesorske smerove na prirodnim naukama.

Na beogradskom Fizičkom fakultetu ove godine upisano je samo osam budućih profesora fizike, ostalo je još 17 praznih mesta na budžetu. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu za nastavnika hemije obezbeđeno je 25 budžetskh mesta, a studije je upisalo šestoro brucoša.

Negativan trend beleži smer profesor matematike na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Do pre pet godina, upisivalo ga je više od 100 studenata, poslednje dve, niti 30. Iako se na ovom fakultetu veliki broj srednjoškolaca prijavi za prijemni, manji broj njih se odlučuje za profesorski smer.

U Kragujevcu je upisano 19 matematičara, ali ukupno, i tek u trećoj godini će da biraju da li će biti profesori ili teoretičari.

Slično je i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Na jedinstvenoj listi upisano je 13 fizičara, 41 hemičar i 25 matematičara. Pitanje je koliko će njih postati profesori. Ove godine za master hemičara upisano je pet studenata, a master fizičara šest.

Ministarstvo: škole angažuju nastavnike srodnih predmeta da drže matematiku i fiziku

Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poručuju da nedostatak nastavnika određenih profila jeste „problem sa kojim se u većem ili manjem obimu suočava veliki broj država, te da pri rešavanju ovog problema, moramo da imamo u vidu sve aspekte, uključujući onaj i gde se škola nalazi, kao i koliko učenika ima, odnosno, koliko je gusto naseljeno područje u kome je škola.“

- Primećeno je da su pojedine osnovne škole u situaciji kada nisu mogle da na određeno vreme angažuju nastavnike u skladu sa Pravilnikom, angažovale nastavnike srodnih predmeta da drže uglavnom matematiku i fiziku i u mnogom manjem obimu druge predmete – navode za „Blic“ iz ovog Ministarstva i dodaju:

- Ministarstvo je sa jedne strane pokrenulo dijalog sa matičnim fakultetima o pripremi programa kratkih ciklusa kako bi se nastavnici koji su završili srodne fakultete, a koji su se u praksi pokazali kao vredni za školu i sredinu u kojoj rade, dokvalifikovali, a sa druge strane, stručne službe Ministarstva sa pažnjom prate da li su prilikom zapošljavanja na određeno vreme ispunjeni svi propisani uslovi. Ovi problemi nisu uočeni kod nastavnika koji su zaposleni na neodređeno vreme.

Određeni broj nastavnika se, kako dodaju iz Ministarstva, već preko svojih škola prijavio za programe kratkih ciklusa, te očekuju da realizacija ovih programa u saradnji sa univerzitetima započne početkom 2020. godine. Istovremeno, oni su raspisali konkurs za nedostajuća zanimanja koji je istekao 30. novembra.

- Planirano je da se stipendira do 250 studenata druge i treće godine studija koji studiraju matematiku, fiziku, informatiku, engleski, srpski i nemački jezik i književnost. Očekivani mesečni iznos ove stipendije je 15.000 dinara, a studenti se obavezuju da će po diplomiranju raditi u školi najmanje onoliko dugo koliko su primali stipendiju – zaključuju iz Ministartva prosvete.

Izvor: Blic

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*