Otpor akademaca i političke elite reformi obrazovanja

6-obrazovanje

 

Obrazovanje je od ključnog značaja za zemlje kao što je Srbija, a dosledna i ozbiljna reforma obrazovnog sistema nije sprovedena zbog otpora akademske zajednice i nedostatka političke volje, ocenjeno je danas na debati „Obrazovanje kao ključni ljudski resurs budućnosti“ koja je okupila univerzitetske profesore, akademike i predstavnike nevladinog sektora.Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić ocenio je da je globalizacija novi izazov za univerzitet i da novi koncept ekonomije znanja nameće da edukacija bude usmerena ka sticanju sposobnosti i veštine za globalno tržište.

Kako je rekao, u institucionalnom sistemu Srbije visoko obrazovanje je marginalizovano, te podsetio da je SANU dva puta pokretala pitanje osnivanja ministarstva za nauku i obrazovanje, ali da nije dobila odgovor.

Kostić je podsetio da Strategija obrazovanja Srbije do 2020. predviđa porast visokoobrazovanih na 38,5 odsto, kao i da godišnje doktorira oko 1.500 studenata, a da bi se to postiglo potrebno je, kaže, za početak uskladiti Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o naučno-istraživačkom radu.

Ukazao je na problem odlaska najobrazovanijih iz Srbije navodeći da je od 1971. do 2010. udeo najobrazovanijih u stanovništvu koje odlazi u inostranstvo uvećan za 11 puta.

Kostić je postavio i pitanje kvaliteta obrazovanja u Srbiji, ali i pitanje kvaliteta nastavnika navodeći da na jednog univerzitetskog profesora dolazi 27 studenata što je dvostruko više nego u EU.

Napomenuo je da treba razmišljati i o kvalitetu procesa nastave dodajući da je 2001. godine 1.147 studenata imalo prosečnu ocenu veću od 8,5, dok ih je 2013. bilo skoro 14 puta više.

Profesor na univerzitetu LSE London Svetozar Rajak rekao je da je obrazovanje za svaku državu tema od izuzetnog značaja, a da je za malu zemlju skromnog ekonomskog potencijala kao što je Srbija, od kardinalne važnosti.

Rajak je postavio pitanje broja univerziteta u Srbiji uz ocenu da postoji trend svođenja obrazovanja na vokacijsku edukaciju i neku vrstu “zanatskog treninga“.

“Vokacijsko obrazovanje je potrebno, ali treba naći balans između vokacijskog obrazovanja i najkvalitenijeg opšteg obrazovanja i osmisliti humanističko obrazovanje u kontekstu globalizacije“, rekao je Rajak.

Istakao je da metodologija obrazovanja ima ključan uticaj na opšti nivo obrazovanja stanovništva i sposobnost da stvara naučne iskorake i osvaja nove tehnologije.

“Pravilan izbor metodologije čini da zemlje koje polaze sa nižeg ekonomskog razvoja mogu da mnogo brže dostignu razvijenije zemlje i “preskoče vekove“, rekao je Rajak i dodao da Srbiji primer mogu biti Južna Koreja, Finska, Singapur, Tajvan…

Kao jedan od izazova savremene edukacije označio je “onlajn obrazovanje“ i uticaj interneta na kvalitet znanja.

“Zahvaljujući internetu deca će znati ko je osvojio Oskara ove godine, ali ako ih pitate o početku Drugog svetskog rata, zapanjujući je broj onih koji to ne znaju“, kazao je Rajak.

Direktor istraživačkog centra “Petnica“ Vigor Majić naglasio je da je škola kao formalno obrazovanje samo deo obrazovnog procesa i da je njen udeo vrlo mali.

“Narednih godina i decenija videćemo koliko će drugi oblici obrazovanja preuzeti mesto škole, a u Srbiji će zavladati trend, koji već postoji u drugim zemljama, da roditelji ispisuju decu iz škola i sami organizuju obrazovanje“, kazao je Majić.

Prema njegovoj oceni, oko 80 godina vrh državne administracije, odnosno vlasti, u Srbiji ne vidi obrazovanje kao prioritet što se, kaže, može uočiti po načinu izbora kadrova, načinu finansiranja, pa i spremnosti da se uđe u radikalnu i ozbiljnu promenu.

“Ne mogu da budem optimista, u poslednjih 50 godina svi ministri pokušavali su da nešto urade, ali nije se mnogo odmaklo jer postoji jezgro otpora, pre svega, u akademskoj zajednici“, ocenio je Majić.

Profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec kazao je da najveću odgovornost za stanje u obrazovnom sistemu snose akademska zajednica i profesori koji, kaže, nisu spremni sa izađu iz “esnafskih stvari“.

Smatra i da reforma obrazovanja ne treba da se zasniva na potražnji, odnosno zahtevima poslovne zajednice.

“Da je taj sistem dobar, onda bi Mihailo Pupin završio kao čobanin, jer je tada bila tražnja za čobanima, a ne u Americi“, rekao je Zec.

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin istakao je da ta država 20-ak podržava reformski proces u Srbiji i da godišnje uloži oko 14 miliona evra u sprovođenje reformi i našoj zemlji, kao i da će nastaviti da to čini “sve dok Srbija ne uđe u EU“.

Dodao je da je ambasada Švedske današnju debatu podržala u okviru globalnog programa “Inicijativa za demokratiju“ koji je pokrenulo švedsko ministarstvo inostranih poslova.

“Glavna ideja da demokratija nije statičan koncept, već da mora stalno da se stalno razvija i neguje, ponekad i brani“, rekao je Lundin.

Debata „Obrazovanje kao ključni ljudski resurs budućnosti“ organizovana je u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put?“ koji je pokrenula Grupa nezavisnih medija u Srbiji o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.

Izvor: Tanjug

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*