Rade, a dokazuju da su putovali do posla

guzva-vozila-saobraca-a-vas-nnnn

Uprkos jasnom Zakonu o radu i stavu Kasacionog suda da radnik ima pravo na naknadu za prevoz bez postupka dokazivanja, po novom „mišljenju” Ministarstva finansija mora da priloži fiskalne račune za troškove dolaska na posao

Kraj meseca se bliži, a heftalica nema dovoljno. Veoma tražena roba, a na tržištu vlada nestašica. Radni ljudi Srbije masovno su ovih dana u potrazi za tom malom alatkom. Umesto da ode u istoriju, ponovo služi, začudićete se za šta. Da svaki radnik zahefta svoj dokaz uz prijavu i izjavu kako je stigao i koliko je potrošio ovog meseca ne bi li bio na poslu ili, u prevodu – radio. Mnoge firme tu stvarčicu nisu odavno trebovale, a ako je i imaju, nedostaje im „municija”. Sasvim nova pojava su i redovi na benzinskim pumpama, ali ne u trci za benzin nego u moljakanju da im se tutne u ruke račun za gorivo.

Uočena je i nova moda u taksi prevozu – takozvana lažna vožnja. Za 100 dinara može da se pazari deset praznih blok-računa. Neki radnici su pitali mogu li uz pomoć dva svedoka, kao poznati i prihvaćeni način dokazivanja u Srbiji, a sve u nedostatku fiskalnih potvrda, da dokazuju kako su imali troškove prevoza od kuće do posla. I nazad, naravno. Ne može – odgovorili su im upućeni pravnici. A i da može, mora da se pečatira kod notara, a tu je onda skuplja dara nego mera.

Ceo cirkus je izazvan mišljenjem Ministarstva finansija koje je, pak, „spiralno” izazvalo ovu pometnju. Izmenjen je član 18. Zakona o porezu na dohodak građana, koji je u primeni od 1. januara 2020. godine i u koji je uneto da se „ne plaća porez na naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada”. Ubačeni pridev „dokumentovano” je napravio taj haos. Jer reč „dokumentovano” naglašava zahtev da samo postojanje verodostojne računovodstvene isprave omogućava poslodavcima knjiženje i isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenima, da bi se tako koristilo pomenuto poresko oslobađanje.

Samo retke dobrostojeće firme rešile su taj novi državni gaf tako što su zaposlenima udelile mesečne kartice za benzin ili vaučere koji su oporezovani. Ostali tumače „mišljenje” na razne načine, dovijaju se, smišljaju, nagađaju…

Pravnici u nekim firmama onima koji podnose račune za kupljeni benzin čak traže kopiju vozačke i saobraćajne dozvole na uvid. Radnici se bune zbog protivzakonitog zadiranja u privatnost, jer su mnogi poslodavci već anketirali radnike u želji da saznaju kako putuju od kuće do posla i nazad.

Svi su zabrinuti, bolje rečeno zbunjeni, jer se ne zna koliko će najavljene izmene ubuduće zahtevati dodatnog rada administracije, koliko papira, koliko heftalica, jer, rekosmo, uz zahtev se svakog meseca u prilogu heftaju računi kao dokaz. Dva miliona radnika puta, na primer, pet papirića, to izađe deset miliona listića mesečno, 120 miliona godišnje, plus fascikle, stalaže i sobe bez vlage pod ključem… A sve ne bi li poreznike dočekali spremni i čisti.

Da bi bilo još smešnije i žalosnije, sve je u čistoj suprotnosti sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda, u kojoj stoji da „zaposleni ima pravo na naknadu za prevoz i nema obavezu da to dokazuje”. Pravni stav usvojen je 5. aprila 2016. godine.

Za ovu priliku, koga god pravnika smo pitali da objasni sa pravne tačke šta je to „mišljenje”, on se zbunio. A Ministarstvo finansija je sve uradilo ne na osnovu zakona, već baš na osnovu svog „mišljenja”. Javna je tajna, a i preovlađujuće mišljenje, da je sve ovo smišljeno kao konkretan pritisak na firme da zaposlenima kupuju „busplus” mesečne karte. Slučajno, naknada troškova prevoza je 2.990 dinara, a isto toliko košta i mesečna „busplus” markica za prvu zonu. Eto finog načina da se taj novac izvuče od „škrtih” Beograđana. Svi ostali gradovi i zaposleni u njima su kolateralna šteta bolećivosti prema beogradskom „busplusu”.

Pitanje je šta će biti sa mestima koje nemaju javni prevoz, a radnici automobile, što je inače statistički preovlađujući broj. Šta da prilože? Pitaj boga – odgovor je lakonski.

U slučaju zaposlenih koji na rad dolaze pešice, biciklom ili bilo kojom drugom vrstom prevoza čiji se trošak ne može dokumentovati, to praktično znači da neće imati pravo na naknadu za prevoz. Tu dolazi pitanje i za pravnike, ali i za ministra Sinišu Malog. Makar Mali bi, šale se ojađeni radnici, morao da zna šta tu fali. Onima koji se voze biciklima, trotinetima, koji idu peške, koji dolaze sa komšijama deleći račun za benzin… troškovi prevoza su sad pod znakom pitanja ako žele da ostanu pošteni i principijelni.

Recimo, auto-stoper – kako da naplati i šta da naplati od firme? Kako biciklista? Da donese račun za gume? Da li da pešak priloži račun za patike? Šta sa onima na bolovanju ako ne dostave račun? A oni koji stanuju u fabričkom krugu ili na farmi na kojoj su zaposleni? Šta prilažu? Šta sa onima koji principijelno ili iz drugih motiva ne žele da dokazuju da dolaze na posao? Ostaju li bez naknade?

Čitav je niz takvih pitanja koja bi bila smešna da nisu tužna. Radnike s pravom zanima čiji je „blistavi um” sve ovo smislio. Ako, recimo, hoće da sipa pun rezervoar i iznos je oko 7.000 dinara, taj račun ne važi za sledeći mesec, već radnik mora svakog meseca da sipa po 3.000 i da nosi račune. Nije li to još jedan udar na sirotinju? Jer bogate voze službeni automobili i nije im mnogo stalo do bedne naknade za prevoz.

Zalud se premijerka hvali ubrzanom digitalizacijom poslovanja, ukidanjem pečata i papira, jer ovo nikako ne sliči i ne spada u taj hvalospev. Posečene šume zbog novog utroška tona i tona papira, ekologija i sve što ide uz to, retrogradna su mera koja demantuje vladu da želi da modernizuje i uprošćava poslovanje.

Kako ističu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), dodatni godišnji troškovi za prevoz radnika kompanije sa 1.500 zaposlenih biće oko 2,3 miliona dinara, u slučaju da nema rasprostranjene poslovnice. Prevedena na celu državu, ova računica izneće oko 3,5 milijardi dinara.

U NALED-u smatraju da je plaćanje poreza na isplaćene troškove prevoza za zaposlene u koliziji sa merama vlade usmerenim ka smanjenju fiskalnog opterećenja dohotka i smanjenju administrativnog opterećenja poslovanja. Osim toga, ovakva javna politika je suprotna podizanju neoporezivog iznosa zarada. Zato je NALED sa Savetom stranih investitora, Američkom privrednom komorom i PKS-om, uputio dopis Ministarstvu finansija da dopuni i revidira svoje mišljenje.

Mnogi koji su pogođeni ovom merom računaju da će je onaj koji ju je uveo što pre povući i manuti se ćorava posla.

Ima rešenja

Iz ugla radnika, izlaz iz ovog začaranog kruga je moguć, ali i naporan. Radnik može da odbije da podnosi račune, pa ako mu poslodavac ne isplati novac, sudskim sporom će sigurno dobiti ono što mu po zakonu pripada. Međutim, koliko nam je sudstvo brzo, tome može da se nada tek za desetak godina.

Izvor: Politika

Jedan komentar na Rade, a dokazuju da su putovali do posla

  1. Valeri Stanojević kaže:

    Rade, a niko nije rekao ( ni jedna sindikat ) hajde da štrajkujemo!

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*