Pij, Sokrate, država časti! ili Ćuti prosveto, ministar drži čas!

mrdak

Naš ministar misli o svemu. Aferim! Mi nemamo mnogo briga ni problema sa njim. Naša jedina briga je kako da preživimo. I ništa više. A mi bi samo trebalo da ćutimo i čuvamo njegovo ministarsko dostojanstvo. Ćutaću onda kada ne budem imao šta da kažem. Život mi ionako postaje monoton, jer više nemam u šta ni da se razočaram. I onda stigne još jedno njegovo pismo. Tako pandemija postaje kompletna.

Gubimo i ono malo dostojanstva, vere i ambicija koje smo imali. Zar opet, ministre? Opet pismo! Da nije mnogo? Ili previše? Video sam naslov i zakleo se da ga neću pročitati. Neću, jer ne mogu više da čitam gluposti. Neću, jer ništa pametno sa te strane odavno ne očekujem. Znam, čuo sam šta piše. To nisam mogao da izbegnem. Kažu da nema raspusta. Pa, ionako se govori da smo na raspustu. Možda je i tačno. Sedimo kući, radimo s g…e, a upotreba glave i njenog sadržaja i nije neki rad. Jeste, ministre, ne znate Vi to! Niste Vi to radili. Memoriju ste nam počemi meriti megabajtima.

I oni najambiciozniji već zaključuju da smo upali u agoniju. Agonija je ovo, istina je, ali smo lakoverno upali u nju. Koliko sam samo puta pisao na početku o ovom što se sada pokazalo kao istina. Ali, počeli smo da se takmičimo između sebe, čija je platforma bolja, čija gugl učionica… Niko nije ni pokušao da shvati stručne i tehničke mogućnosti u celini. O drugoj strani koja je i najvažnija, o učenicima, ni reči. Ni da li mogu, ni da li hoće, ni koliko na drugoj strani sve to može da bude privid. Mi imamo samo lažnu sliku o tome, i radimo u potpunim zabludama o našem uspešnom radu.

A ministar se za nas bori kao lav. Ne ispušta se plen tek tako. I to ovakav, brojan, poslušan i lak.Trudi se da bude ministar broj jedan. Zna li on da je broj jedan je najbliži nuli?

A ja i dalje verujem jedino Domanoviću. Neko je od kolega nedavno pitao šata čitamo u ovoj dokolici. Ja čitam „Razmišljanje jednog običnog srpskog vola.“ Verujem i Davidu Štrpcu koji bi na ovo rekao…Vala ministru i našoj premilostivoj zemljanoj vladi što misle na nas… I što su nam se navalili na grbaču toliko da i ona putujuća pošast postaje sitnica u odnosu na njihov teror. Hvala im što su nam napravili cirkus u kome se neizmerno glupiramo prihvativši ulogu klovnova. A koliko, videćete kad nam te gluposti budu izbacivali roditelji i učenici po društvenim mrežama kada sve ovo prođe. Kao što to već i rade. Ali, kad sve ovo prođe…. A do tada – nema praznika, nema Vaskrsa, nema jaja, niste ih nešto ni dosad imali, nema odmora. Imate ministra. On ima reč.

Miloš Mrdak

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*