Пиј, Сократе, држава части! или Ћути просвето, министар држи час!

mrdak

Наш министар мисли о свему. Аферим! Ми немамо много брига ни проблема са њим. Наша једина брига је како да преживимо. И ништа више. А ми би само требало да ћутимо и чувамо његово министарско достојанство. Ћутаћу онда када не будем имао шта да кажем. Живот ми ионако постаје монотон, јер више немам у шта ни да се разочарам. И онда стигне још једно његово писмо. Тако пандемија постаје комплетна.

Губимо и оно мало достојанства, вере и амбиција које смо имали. Зар опет, министре? Опет писмо! Да није много? Или превише? Видео сам наслов и заклео се да га нећу прочитати. Нећу, јер не могу више да читам глупости. Нећу, јер ништа паметно са те стране одавно не очекујем. Знам, чуо сам шта пише. То нисам могао да избегнем. Кажу да нема распуста. Па, ионако се говори да смо на распусту. Можда је и тачно. Седимо кући, радимо с г…е, а употреба главе и њеног садржаја и није неки рад. Јесте, министре, не знате Ви то! Нисте Ви то радили. Меморију сте нам почеми мерити мегабајтима.

И они најамбициознији већ закључују да смо упали у агонију. Агонија је ово, истина је, али смо лаковерно упали у њу. Колико сам само пута писао на почетку о овом што се сада показало као истина. Али, почели смо да се такмичимо између себе, чија је платформа боља, чија гугл учионица… Нико није ни покушао да схвати стручне и техничке могућности у целини. О другој страни која је и најважнија, о ученицима, ни речи. Ни да ли могу, ни да ли хоће, ни колико на другој страни све то може да буде привид. Ми имамо само лажну слику о томе, и радимо у потпуним заблудама о нашем успешном раду.

А министар се за нас бори као лав. Не испушта се плен тек тако. И то овакав, бројан, послушан и лак.Труди се да буде министар број један. Зна ли он да је број један је најближи нули?

А ја и даље верујем једино Домановићу. Неко је од колега недавно питао шата читамо у овој доколици. Ја читам „Размишљање једног обичног српског вола.“ Верујем и Давиду Штрпцу који би на ово рекао…Вала министру и нашој премилостивој земљаној влади што мисле на нас… И што су нам се навалили на грбачу толико да и она путујућа пошаст постаје ситница у односу на њихов терор. Хвала им што су нам направили циркус у коме се неизмерно глупирамо прихвативши улогу кловнова. А колико, видећете кад нам те глупости буду избацивали родитељи и ученици по друштвеним мрежама када све ово прође. Као што то већ и раде. Али, кад све ово прође…. А до тада – нема празника, нема Васкрса, нема јаја, нисте их нешто ни досад имали, нема одмора. Имате министра. Он има реч.

Милош Мрдак

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>