VELIKOBRIŽNICI, POVUCITE RUČNU!

valentina

Protekla je i druga netipična nastavna nedelja od kada je proglašeno vanredno stanje u zemlji. Nastavni proces odvija se na daljinu. Mnoštvo dopisa, uputstava i obaveštenja stizalo je i dalje stiže elektronskom poštom od Ministarstva prosvete do školskih uprava, direktora škola, nastavnika, učenika i njihovih roditelja. Sve je podjednako „VAŽNO“, „HITNO“, „MORA SE“.

Zatečeni ili ne, trebalo je aktivirati sve one IKT veštine i znanja kojima je poslednjih godina dat prioritet kada je u pitanju bilo stručno usavršavanje nastavnika. Zaživele su platforme koje su omogućile komunikaciju sa učenicima, počela je elektronska interakcija u nastavnom procesu. Na društvenim mrežama pojavile su se nastavničke grupe koje su imale cilj da razmenjuju elektronske materijale, video lekcije, ideje, savete. Među nastavnicima je rasla empatija, osećaj solidarnosti i zajedništva, od ujutru do uveče, svakog dana i subotom i nedeljom.

Učenici koji su imali kompjutere, telefone, tablete, televiziju i fiksni internet kod kuće mogli su da prate nastavu, ali je bilo i onih koji to nisu mogli. Iako su škole stavile na raspolaganje sve svoje resurse, bilo je nedovoljno elektronskih uređaja koji bi omogućili svim učenici da se uključe u nastavu. Nažalost, mnogi učenici uopšte nemaju internet, niti njihovi roditelji imaju mogućnosti da im ga obezbede. Pritom su suočeni sa strahom od zaraze, brigom za živote svoje dece, neki su izgubili posao i imaju ogromne egzistencijalne probleme. Pomažu deci da se snađu u čitavom ovom elektronskom „ludilu“, a i njima samima je teško. Jasno je svima, koliko je komplesan problem sa kojim se svi svakodnevno suočavamo. Ispituje se izdržljivost svih nas. I niko se ne oseća prijatno. I to je „taj“ utisak iliti pritisak o kome se posledljih dana zaista mnogo govori.

Skoro na korak do predaha, stiže i sve nas parališe obaveštenje Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice o izmeni školskog kalendara obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine za školsku 2019/2020. godinu. Prolećni raspust je skraćen sa obrazloženjem da nema „svoju svrhu i značaj u uslovima vanrednog stanja“, te da dane između dva Uskrsa treba iskoristiti za učenje na daljinu, kako bi se „nadoknadili propušteni segmenti nastavnog procesa“ i nastava završila u planiranom vremenu.

Na ovu odluku smo svi odreagovali, i učenici i roditelji i nastavnici i sindikati! Zahtevali smo da se takva odluka pod hitno povuče, jer je u interesu dece i roditelja da se odmore od nastave na daljinu, a nastavnici sagledaju sve strane nastave koju su organizovali da bi je u daljim koracima popravili i napravili funkcionalnijom.

U odgovoru MPNTR-a koje je poslat iz kabineta ministra, nepotpisan, dakle može biti bilo čiji, ali je bolje da se ne zna ko je autor, jer taj neko, ili ima grešnu dušu ili pojma nema šta se dešava u realnom svetu, provejava zlobna, zajedljiva, podrugljiva, gorka i vrlo uvredljiva poruka, čist sarkazam.

Velikobrižnici su smanjili broj dana raspusta da „bi se stvorio dodatni prostor da učenici i nastavnici sa što manje dodatnih napora završe nastavnu godinu, kada situacija bude normalizovana“, podsećajući nastavnike da je raspust namenjen učenicima, a ne njima. „Važno je da se obezbedi kontinuitet komunikacije škola i porodica“, a kako se osećamo, da li smo zdravi, umorni ili gladni, dok je ceo svet u kolapsu, nikoga nije briga. Zadovoljiti formu je za nekoga dobra prilika da prikupi poene i okiti se nagradama i ordenjem.

Velikobrižnici vode računa i da nam kreativno popune svo slobodno vreme u izolaciji kako bi smanjeni izlasci i socijalni kontakti bili bezbolniji. Sedite, deco, ispred ekrana različitih veličina da vam ne bi padalo na pamet da radite nešto za šta do sada niste imali vremena. Dok nema nastave, može se desiti da vam dosada postane igralište, pa pročitate neku knjigu, pogledate neki lep film, slušate muziku, ofarbate jaja za predstojeći praznik i napravite kolače sa svojom porodicom. To nikako ne bi valjalo.

Velikobrižnici vode brigu o vama. Oni kažu da se mora učiti, deco, jer znanje je moć. Jednoga dana treba da budete obrazovani i moćni, lojalni i odgovorni građani ovog društva, a ova situacija vam nikako ne ide u prilog. Morate požuriti, jer vremena dovoljno nema. Vi, roditelji, pritisnite svoju decu čvršće i jače. Što se mora, nije teško. Domaće zadatke treba uraditi. Probni testovi se moraju desiti. Završni ispiti se bliže. Zaključne ocene će pokazati koliko ste jako svoje dete podržavali. Jednoga dana će vam biti zahvalni što ste bili uz njih u svakoj situaciji, a ova trenutna „izvanredna“, prava je prilika da pokažete svu svoju ljubav i posvećenost, koju će deca pamtiti čitavog svog života

Velikobrižnici vode brigu i o nastavnicima. Ni njima ne sme biti dosadno, dok su kod svojih kuća. Nema veze da li imaju decu ili roditelje o kojima se brinu, treba im dati gust program da bi se dobro zabavili. Neka sami iznalaze modele kojima će vam omogućiti da učite i da se razvijate, deco. Za to su se školovali, oni to moraju da znaju. Moraju da imaju sopstvene resurse, komjutere sa velikom memorijom, dobar internet protok, strpljenje, kreativnost, da vode računa da li ste svi pristupili svojim grupama, ako niste-zašto, da li je kasno za postavljanje zadataka da nekoga ne probude kojim slučajem, da li imate mlađeg brata kome je potreban računar, takođe, da li su poslali sve tabele, izveštaje, upisali sva zapažanja i časove u dnevnik.

Velikobrižnici brinu da smo svi zdravi, srećni i da je sve u redu u našim domovima. U prilog ove priče ide i pismo majke iz Novog Sada, majke tri školarca koja iskreno veliča svu brigu Vas velikobrižnika i kaže Zaista, povucite ručnu!

Iz pisma ove majke jasno je da se obraća nama, nastavnicima, ali ne sumnjamo da ona zna da kočnica nije u našim rukama, niti upravljač. I mi slušamo šta nam se govori, ali želimo i da nas čuju, dok mi govorimo. I nećemo ćutati. Ćutanje je odobravanje. Nemoć. Saučestvovanje. Govorićemo i nećemo odustati od svega što je bio predmet svih naših prethodnih borbi.

Zdravlje i unutrašnji mir su naši prioriteti, a  velikobrižnici o tome ne vode brigu. Stoga, ovo obraćanje i pismo u prilogu prosleđujemo direktorima škola, školskim upravama, kabinetu, ministru i predsedniku ove države da pročitaju i da ministar pod hitno odbaci svoju zamisao o skraćenom prolećnom raspustu.

Pustite decu da udahnu vazduh u svojim sobama. Pustite ih da kroz igru na trenutak pobegnu od realnosti. Pustite da roditelji odahnu od intezivnih elektronskih obuka i na trenutak odmore. Naspavaju se. Ima puno važnijih stvari na ovom svetu!

Za sada, tražimo da vratite deci prolećni raspust, a mi ćemo znati kako da se organizujemo tokom tih nekoliko dana. Povucite ručnu, jer ne možemo brže od života!

 

Valentina Nađ, portparol Sindikata prosvetnih radnika Banata

U Zrenjaninu, 28.3.2020.

2 komentara na VELIKOBRIŽNICI, POVUCITE RUČNU!

  1. Klipa Maja kaže:

    Vise uputstava predavacima, kad I kojom aplikacijom
    Zadaju I pregledaju zadatke. Ne prihvatati komentare I roditelja I djaka kojih ima sto I onda davati tumacenja I odgovore

  2. Klipa Maja kaže:

    Vise uputstava predavacima koji uporno pregledaju
    Zadatke, zadaju iste I prate I odgovaraju
    na komentare I roditelja I djaka. I to sve najce-
    sce koristeci samo jednu aplikaciju.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>