Kako se testiraju deca Srbije?

marija-kv

Kao učesnik Međunarodne konferencije o obrazovanju, tehnologijama i razvoju INTED, koja se marta 2019. održavala u Valensiji, bila sam u prilici da slušam o iskustvima kolega profesora sa mnogih svetskih univerziteta, koledža i drugih obrazovnih ustanova. Neosporno je da je Mudl platforma jedan od najboljih sistema za učenje (LMS). Korišćena je svuda u svetu za onlajn učenje, pa i testiranje učenika. I sama je već dugi niz godina koristim za učenje odraslih u onlajn okruženju. I šta je onda problem? Zbog čega smo došli u situaciju da naša deca ne budu u mogućnosti da sa lakoćom pristupe testu, urade i predaju svoje zadatke?

Imajući u vidu da i na našim prostorima sistem za učenje Mudl uređuju i koriste mnogi nastavnici, aktivno tokom godina i uspešno, kako je onda moguće da jedno Minstarstvo, ne bude kadro da taj sistem osposobi za neometano polaganje završnog ispita malih maturanata?

Ako govorimo o brojnosti korisnika, poznato je da mnoge organizacije u svetu i kod nas koriste Mudl platformu za učenja na daljinu i testiranje učenika i da u svakom trenutku imaju na hiljade korisnika. Onda da ne govorimo o brojnosti. Dakako je Ministarstvu poznat broj učenika koji polaže završni ispit, da je svoj server unapred moralo pripremiti i osposobiti za pristup sistemu i rad tolikog broja učenika.

Imajući u vidu da je za testiranje korišćen pouzdan server ETF-a i da na tom fakultetu postoje uistinu vrhunski stručnjaci u svojoj oblasti, postavlja se pitanje zbog čega je u priču uveden Komtrejd („ComTrade“)?
Ministar Mladen Šarčević u svom obraćanju navodi da je pomenuta firma donirala platformu, ali, kako je Mudl platforma besplatna, opet se dovodi u pitanje njihova uloga u realizovanom onlajn testiranju.

Shodno svim problemima koje su učenici i njihovi roditelji prijavljivali tokom dana realizacije probnog završnog ispita, realna je sumnja u stručnost lica koja su angažovana na postavljanju Mudla na server.

S druge strane, postavlja se i pitanje, o kompetentnosti onih lica koja će raditi unos bodova za testove koje učenici nisu „predali“, gde su uradili po nekoliko ili sve zadatke, a zbog nejasno datog uputstva, treme ili prekida u konekciji iste nisu predali. Dakako da „ključ“ u sistemu već postoji i da je dovoljan jedan „klik“ za unos bodova. Ali, da li je uistinu dovoljan samo jedan klik ili je ipak bitno da to radi lice kompetentno u pogledu rada na platformi, ali i nauke koja se testom vrednuje?

Kome su naša deca data na poverenje? Iz tehničke službe, našim roditeljima koji su ih zvali za pomoć i podršku, nisu želeli ni da se predstave, a još manje da kažu ko ih angažuje, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ili neka druga firma.

A šta reći o verodostojnosti polaganja testova u onlajn okruženju? Da pri onlajn testiranju, učenici ne budu sposobni da se snađu i odgovore potraže u udžbeniku, telefonu, na internetu, jednako bi bilo poražavajuće za ovaj obrazovni sistem, koji je i sam prepoznao značaj obrazovanja za celoživotno učenje. U sistemu onlajn učenja odraslih, lično nikada nisam bila u mogućnosti da znam ko onlajn testove rešava samostalno, a ko uz pomoć drugih, pa sam u tom smislu značajnije vrednovala praktične radove koji su se postepeno razvijali tokom programa obuke, nego same testove. Nadamo se da će i naše ministarstvo razmotriti pravilnike kojima se definiše upis učenika u srednju školu, da se pri upisu značajnije vrednuje trud, rad, stečena i pokazana znanja, sposobnosti i veštine učenika tokom godina u svojim školama.

Naše učenike doveli ste u tešku situaciju stavljajući ih u uslove neproverenonog, neistestiranog i nekontrolisanog sistema, da rešavaju probne testove. Probni testovi bili su totalni fijasko obrazovnog sistema. Umesto pripreme za završni test, doneli su samo pometnju i strah, dodatnu brigu i dodatni stres za učenike, za roditelje i za njihove nastavnike.

Ono što dodatno otežava celokupnu situaciju je nepriznavanje činjenice da je u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog pandemije, zbog virusa koji ne pita da li je neko školarac, da li ima školarca u kući, da li je nastavnik ili vaspitač… U Srbiji se svakodnevno razboljevaju i deca i odrasli. I dok su nadležni razmišljali o tome šta će raditi sa decom čiji su roditelji oboleli, u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja se razmatralo o tehnikama vrednovanja postignuća učenika na kraju tromesečja. Čak i bez bolesti u bliskom okruženju, svi su osetili ovu pandemiju i na svakoga, pa i na decu, ostavila je traga.

A Vama je jedina briga kako da sprovedete onlajn završno testiranje učenika. Ostavite se toga i budite makar jednom u svom mandatu ministar Prosvete! Stanite ispred te dece i svojih nastavnika! Stanite i zaštitite ih! Pogledajte vrednost koju imate ispred sebe. Ta deca su budućnost naše zemlje. Budući lekari, frizeri, inženjeri, ministri, predsednici Vlade, trgovci… A mi smo njihovi učitelji! Stanite pred tu decu, pa im kažite: „Bravo!“ A uistinu su i oni bili veliki heroji u borbi naše nacije protiv širenja ove bolesti. I ne provlačite ih kroz to „onlajn testiranje“, ako već ne morate ili makar dok ne budete sigurni u svoje saradnike i organizatore onlajn testiranja da neće izneveriti nijedno dete u Srbiji!

U Kraljevu, 24. april 2020. godina
Portparol SOK-a
Marija Stošić

Jedan komentar na Kako se testiraju deca Srbije?

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*