Како се тестирају деца Србије?

marija-kv

Као учесник Међународне конференције о образовању, технологијама и развоју ИНТЕД, која се марта 2019. одржавала у Валенсији, била сам у прилици да слушам о искуствима колега професора са многих светских универзитета, колеџа и других образовних установа. Неоспорно је да је Мудл платформа један од најбољих система за учење (LMS). Коришћена је свуда у свету за онлајн учење, па и тестирање ученика. И сама је већ дуги низ година користим за учење одраслих у онлајн окружењу. И шта је онда проблем? Због чега смо дошли у ситуацију да наша деца не буду у могућности да са лакоћом приступе тесту, ураде и предају своје задатке?

Имајући у виду да и на нашим просторима систем за учење Мудл уређују и користе многи наставници, активно током година и успешно, како је онда могуће да једно Минстарство, не буде кадро да тај систем оспособи за неометано полагање завршног испита малих матураната?

Ако говоримо о бројности корисника, познато је да многе организације у свету и код нас користе Мудл платформу за учења на даљину и тестирање ученика и да у сваком тренутку имају на хиљаде корисника. Онда да не говоримо о бројности. Дакако је Министарству познат број ученика који полаже завршни испит, да је свој сервер унапред морало припремити и оспособити за приступ систему и рад толиког броја ученика.

Имајући у виду да је за тестирање коришћен поуздан сервер ЕТФ-а и да на том факултету постоје уистину врхунски стручњаци у својој области, поставља се питање због чега је у причу уведен Комтрејд („ComTrade“)?
Министар Младен Шарчевић у свом обраћању наводи да је поменута фирма донирала платформу, али, како је Мудл платформа бесплатна, опет се доводи у питање њихова улога у реализованом онлајн тестирању.

Сходно свим проблемима које су ученици и њихови родитељи пријављивали током дана реализације пробног завршног испита, реална је сумња у стручност лица која су ангажована на постављању Мудла на сервер.

С друге стране, поставља се и питање, о компетентности оних лица која ће радити унос бодова за тестове које ученици нису „предали“, где су урадили по неколико или све задатке, а због нејасно датог упутства, треме или прекида у конекцији исте нису предали. Дакако да „кључ“ у систему већ постоји и да је довољан један „клик“ за унос бодова. Али, да ли је уистину довољан само један клик или је ипак битно да то ради лице компетентно у погледу рада на платформи, али и науке која се тестом вреднује?

Коме су наша деца дата на поверење? Из техничке службе, нашим родитељима који су их звали за помоћ и подршку, нису желели ни да се представе, а још мање да кажу ко их ангажује, Министарство просвете, науке и технолошког развоја или нека друга фирма.

А шта рећи о веродостојности полагања тестова у онлајн окружењу? Да при онлајн тестирању, ученици не буду способни да се снађу и одговоре потраже у уџбенику, телефону, на интернету, једнако би било поражавајуће за овај образовни систем, који је и сам препознао значај образовања за целоживотно учење. У систему онлајн учења одраслих, лично никада нисам била у могућности да знам ко онлајн тестове решава самостално, а ко уз помоћ других, па сам у том смислу значајније вредновала практичне радове који су се постепено развијали током програма обуке, него саме тестове. Надамо се да ће и наше министарство размотрити правилнике којима се дефинише упис ученика у средњу школу, да се при упису значајније вреднује труд, рад, стечена и показана знања, способности и вештине ученика током година у својим школама.

Наше ученике довели сте у тешку ситуацију стављајући их у услове непровереноног, неистестираног и неконтролисаног система, да решавају пробне тестове. Пробни тестови били су тотални фијаско образовног система. Уместо припреме за завршни тест, донели су само пометњу и страх, додатну бригу и додатни стрес за ученике, за родитеље и за њихове наставнике.

Оно што додатно отежава целокупну ситуацију је непризнавање чињенице да је у Србији проглашено ванредно стање због пандемије, због вируса који не пита да ли је неко школарац, да ли има школарца у кући, да ли је наставник или васпитач… У Србији се свакодневно разбољевају и деца и одрасли. И док су надлежни размишљали о томе шта ће радити са децом чији су родитељи оболели, у Министарству просвете, науке и технолошког развоја се разматрало о техникама вредновања постигнућа ученика на крају тромесечја. Чак и без болести у блиском окружењу, сви су осетили ову пандемију и на свакога, па и на децу, оставила је трага.

А Вама је једина брига како да спроведете онлајн завршно тестирање ученика. Оставите се тога и будите макар једном у свом мандату министар Просвете! Станите испред те деце и својих наставника! Станите и заштитите их! Погледајте вредност коју имате испред себе. Та деца су будућност наше земље. Будући лекари, фризери, инжењери, министри, председници Владе, трговци… А ми смо њихови учитељи! Станите пред ту децу, па им кажите: „Браво!“ А уистину су и они били велики хероји у борби наше нације против ширења ове болести. И не провлачите их кроз то „онлајн тестирање“, ако већ не морате или макар док не будете сигурни у своје сараднике и организаторе онлајн тестирања да неће изневерити ниједно дете у Србији!

У Краљеву, 24. април 2020. година
Портпарол СОК-а
Марија Стошић

Један коментар на Како се тестирају деца Србије?

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>