Доследно за просвету!

valentina

Повод данашњег обраћања запосленима у просвети, челницима Министарства који управљају радом овог ресора и широј јавности у нашој земљи је потреба да се подсетимо активности које је Унија синдиката просветних радника Србијe планирала, али их је ванредна ситуација, настала због пандемије корона вируса, прекинула. Само на тренутак!

На основу члана 3, става 2, Закона о штрајку и члана 45. Статута Уније СПРС, на седници Главног одбора Уније синдиката просветних радника Србије одржаног 29.11.2019. године, донета је одлука да сви запослени – чланови Уније синдиката просветних радника Србије, ступе у штрајк у уторак 17. марта 2020. године. Тог дана, у школама чланицама Уније синдиката просветних радника Србије требало је да часови буду скраћени на 30 минута, те да истог дана буде одржан и   протест „Доследно за просвету“ испред ресорног Министарства и Владе Републике Србије на коме би се пред окупљенима на улици испред Министарства и Владе обратили председница, потпредседник, чланови председништва Уније као и чланови синдиката просветних радника тражећи хитне преговоре са представницима Владе РС.

Зашто опет преговори? Зашто опет штрајк? Зашто опет протест? Зашто би опет просветари своја права тражили на улици?

Најављеног дана запослени у просвети желели су да обележе 5 година од потписивања Споразума о мирном решавању спорних питања.  И да се подсетимо, потписивањем Споразума прекинут је тада велики и вишемесечни штрајк запослених у просвети. Штрајк је започет 17.11.2014. године и био је реакција на увођење мера штедње у просвети и другим деловима јавног сектора. С обзиром да у просвети од 2008. године није било никаквих повећања плата, Унија синдиката просветних радника Србије није се сложила са предузетим мерама Владе, те је ступила у штрајк.

Након више месеци штрајк је окончан потписивањем Споразума. Тадашњи министар просвете Срђан Вербић и потпредседница Владе Кори Удовички су са представницима репрезентативних синдиката, потписали овај документ и обавезали се да ће испунити захтеве које су тада просветари имали.

Између осталог, обавезали су се да ће:

- Влада и репрезентативни синдикати потписници овог Споразума потписати Посебни колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, у складу са договором који је дана 26.1.2015. постигнут између представника репрезентативних синдиката и ресорног министарства у присуству миритеља Републичке агенције за мирно решавање радних спорова (члан 1.),

- Запосленима у основним и средњим школама и домовима ученика исплатити Светосавску награду, помоћ у висини плате запосленог (члан 2.),

- Влада благовремено утврдити предлог посебног закона којим ће се уредити плате у јавном сектору, а који би се примељивао од 1. јануара 2016. године чиме би се знатно побољшао материјални положај запослених у просвети, те да ће у изради нацрта тог предлога бити укључени и представници репрезентативних синдиката потписници споразума (члан 3.),

- Влада настојати да у буџету повећа издвајање за образовање у складу са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године (члан 4.) и др.

Поменути захтеви, као и неколицина других захтева које су запослени у просвети тада имали борећи се за побољшање свог материјалног и друштвеног положаја, на жалост, у малој мери су испуњени. Осим Уније СПРС, самог Споразума одрекли су се сви остали синдикати потписници истог, немајући снаге да се боре за доследно испуњавање потписаног. Од априла 2016. године, Унија СПРС води судски спор против државе Србије, због неиспуњавања обавеза из овог документа.

Оно што је у тренутку пре проглашења ванредне ситуације у земљи Унији СПРС било најважније била је потреба и захтев да се што хитније преговара о повећању коефицијената запослених у просвети, а по обећањима Владе они би били примењивани од 1. јануара 2021. Унија СПРС је инсистирала да се до тада коригују постојећи коефицијенти како би се плате у просвети у довољној мери праведно изједначиле са платама у осталим јавним секторима. Влада је, међутим, каснила са израдом предлога више од четири године. И још увек касни! Више од две године представници синдиката нису позивани да о томе разговарају. И још увек нису позвани!

То су одговори на претходно постављена питања и поводи да опет, чим се заврши ванредна ситуација у земљи и региону, просветари протестују, штрајкују и поново буду на улици уколико њихови захтеви не буду били испуњени. Претходно истакнутим захтевима, свакако треба додати и захтеве који су се током ових дана епидемиолошке ситуације појавили као прека потреба, а тичу се здравствене заштите свих учесника у васпитно-образовном процесу.

Ми, просветари, никада нећемо одустати од онога што нам је својим потписима претходна влада гарантовала! Никада нећемо одустати да тражимо своја законска права и на улици! Никада нећемо одустати да бранимо углед, част и достојанство своје професије, свој образ као савесни и одговорни људи и грађани ове земље! НИКАДА!

Уколико се Министарство и Влада Републике Србије поново оглуши о наше захтеве, тражићемо правду за просвету тамо где је има. Доследно за просвету!

У Зрењанину, 9. мај  2020.

У име свих запослених у просвети,

Валентина Нађ, портпарол Синдиката просветних радника Баната

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>