Simulacija stvarnog života

valentina-nad

Pre izvesnog vremena učenici završnog razreda osnovnoškolskog nivoa obrazovanja imali su simulaciju završnog ispita. Etimologija nas uči da je reč simulacija potekla od latinske reči simulare. U rečnicima je njeno značenje objašnjeno u kontekstu različitih oblasti, psihologije, prava, računarstva i dr., ali u svom najopštijem značenju, ona označava oponašanje, zavaravanje, prenemaganje, namerno i svesno obmanjivanje.

I kao što program simulacije letenja avionom onoga ko učestvuje u programu zavarava da upravlja stvarnim avionomm, tako je i simulacija završnog ispita trebalo da učenike zavara kako bi pomislili da izrađuju test na stvarnom završnom ispitu. Na ovaj način bi oni praktično bili obučeni za „završni let“,  usvojili očekivani obrazac ponašanja tokom leta i stekli iskustvo koje bi im pri njemu bilo poznato, pa valjda samim tim i korisno.

U tom smislu simulacija završnog ispita je bila više nego uspešna, jer su učenici zaista bili zavarani. Iskustvo koje su stekli je bilo nikakvo, a frustracija ogromna. Tokom izrade testova susretali su se sa nizom problema o kojima je već više puta govoreno. Podršku nisu imali, povratnu informaciju o tome koliko su uspešni bili, nisu dobili. Ministarstvo prosvete je objavilo samo procente za pojedinačne testove na ukupnom nivou, ali učenicima je lično postignuće ostala nepoznanica. Sve je to izostalo.

Sindikat prosvetnih radnika Banata je reagovao na sve uočene nedostatke koje je imala simulacija završnog ispita, ali uprkos tome, Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mladen Šarčević, ipak je najavio novu takvu simulaciju nazvavši je „probom završnog ispita“, kao i sam završni ispit. Nije se zapitao u kolikoj meri su se učenici kvalitetno pripremili za završni ispit, s obzirom da se nastavni proces odvijao na daljinu. Koliko je učitelja, nastavnika, domara i tetkica potrebno u školama toga dana kada se ispit bude odvijao? Da li direktori mogu da obezbede sve uslove neophodne za ulazak u škole? Na kraju krajeva, da li je zaista završni ispit važniji od života svih nas u situaciji kada vlada pandemija i postoji opravdan strah od zaraze?

Očigledno je da postoji „eho“ u komunikacionom kanalu koji onemogućava da čujete ova pitanja, gospodine ministre, da nas čujete, sve nas, aktere u životu jedne škole. Jer, da bi bila uspešna, komunikacija mora biti dvosmerna, a protok od odašiljača do prijemnika prohodan. Bilo bi dobro da nas čujete! Pokušajte da nas bolje čujete!

Dozvolite da osmaci završe osnovnu školu i upišu škole koje žele. Bodujte im samo uspeh koji su postigli tokom svog inicijalnog obrazovanja. Dozvolite im da odrastaju bez svih ovih zavaravanja, prenemaganja i obmanjivanja, jer oni su potencijal koji će ovu zemlju voditi, sigurno, bolje od nas odraslih!

Odustanite od završnog ispita, jer je on u ovom trenutku potpuna besmislica.

U ime svih zaposlenih u prosveti,

Valentina Nađ, portparol Sindikata prosvetnih radnika Banata

U Zrenjaninu, 24. maja  2020.

2 komentara na Simulacija stvarnog života

  1. Jelena kaže:

    Deca nisu imala pripremu, koga onlin pitati. Ja kao roditelj, ne znam da objasnim ni matematiku ni hemiju a ni srpski jezik.
    Deca nisu pripremljena za polaganje prijemnog ispita

  2. Roditelji osmaka Niš kaže:

    Koristimo priliku da vas obavestimo, da smo se pismeno obratili A.Vučiću i A. Brnabić i da smo iz kabineta A.Vučića, dobili povratnu informaciju, da će se naš predlogu razmatrati.
    Kao roditelji osmaka iz Niša, tražili smo ukidanje prijemnog ispita, jer deca nisu spremna, nije bilo pripreme a osim toga zdravstvena situacija u Vranju, Leskovcu, Smederevu..izaziva dodatnu nervozu.Nadamo se da će odluka biti pozitivna i da briga o našoj deci( ali i bakama i dekama kod kuće) nije prestala preko noći..

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>