Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji

jasna-jankovic-foto-n1-1024x577

Anketa koju je sprovela Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije pokazala je da, u 800 škola u kojima imaju svoje predstavnike, oko 10 odsto đaka tokom vanrednog stanja nije imalo uslove za praćenje onlajn nastave. Među njima su i oni koji nisu imali čak ni televizor, a kamoli internet. Od nadležnih još uvek nismo dobili konkretan odgovor i rešenje o tome kako će izgledati nova školska godina, da li će i koliko đaci moći da prate nastavu u učionicama.

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković sigurna je u jednu stvar – nismo spremni za onlajn nastavu. Sa druge strane, pojedini roditelji sa kojima smo razgovarali onlajn nastavu opisuju kao “totalnu katastrofu”.

“Kako se bliži prvi septembar i početak školske godine, mislim da u Srbiji raste stres roditelja, nastavnika i dece, a, čini mi se i čitavog društva. Od toga da će deca biti u školi, do toga da će biti isključivo onlajn nastava. Ne uliva mi poverenje i ne čini mi se da Ministarstvo prosvete ima neka precizna rešenja. Mislim da je nedopustivo da jedna tako važna stvar, kao što je način odvijanja nastave, prolazi potpuno pod velom tajne za čitavo društvo”, primećuje Janković u izjavi za naš portal.

Nastavnica Janković konstatuje i da je “jedino što mi možemo da sazanamo i čujemo jeste da ministar svakoga dana izjavljuje što ovo što ono, ali do ovog momenta nije izašao sa preciznim predlozima”.

“Jedino što čujemo jeste da se Ministarstvo intenzivno sprema. S obzirom na to da poznajem situaciju u prosveti, meni to izazaiva veliko uznemirenje, kada se kaže Ministarstvo se sprema. Ministarstvo čini nekoliko stotina ljudi, a mi imamo samo u osnovnoj i srednjoj školi 850.000 đaka. Toliko o tome koliko Ministarstvo može i koliko ima kapacitet da uradi nešto samo. Odgovor na vaše pitanje – da li smo mi spremni za onlajn nastavu – glasi: ne, nismo spremni za onjlajn nastavu”, kategorična je Janković.

Ona ističe da su u vanrednom stanju svi kapaciteti bili maksimalno angažovani. Kako kaže, podiglo se sve što se ima kod kuće, radilo se danonoćno i završena je školska godina. Ipak, postavlja se pitanje – šta od septembra?

 

“Neverovatno mi je da ministar od marta nije mogao da na bilo koji način obodri ljude, da oni znaju da će na neki način oni biti obodreni od septembra. On samo priča onlajn, onlajn. Pa, onlajn nastava nije sedenje ispred televizora. Sve je to fantastično, kolege su se trudile, to su odlične lekcije za školski program, ali to nije onlajn nastava”, kaže Janković i podseća da je Unija sindikata prosvetnih radnika predlagala da se školama obezbede laptopovi koji će se po potrebi raspoređivati i davati nastavnicima.

“Nisu sve škole u ‘krugu dvojke’, pa da imaju laptopove”, objašnjava Janković.

Tehničke mogućnosti za onlajn nastavu nemaju svi nastavnici, ali nemaju ni đaci. Janković kaže da je tokom vanrednog stanja bilo roditelja koji su iz nekih udaljenijih mesta fizički donosili domaće zadatke i testove svoje dece u školu i prosleđivali ih nastavnicima.

Unija sindikata je anketom došla do podatka o tome da 10 odsto đaka nije imalo tehničke mogućnosti za onlajn nastavu. Ipak, podseća naša sagovornica, ministar Šarčević je nedavno rekao da oko jedan odsto đaka nije mogao da prati nastavu.

“Ja znam na osnovu čega smo mi iz Unije sindikata prosvetnih radnika došli do podatka da 10 odsto đaka nije moglo da prati onlajn nastavu, ali ne znam kako je ministar stigao do podatka od 1 odsto”, pita se Janković.

Roditelji: Ljuti i željni preciznih informacija
Ana Marković je mama jednog budućeg trećaka. Ona onlajn nastavu tokom vanredne situacije opisuje kao “totalnu katastrofu”.

“Kada je tokom prethodnog polugodišta uvedena onlajn nastava svi moji prijatelji, uključujući i mene, koji imamo decu u školi, u različitim razredima, bili smo na ivici nervnog sloma. To je totalna katastrofa. Mala deca ne umeju da rukuju kompjuterom i neophodno je prisustvo roditelja, a roditelji rade. Onlajn nastava je pogubna po decu, njihovo obrazovanje, socijalizaciju, ali i po roditelje koji to ne mogu da postignu. Deca treba da idu u školu, da imaju interakciju sa svojim školskim drugarima, sa učiteljima i nastavnicima. Nije školovanje samo knjiga i učenje, već i socijalizacija i različite aktivnosti koje su deci neophodne, a koje ne mogu dobiti kod kuće”, kaže ova majka.

“Moj sin je bio u jako lošem psihičkom stanju, iako je mali, jer nije mogao da prihvati da ne ide u školu, ne viđa drugare i učiteljicu koju mnogo voli. Ne bih znala kako da mu saopštim da od septembra opet neće ići u školu, nego će ponovo da sedi ispred TV-a i kompjutera i kao nešto da uči. To je upropašćavanje dece, a za roditelje koji rade, nemoguća misija. Apsolutno sam protiv onlajn i TV nastave i želim da moja deca idu normalno u školu!”, kategorična je ova mama.

Tijana Milovanović je mama jedne Une koja treba da krene u treći razred i jedne Tare koja od prvog septembra treba da postane sedmakinja. Kaže da nije počela unapred da se nervira oko početka školske godine, jer će i onako sve biti obznanjeno u poslednjem trenutku.

“Tokom prošle školske godine i vanrednog stanja sve odluke su menjane iz dana u dan. Sada nijednu informaciju ili odluku ne mogu da shvatim ozbiljno, jer znam da će je do početka školske godine promeniti bezbroj puta. Verovatno ćemo o tome kako će izgledati nova školska godina u uslovima epidemije saznati pred sam kraj raspusta. Počeću da se nerviram 30. avgusta”, kaže nam ova mama.

Šta kaže Ministar?
Ministra prosvete Mladena Šarčevića kontaktirali smo kako bismo saznali nešto konkretnije o tome kako će izgledati naredna školska godina i na koji način će se izaći u susret nastavnicima i đacima koji nemaju uslove za onlajn nastavu.

“Od nedelje ću moći preciznije”, krako je odgovorio Šarčević u SMS poruci.

Ministar je u jučerašnjoj izjavi za Kurir rekao da se intenzivno radi na pripremi različitih modela za nastavu od jeseni i da će stariji učenici i srednjoškolci verovatno imati po dve sedmice nastavu u školi i kod kuće, a osnovci od prvog do četvrtog ići u školu sve vreme ili tri nedelje pratiti nastavu u školi, a jednu nedelju na daljinu.

“Nemaju sve škole iste kapacitete i ne može se u svim školama primenjivati isti model. Mlađa deca ne mogu sama ostajati kod kuće, pa se ide na to da im se omogući da što više nastavnih sati provedu u školi”, kaže Šarčević za Kurir.

Prema njegovim rečima, u nekim školama biće moguće da se nastava organizuje tako da u potpunosti budu u školi, uz poštovanje bezbednosnih mera i ograničenja da na četiri kvadrata bude jedan učenik, a u drugim školama, koje pre svega imaju mnogo đaka i rade u dve smene, ići će se na to da tri nedelje đaci od prvog do četvrtog razreda idu u školu, a nedelju dana prate nastavu od kuće.

Šarčević je rekao i da učenici od petog do osmog razreda mogu kombinovati dve nedelje onlajn nastave, dve u školi.

Ministar navodi i da se u svakoj školi analizira broj đaka i kabineta, te se prave formule po kojima će raditi. Ujedno se, kako kaže, analizira i broj roditelja, koji će u slučaju da nema vanrednog stanja moći da se organizuju tako da barem jedan ostane kod kuće.

“Neke škole, koje imaju više učionica, kabineta za produženi boravak, ali i drugih odgovarajućih prostorija, moći će da organizuju klupe u novom prostoru i podele grupe. One će raditi po jednom od boljih modela, a negde će biti primenjivan drugačiji modeli”, navodi Šarčević.

On dodaje da za starije razrede i srednjoškolce ne bi trebalo da bude problema.

“Srednjoškolci bi u školu mogli da idu po grupama, naizmenično, na dve nedelje. Prvih 15 dana, na primer, prvi i drugi razred, potom treći i četvrti. Kada imaju nastavu na daljinu, onda imaju predavački deo, dok bi u školi imali vežbe i odgovarali”, objašnjava Šarčević. On dodaje da će u narednih sedam do deset dana, kada se sve izanalizira, direktori škola dobiti modele i uputstva kako da planiraju nastavu u smislu odnosa časova obrade i utvrđivanja.

“Grupisaćemo škole u nekoliko grupa i svaka škola će dobiti uputstvo i znati svoju formulu, odnosno koji je njegov model i kako da ga primenjuje”, navodi Šarčević.

Šarčević kaže i da će deca morati da nose masku u školi ukoliko to bude preporuka struke.

“Deca će morati da nose masku ako to bude preporuka. Svi ćemo morati. Nose ih i u drugim zemljama sveta, pa što ne bi i ovde”, kaže Šarčević.

On ističe i da će klasični tip škole, koji je važio do epidemije koronavirusa, biti moguć tek kada bude skroz bezbedno, a to će se najverovatnije desiti, kako kaže, tek kad budemo dobili vakcinu.

Izvor: nova.rs

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>