Неком јасно све, неком ништа

krizni_stab

Тако би се у најкраћем могло закључити из опречних саопштења два синдиката просветних радника која додатно збуњују јавност.

Док из Уније синдиката просветних радника Београда тврде да су „затрпани никад конфузнијим информацијама из Министарства просвете“, члановима Синдиката образовања Србије (СОБ) упутства просветне власти „дају квалитетан основ“ за безбедан почетак нове школске године.

„Сматрамо да су обављене припреме пред почетак школске године веома садржајне и дају могућност и простор за избор начина који обезбеђује неометан рад, уз поштовање свих предвиђених мера“, саопштио је СОБ, који је према речима председнице тог синдиката Валентине Илић упутства наше просветне власти проследио колегама из словеначког синдиката СВИЗ и Самосталног синдиката основног образовања БиХ, и то на њихов захтев.

На ову вест реаговао је државни секретар Министарства просвете Душан Кићовић, који је поручио да му је „драго да и земље Европске уније желе да виде наше моделе које смо припремили како би образовно-васпитни рад био реализован у најбољем интересу свих учесника, поштујући епидемиолошке здравствене мере“.

Кићовић је рекао да су претходних дана одржали састанке са представницима школских управа и директорима школа у циљу припреме нове школске године и да су задовољни што није било недоумица директора који спремно дочекују 1. септембар.

Да упутства Министарства нису баш била јасна сведочи чињеница да су претходних дана директорима основних, а потом и средњих школа стигла додатна појашњења, управо, како се наводи у тим дописима, „због бројних питања директора која се односе на примену упутства и оперативни план организације и реализације наставе“.

Ако су недоумице директора и решене, то се не би могло рећи за све запослене који и даље упозоравају на бројне проблеме. Снежана Ромаднић Петровић, председница Уније синдиката просветних радника Београда, указује да у дописима Министарства нема кључних информација.

– Планови и програми као и исходи и циљеви нису ревидирани и сажети. Обим градива који се треба обрадити није прецизиран, те је немогуће у оквиру задатог броја часова прећи све оно што је досад рађено. Министарство је обавестило школе да је промена планова и програма у завршној фази, али није прецизирано када ће се завршити и по ком плану ће се радити са ученицима. Школе немају увид у садржај ТВ часова, те не могу знати да ли ће сва деца бити обухваћена истим наставним садржајима. Није усклађено како ће радити наставници који пуну норму остварују у две, па и три школе. Министар је, говорећи о почетку школске године, рекао да наставници који раде са децом у школама, неће радити и на е-платформама, да би последњим предлозима обавезао наставнике да досадашње часове допунске, додатне наставе и секције претварају у е-часове, уз тачно обрачунате минуте који сваки наставник треба да проведе уз рачунар, наравно свој – наводи Романдић Петровић неке од тешкоћа.

Она сматра да наставници и ђаци нису технички опремљени на онлајн наставу, да у школама нема довољно „теткица“ које ће морати свакодневно да чисте и до 800 квадратних метара школског простора за минималац, а поставља и питање зашто су родитељи куповали уџбенике ако ће деца радити од куће.

    И Крагујевчани негодују

Саопштењем су се огласили и крагујевачки просветари, такође чланови Уније, који негодују јер се Министарство „устручава“ да преузме одговорност за исходе свог рада.

– Стручна упутства за организовање наставног процеса упућена школама, које потписује министар просвете, написана су у облику „препорука“ које треба разрадити. Иако је свима нама који радимо у школама сасвим јасно да аутономије у раду школа скоро да нема и да такве „препоруке“ за све директоре имају исто значење као и „Свето писмо“, министар се потрудио да садржајем самих препорука пренесе одговорност на родитеље, директоре, стручне органе школа. Њиховом формалном сагласношћу са садржајем препоруке, министар је „пилатовски“ опрао руке од последица – каже Љиљана Милетић, председница Уније синдиката просветних радника Крагујевца.

Запослени у предшколству разочарани

Београд – Запослени у предшколским установама су разочарани. Уместо да од Министарства просвете добијемо јасне смернице како да се организује рад од 1. септембра, они су нам практично поручили да се сами снађемо – каже за Данас Босиљка Јовановић, председница Самосталног синдиката предшколског образовања и васпитања Србије.

Тај синдикат је пре неколико дана упутио Министарству просвете предлоге на које одговор нису добили, а уместо тога предшколским установама је стигао поменути допис у коме је сва одговорност пребачена на директоре предшколских установа и кризне штабове локалних самоуправа.

Један од кључних захтева синдиката је да се норматив броја деце смањи за 50 одсто, као и да се врати обавезно доношење потврда родитеља које издаје послодавац, а којима се доказује да родитељи не могу посао да обављају од куће. Свесни да се уписаној деци не може забранити да долазе у обданиште, синдикат је тражио и да локалне самоуправе обезбеде додатни простор, а Министарство додатни кадар ако број деце која ће од септембра кренути у вртић буде већи него што је сада. Предлог синдиката је да се ангажују васпитачи који чекају на запослење, али и да се укључе студенти завршних година педагошких факултета. Сугерисано је и да родитељи не буду укључени у адаптацију новоуписане и реадаптацију деце која дуго нису долазила у вртић, те да се она спроводи колико год је могуће на отвореном.

Васпитачи су очекивали да добију детаљније смернице као што су добиле школе, а уместо тога, како каже Јовановић, на пет страна текста Министарство није рекло ништа, сем што се поједини делови могу тумачити на различите начине. Тако је рецимо, наведено да су предшколске установе обавезне да поштују законом прописане нормативе броја деце у објекту и групи, док у следећој реченици пише да се одлуке о повећању, односно смањењу броја деце доносе у сарадњи са оснивачем, односно локалним кризним штабом, с обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. Јовановић указује да се ни у допису упућеном предшколским установама, нити у упутствима које су добиле основне школе не помиње обавезан припремни предшколски програм.

– У неким школама се тај програм одржава у просторијама школа. Замислите ситуацију да учитељица у једној учионици ради са 15 ђака и да су часови скраћени, а да у суседној просторији васпитач држи обавезан припремни предшколски програм у трајању од четири сата са 30 и више деце – каже Јовановић.

Незадовољни односом ресорног министарства према предшколству, синдикати најављују да ће се обратити Влади Србије.

В. Андрић

Извор: Данас

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>